|
Prioriteti rešavanje državnog statusa Srbije, jačanje zajednice SCG, izgradnja demokratskih institucija i sprovođenje proevropske politike - Program Vlade je spisak lepih želja, smatra opozicija
|
Srbija je u prošlu sredu, posle dvomesečnog okupljanja skupštinske većine i dvodnevne rasprave u parlamentu, dobila vladu. Manjinsku. Program novog kabineta, koji je kao mandatar buduće vlade poslanicima predstavio Vojislav Koštunica, poslanici opozicionih partija dočekali su "na nož" - okarakterisavši ga tek kao spisak lepih želja, bez jasno definisanih zadataka, ciljeva i rokova za njihovo ispunjenje. Vlada Srbije će ipak, "zvali je reformskom ili ne", kako je u ekspozeu istakao njen novi predsednik, nastojati da sprovodi predstavljene mere.
Pogled iznutra
Jedan od glavnih prioriteta nove vlade biće rešavanje državnog statusa Srbije, pre svega po pitanju Kosova i Metohije. Koštunica je, naime, u mandatarskom ekspozeu najavio da će vlada insistirati na suštinskoj autonomiji srpske zajednice na Kosovu koja podrazumeva podelu na entitete ili kantonizaciju Kosova. Pred Vladom Srbije kao važan zadatak stoji i jačanje državne zajednice Srbija i Crna Gora, izgradnja demokratskih institucija i uspostavljanje pravne države, i najzad, sprovođenje pojačane proevropske politike. Vlada će, zato, izraditi nacionalnu strategiju pridruživanja Evropskoj uniji, a sudeći prema ekspozeu novog premijera Srbije, strategija neće manjkati ni za mnoge druge oblasti - za borbu protiv organizovanog kriminala, industrijske grane, kulturu, sport...
Kabinet - Vladu Srbije čine Demokratska stranka Srbije, G17 plus i koalicija Srpski pokret obnove-Nova Srbija, a podržali su je poslanici SPS-a. Nova vlada ima jednog potpredsednika i sedamnaest ministarstava. Tokom skupštinske rasprave, kao i u reakcijama javnosti, a naročito nevladinih organizacija, najviše osporavanja vezano je za kandidaturu Zorana Stojkovića za mesto ministra pravde - zbog njegovog minulog rada. Stojkoviću je zamereno da je kao sudija Okružnog suda u Beogradu početkom osamdesetih vodio proces protiv grupe 'disidenata', kao i da je zabranio knjigu Nebojše Popova koja govori o 68. godini i zbivanjima u šezdesetim i naložio njeno uništenje.
Kao ključni cilj nove vladine ekonomske politike, Koštunica je najavio stvaranje uslova za konkurentnu domaću proizvodnju. Postizanju tog cilja trebalo bi da doprinese smanjenje poreza koji opterećuju proizvodnju, efikasnija carinska politika i vancarinske mere, obezbeđenje povoljnijih kredita i pokretanje investicija. Smanjenje prihoda u budžetu zbog manjih poreza kompenzovaće se većom naplatom poreza na promet i akciza na luksuzne i proizvode štetne po zdravlje. Vlada će podržavati i politiku stabilnog kursa dinara, sprečiti nekontrolisani uvoz robe po dampinškim cenama i proizvoda koji ne zadovoljavaju važeće standarde.
Novi kreatori ekonomske politike planiraju i da preispitaju dosadašnje sporne privatizacije kod kojih postoji sumnja da je oštećen javni interes, kao i da buduće procene preduzeća učine realnijim, a interese države u preduzećima koja još nisu privatizovana zaštite. Vlada bi trebalo i da povrati poverenje seljaka, tako što će novčano stimulisati proizvodnju i štititi carinama i vancarinskim merama poljoprivredu od "nekontrolisanog uvoza osnovnih poljoprivrednih proizvoda na tržište Srbije". Država će od preduzeća preuzeti socijalnu politiku, aktivno voditi socijalni dijalog sa reprezentativnim sindikatima i udruženjima poslodavaca, a najavljene su i mere koje bi trebalo da poboljšaju položaj radnika, penzionera, dijaspore, nacionalnih manjina, verskih zajednica, izbeglica i prognanika...
