|
Najavljenim ukidanjem posebnih odelenja za organizovani kriminal i ratne zločine procesi u toku biće vraćeni na početak
|
"Hajde Jovo nanovo", ukratko bi mogla glasiti krilatica nove vlade - sudeći po potezima koje su Koštunicini ministri počeli da vuku pre nego što su se i raskomotili u dodeljenim im foteljama. Ovde je, međutim, umesto poteza ipak preciznija reč "gumica" kojom se, trebalo - ne trebalo, briše sve što su njihovi prethodnici inovirali u svojim resorima.
U tom kontekstu, a u okviru niza predloga zakonskih izmena, ministarstvo pravde Srbije najavilo je i ukidanje posebnih odelenja Okružnog suda u Beogradu za organizovani kriminal i ratne zločine.
Prema obrazloženju aktuelnog ministra Zorana Stojkovića, "posebna odelenja nisu potrebna, nego svaki sudija Okružnog suda mora biti sposoban i za takva suđenja". On dalje smatra kako specijalni sudovi samo stvaraju netrpeljivost među sudijama zbog velikih razlika u prinadležnostima te da bi veće plate trebalo omogućiti i drugim arbitrima. Stojković posebno kritikuje postojanje posebnog odelenja pri Vrhovnom sudu i specijalnog tužilaštva, ocenjujući da su uspostavljeni bez zakonskog osnova. Istovremeno, ministar pravde je najavio i izmene zakona o sudijama, tužiocima i Visokom savetu pravosuđa.
Posebna odelenja ili, kako su u laičkom žargonu jednostavnije prekršteni, specijalni sudovi - tek su nedavno počeli sa radom u teškim i specifičnim predmetima koji se tiču organizovanog kriminala. To su, zapravo, prvi procesi koji se kod nas vode za ova teška krivična dela. Takođe, suđenje za ratne zločine protiv optuženika u slučaju "Ovčara" upravo je test može li se domaće pravosuđe "izboriti" sa takvim predmetima čije prenošenje iz Haškog tribunala uporno traže ovdašnje vlasti. Prevashodno zbog toga su ovi procesi pod "lupom" stranih posmatrača i vanjskih medijskih izveštača. Kad je reč o suđenju za organizovani kriminal, naročito za atentat na premijera Zorana Đinđića, u javnosti su već izrečene oštre kritike zbog opstrukcije njegovog toka i besomučnih prekidanja te nedostojanstvenog odnosa advokata odbrane prema sudu. Ukidanje ovih posebnih odelenja bez sumnje će doprineti takvim tendencijama, a porodice žrtava moraće duže pričekati na sud(ij)sku pravdu.
Loše poruke svetu
Potvrdila je to i portparol Specijalnog suda Maja Kovačević Tomić, ukazujući da bi njihovo ukidanje značilo ponovno pokretanje većine suđenja. Drugim rečima, predmeti u toku trebalo bi, po novoj ministarskoj ideji, da pripadnu mesno nadležnim sudovima, što znači drugim deliocima pravde. Tako bi sve krenulo ispočetka, uključujući i procese koji su već u završnoj fazi - kao što su "kruševačka" ili "veternička" grupa, gde je izveden pretežni deo dokaznog postupka.
Maja Kovačević Tomić upozorava i na činjenicu da je organizovani kriminal takav da ulazi u razne društvene strukture, deluje i u međunarodnim razmerama, pa se njegove posledice šire izvan jednog grada, ali i državnih granica. Zato je, ukazuje ona, formirano Posebno odelenje pri Okružnom sudu za čitavo područje. Pozivajući javnost na podršku, portparol specijalnog suda konstatuje da će on možda biti ukinut, no ukazuje da je pre toga važno završiti započeta suđenja, jer je, valjda, interes svih što pre rasvetliti sve što je u vezi sa organizovanim kriminalom. Treba li tome dodati da je po važećim propisima pritvor za optuženike ograničen na dve godine od podizanja optužnice - zbog čega je potrebno da se prvostepeni postupak okonča u tom roku.
