|
Eskalaciju sukoba na Kosovu ekstremne političke i nacionalističke snage u Srbiji koriste za okupljanje pod ratničke zastave
|
"Deja vu" ili već viđeno nasilje na Kosovu, ponovljeno ovog marta, još jednom je pokazalo kakva se zlodela mogu počiniti u ime navodnog patriotizma - bez obzira ko se na njega pozivao ili mu se odazivao. Tim povodom visoki evropski i svetski zvaničnici već su dali svoje ocene, a ovih smo nedelja mogli čuti i šta o tome misle domaći političari, novinari, građani. Nije, dakle, više sporno šta se na Kosovu dogodilo, ni ko su bile žrtve, nego hoće li nove srbijanske vlasti i njihove radikalske "kolege" pribeći manipulaciji tzv. "patriotskih osećanja" kako bi situaciju iskoristili za sticanje novih političkih poena. Brzoplete ideje o (ne)mogućim rešenjima problema u južnoj srpskoj pokrajini te retorika pojedinih visokih zvaničnika u Beogradu, ali ne samo njihova, realan su osnov strahovanjima od "deja vu" situacije u Srbiji u pogledu jačanja i opasnog političkog jahanja na nacionalizmu.
Politički analitičar Vladimir Goati već je prognozirao da će eskalacija sukoba na Kosovu uticati na političku scenu u Srbiji tako što će "privremeno ojačati ekstremne političke snage", ali i da to ne znači da će, na duži rok, biti ugroženi demokratski procesi u Republici. Znatno oštriji u (pr)oceni je analitičar Nikola Samardžić, prema čijem utisku je aktuelna vlada "već počela da zloupotrebljava situaciju, što podseća na 1988. i '89. godinu". U jednoj emisiji na TV B 92 on je konstatovao da je ono što se dešavalo na ulicama gradova u Srbiji bilo "koordinisana akcija koja je trebalo da iskoristi nedemokratski potencijal ove vlade kako bi ona promenila svoju, pre svega, unutrašnju politiku". Tu su, ukazao je Samardžić, "dejstvovali pojedinci iz vrha crkve, pripadnici kriminalnih bandi, folk pevačice, funkcioneri SPS-a". Prema njegovom mišljenju "očigledno je da u Vladi postoje određene strukture koje su tom krugu ljudi veoma sklone".
Prvo je pitanje šta se dogodilo na Kosovu sredinom marta, kaže za Ekonomist magazin Nebojša Popov, sociolog i glavni urednik lista "Republika". Jedan broj ljudi izgubio je živote, mnogi su raseljeni, spaljeno je mnogo kuća, crkvi i manastira. Šta to znači - deo je informacije o događaju. To znači da vlasti nisu zaštitile ljudske živote, imovinu i kulturnu baštinu. Pre svega, reč je o vlastima koje su tamo najefektivnije, dakle, međunarodne. Zatim, druga vlast, ova u Srbiji koja doduše ne funkcioniše na Kosovu zbog uspostavljenog protektorata, ali se ipak ne može izbeći pitanje šta ona čini tamo gde može efikasno da se ostvaruje radi zaštite života. I treća vlast koja se ne može zaobići je ona koja se uspostavlja na Kosovu, lokalna, koja takođe nije odradila svoj posao.
Takvo ponašanje vlasti, nastavlja naš sagovornik, ne pokazuje državotvorni kapacitet, jer u središtu pojma države jeste da je ona legitimni monopol na fizičku silu koja treba da zaštiti ljudski život i imovinu od svih koji teže da ih uništavaju. To se upravo dogodilo u proteklih 15 godina kada su zločinom i pljačkom različiti akteri nasilja razorili jednu državu, nisu pokazali sposobnost da stvore novu, a izgleda da svim silama nastoje da spreče uspostavljanje normalne države. Tek nakon ovih elemenata informacija o događaju slede analize, istraživanja, tumačenja. Svaki konkretan zločin je za osudu, a to, naravno, važi i za ovaj kada su na meti Srbi. Opasna je zamka, ističe Popov, posmatrati svaki konkretan zločin u gotovo neprekidnom lancu zločina koji su se dogodili u prethodnom razdoblju. Ako nemamo sluha i sposobnosti da analiziramo svaki pojedinačan slučaj - zapadamo u dve vrste opasnosti: prvo, da budemo zahvaćeni stihijom mržnje i osvete i legalizujemo ovaj ili onaj zločin u toj stihiji. Druga opasnost je da uspostavljanjem simetrija između različitih zločina, kojima se pridaje etničko obeležje, neutralizujemo sva zlodela. Prema mišljenju Nebojše Popova - upravo takvim opasnostima izloženi su i akteri u Srbiji. I do sada se događalo, podseća on, da se na poziciji žrtve gradi ratnička ideologija. Iako su protekli ratovi pokazali neviđenu tragediju, i sada postoje oni koji su skloni ratničkoj ideologiji i propagandi ako ne i konkretnom ratničkom delovanju.