Koštunica je u republičkom parlamentu najavio da će državna uprava biti racionalizovana, decentralizovana, depolitizovana i profesionalizovana, a prioritet vlade biće i donošenje zakona o sprečavanju sukoba interesa, na osnovu kojeg će moći da se izvrši popis imovine državnih funkcionera. U oblasti unutrašnjih poslova zadatak će biti rasvetljavanje svih dosadašnjih ubistava i pokušaja ubistava i velikih privrednih i novčanih afera. Konačno, "Vlada će učiniti sve" da saradnja sa Haškim tribunalom postane dvosmerna i da se obezbedi suđenje pred domaćim sudovima, pomogne državljanima SCG optuženim od Tribunala u odbrani, a nastojaće i da se izbori da se kazne zatvora izrečene u Hagu služe u Srbiji. Ocenjujući da teret tranzicije u Srbiji treba da podnesu svi, i to "oni koji imaju više - više, a oni koji imaju manje - manje", Koštunica ovog puta nije "dao reč", već je na kraju izlaganja rekao da će vlada "nastojati da bude odgovorna, a da će skupština i građani, procenjivati koliko je u svemu bila uspešna".
Spisak želja
Za razliku od poslanika Socijalističke partije Srbije, koji su podržali Koštuničin ekspoze najavljujući da će podržavati manjinsku vladu sve dok budu prepoznavali ciljeve i politiku koju je izneo mandatar, predstavnici Demokratske stranke i Srpske radikalne stranke tokom dvodnevne rasprave izneli su niz zamerki na ponuđeni "spisak želja".
Ocenjujući da nova vlada neće biti reformska, Boris Tadić, predsednik poslaničkog kluba DS, zamerio je da ekspozeu nedostaju čvrste reči, da vlada na sebe nije preuzela čvrste obaveze. Najveći deo Tadićeve kritike odnosio se na ekonomski deo ekspozea. "Očekivali smo da će Vlada postaviti jasnije ekonomske ciljeve i da će ekspoze sagledati bar tri ključna cilja: restrukturiranje javnih preduzeća, javne potrošnje i deregulaciju, odnosno unapređenje ukupnog poslovnog ambijenta", rekao je predsednik DS-a, dodajući da je istovremeno smanjenje poreza i povećanje rashoda problematično, pogotovo u društvu koje nema sredstava za dugoročne investicije.
Zamerajući vladi da namerava da vodi socijalnu politiku, Tadić je rekao da je priču o smanjenju poreza uz povećanje akciza i drugih dažbina na luksuzne i duvanske proizvode radi namirenja budžetskih prihoda "čuo u ekspozeu Milke Planinc 1980. godine i da se ona ponavljala iz vlade u vladu". Povećanje akciza za duvanske proizvode, pri tome, dovodi u pitanje privatizaciju duvanske industrije, a time i kredibilitet zemlje pred potencijalnim međunarodnim investitorima. Sličnog mišljenja je i Aleksandar Vlahović, dosadašnji ministar za privredu i privatizaciju, koji je novinarima rekao da smanjenje poreza i istovremeno povećanje rashoda iz budžeta nikako ne idu jedno s drugim, jer akcize, ukoliko se misli na luksuzne proizvode, ne mogu da donesu značajniji prihod u budžet. Kao jednu od kontradiktornosti u ekspozeu, inače, predsednik DS-a video je i najave novih carinskih i vancarinskih barijera, s obzirom na to da su kreatori liberalizacije u ekonomskoj politici bili i Miroljub Labus i Mlađan Dinkić, koji sada zauzimaju ključne ministarske resore u ovom domenu.
Najavljujući da će SRS biti konstruktivna opozicija novoj vladi tako što će nastojati da je što pre sruši, šef poslaničkog kluba ove stranke Tomislav Nikolić upitao je na čemu nova vlada temelji svoj stav o suštinskoj autonomiji srpske zajednice na Kosovu i kada su to građani, na kom referendumu, ili kojoj skupštini, odlučili da se Kosovo kantonizuje i deli po entitetima. Nikolić je najavio da će radikali tražiti referendum o nezavisnosti Srbije, jer se ne sme više pristati na ucene Crne Gore na koju je pristajao DOS i zatražio od Koštunice da se izjasni kako će biti rešen zahtev izručenja četiri srpska generala Haškom sudu, obećavši podršku stavu da se više nijedan građanin Srbije ne izruči Hagu.