Bruno Vekarić, portparol Veća za ratne zločine, takođe tvrdi da bi ukidanje tih odelenja bilo preuranjeno i kontraproduktivno. Kao jedan od argumenata on ističe "veoma lošu poruku međunarodnoj zajednici" te uporedno-pravna iskustva. "Ukoliko nam je neko ideal, a čini mi se da je to u ovom slučaju Italija, ona je imala specijalni sud za organizovani kriminal pet godina i tek ga je tada ukinula. Mi izgleda nećemo dati ni dve godine šansu Posebnom odelenju, a to će sigurno izazvati krupne procesno-pravne posledice", ističe Vekarić.
Advokat porodice Đinđić, Rajko Danilović, ideju o ukidanju Posebnog odelenja za organizovani kriminal opisuje "izuzetno opasnom". On smatra da je takva zamisao "mogla doći u glavu samo onima koji imaju veze sa ovom vrstom nedela i obećanjima od organizovanih grupa kriminalaca". Dosadašnja iskustva, veli on, pokazala su da redovni sudovi nisu osposobljeni za takve procese koji zahtevaju posebne uslove. Ministrovo obrazloženje o navodnim tenzijama među sudijama zbog različitih plata ovaj advokat smatra "efemernim", jer je mnogo važnija borba protiv organizovanog kriminala - što je cilj specijalnih sudova. "Nova vlast nije ni zasela na svoje dužnosti, a već su počele da gore džamije, ponovo su počeli kriminalni obračuni i sačekuše. Kada bi se povlađivalo organizovanom kriminalu i ukinula posebna odeljenja suda i tužilaštva - kriminal bi opet mogao da radi ono što je radio kad je Srbija bila najkriminalizovanija država u Evropi", smatra Danilović.
U "reformističke" novine aktuelnih političkih pregalaca spada i prošlonedeljno usvajanje Zakona o pravima optuženih pred Haškim tribunalom i članova njihovih porodica. Taj je propis, naime, utvrdio čvrst nacionalni kod nove Vlade a račun će, naravno, biti ispostavljen poreskim obveznicima - od kojih je najveći deo ogorčeno protiv nove prakse. Rečju, ubuduće će iz republičkog budžeta biti plaćani sveukupni troškovi supružnica, dece te braće i sestara haških optuženika koji se tiču telefonskih računa, slanja paketa, karata za put i hotelskog boravka u Holandiji. Članovi porodice optuženog pred Tribunalom imaju, takođe, pravo na naknadu zarade ili penzije u visini koju je primio za mesec koji je prethodio pritvoru u Međunarodnom sudu, a te mesečne prinadležnosti usklađuju se sa kretanjem zarada ili penzija u Srbiji.
Dalje, iz državne kase isplaćivaće se i deo troškova za obezbeđenje dokaza odbrane, a paušalni mesečni iznos je pet hiljada dinara na ime troška "koji članovi porodice imaju prilikom prikupljanja dodatnih dokaza odbrane". Ova lista "patriotskih izdataka" je podugačka, ali to nije smetalo da ih nedavno aktuelni ministar finansija Mlađan Dinkić oceni nevelikim, valjda računajući na šta se sve iz budžeta ionako "troškari".
U parlamentu je, dakle, već inagurisan jedan sramotan i po mnogim ocenama neprihvatljiv zakon. Uoči predsedničkih izbora u Srbiji ta će situacija verovatno dodatno ohrabriti kolebljivi deo biračkog tela koji impulsira čvrstim nacionalnim nabojem, ali do sada nije davao podršku radikalima. Srbija, očigledno, svesno ulazi u novi rizik da prolongira raskid sa hipotekama prošlosti.
Ovaj članak objavljen je ljubaznošću časopisa "Ekonomist". Ostale sadržaje možete videti na adresi www.ekonomist.co.yu
Bojana Oprijan Ilić |