Upotreba nasilja
"Vrlo brzo ćemo videti koliko je nova vlast, nastala nakon izbora 28. decembra, kadra izmaknuti ovim opasnostima i odoleti manipulaciji činjenicama o ugroženosti Srba na Kosovu radi jačanja sopstvene vlasti, a da, pri tome, zaobiđe ono što je nasušna potreba - da tamo gde ima efektivnu vlast, u Srbiji van Kosova, pokaže spremnost i sposobnost da zaštiti život i imovinu svih državljana", ukazuje Popov. Suvišno bi bilo, dodaje on, dokazivati kakve su potrebe za stvaranjem države nakon razaranja minule kroz zločin i pljačku. Tako nešto nije samo potreba međunarodne zajednice i naša obaveza prema njenim institucijama i organizacijama, to je jednostavno suštinska funkcija države. U našem slučaju reč je o testu sposobnosti konkretne vlasti da uspostavi državne institucije i samu državu kao instituciju.
Nebojša Popov veruje da uprkos skoro neprekidnim zločinima koji su u prethodnom razdoblju šokirali svet kao i nas same - i ovi najnoviji na Kosovu pokazuju da građani nisu oguglali na zlo i da su i dalje sposobni da izraze svoja osećanja i zahteve da se ta beskonačnost zlodela napokon prekine. On, međutim, upozorava, podsećajući na naša vlastita iskustva, da se sa kolektivnim osećanjima može manipulisati.
To se, kaže sagovornik Ekonomista, jasno vidi i sada, a izražava se, recimo, u pokušajima da se zlom počinjenim drugima u ime svoje nacije prikriju ili opravdaju konkretni primeri zla prema pripadnicima svoje nacije. Još opasnija može biti manipulacija nacionalnim osećanjima radi opravdanja svega što čini vlast. Između ostalog, i da potre, ukloni, obezvredi, čak demonizuje sva dosadašnja nastojanja i unutar sopstvenog naroda da se razjasne i sankcionišu dosadašnji zločini i pljačke. Ako ta manipulacija uspe, ističe Popov, možemo govoriti o trajnijoj legalizaciji zločina, a ne usuđujem se ni zamisliti još neke moguće efekte, kao što je stvaranje ratničkog raspoloženja i verovanja da bi neki novi rat ili ratovi doneli išta dobro bilo kome, pa i Srbima iz Srbije.
"Mi koji smo, sticajem okolnosti, preživeli dosadašnje zločine, možemo podleći utisku da su uvek na delu isti ili slični zločini. Kad bi nam empatija bila jača strana - morali bi znati da je svaki konkretan zločin neponovljiv, da neki životi i neka dobra trajno nestaju. Možemo, takođe, podleći iluziji da zla uglavnom potiču od nekog drugog. Tek kad shvatimo da je život svakog čoveka neponovljiv i zbog toga nesumnjiva vrednost, onda možemo razumeti da su zločini u svojoj konkretnosti neponovljivi. Dakle, samo suprotstavljanjem svakom, a ne 'zločinu uopšte' možemo potvrditi vrednost ljudskog života. To znači ne samo potvrdu sistema vrednosti i suštinsko mesto života u njemu, nego i važnost postojanja barem minimuma države koja će štititi ljudski život, pravo na njega, pa onda pravo na rad i prava iz njega da bi se moglo pristojno živeti", ističe Nebojša Popov. I zaključuje: "U tom smeru rezonovanja i posmatranja najnovijih događaja na Kosovu najviše me zanima koliko će koja od ranije pomenutih vlasti krenuti ka uspostavljanju ozbiljne države, koliko će sarađivati u tome ili će i one podleći stihiji mržnje, osvete i beskonačnosti nasilja, zločina i pljačke..."
Ovaj članak objavljen je ljubaznošću časopisa "Ekonomist". Ostale sadržaje možete videti na adresi www.ekonomist.co.yu
Bojana Oprijan Ilić |