Odgovarajući na prozivke opozicionih poslanika, Koštunica je između ostalog rekao da su stranke koje treba da čine vladu nastojale da pokažu kako gledaju na pravce razvoja zemlje i da se namerno nisu bavile brojkama, a na zamerku da nije pominjao rokove, Koštunica je rekao da rokovi i nisu potrebni da bi se nešto uradilo. Na kritike da će nova vlada dovesti u pitanje privatizaciju u Srbiji i uplašiti strane investitore, novi premijer je, pak, uzvratio da "investitore ništa ne može više uplašiti od pustoši koju ostavlja bivša vlada za sobom, institucija i zakona kojih nema i sudskih odluka koje nisu poštovane, uključujući one Ustavnog suda Srbije".
Iz ekspozea Vojislava Koštunice: Srbija prvo mora da reši svoj državni status. Za Srbiju reč status, koja se toliko mnogo koristi u poslednje vreme u vezi s Kosovom i Metohijom, može da ima mnoga značenja, ali nikako značenje nezavisnost. Vlada će, sarađujući sa svim nadležnim organima, insistirati kod UNMIK-a i međunarodnih činilaca na drugačijem i novom postavljanju institucionalnih okvira zaštite interesa srpske zajednice na Kosovu i Metohiji. Ako je suštinska autonomija ona formula kojom Rezolucija 1244 obezbeđuje samoupravu Kosova i Metohije u odnosu na Srbiju, onda je suštinska autonomija srpske zajednice na Kosovu i Metohiji ta nova formula koja ovoj zajednici obezbeđuje osnovne uslove opstanka na današnjem Kosovu i Metohiji.
Drugo, Srbija mora da utvrdi svoj status unutar državne zajednice sa Crnom Gorom, utvrđujući i jačajući samu državnu zajednicu u skladu sa Ustavnom poveljom. Vlada će učiniti sve što je u okviru njenih nadležnosti moguće da se praktično osmisli i funkcionalno ojača državna zajednica Srbija i Crna Gora. To najpre znači da vlada mora da poradi na ostvarivanju obaveza Srbije prema njoj. Treće, Srbija mora iznutra da se uredi, izgrađivanjem jakih demokratskih institucija i uspostavljanjem pravne države. I četvrto, Srbija sa Crnom Gorom mora da rešava pitanje svoga statusa u Evropskoj uniji, jer evropski put za Srbiju i Crnu Goru u ovom trenutku nema alternative.
Najosnovniji programski cilj nove vladine ekonomske politike je stvaranje uslova za konkurentnu domaću proizvodnju s ciljem da se pokrene privredna aktivnost, poveća udeo domaće robe na našem tržištu i pospeši izvoz. Vlada će smanjiti poreze koji opterećuju proizvodnju. Svesni smo da ćemo u prvom periodu navedenim smanjenjem poreza umanjiti prihode u budžetu, što ćemo kompenzovati većom naplatom poreza na promet i akciza, pogotovo na luksuzne proizvode i proizvode štetne po zdravlje. Jasna je namera da poreske obaveze treba da budu tako raspodeljene da bogatiji slojevi stanovništva preuzmu veći poreski teret...
Restrukturiranje velikih sistema ne mora i ne sme nužno da znači gubitak radnih mesta ukoliko se potrudimo da ih preorijentišemo na profitabilnije poslove u okviru malih i srednjih preduzeća. Kada je o privatizaciji reč, neophodno je razmotriti na koji način se postojeći postupak privatizacije može unaprediti i otkloniti evidentne manjkavosti. Promena vlasništva mora da bude poštena, brza i u opštem interesu. Odgovarajućom zakonskom regulativom moraju se zaštititi interesi države i manjinskih akcionara... Jedan od prvih zadataka ministarstva trgovine, turizma i usluga biće rasvetljavanje svih pitanja vezanih za postojeću šećernu aferu. Razvoj i reformu upravljanja saobraćajnim sistemima treba finansirati iz realnih izvora - koncesija, partnerstva javnog i privatnog sektora, što je osnova za dalji razvoj Srbije. Naravno da je neophodno intenzivirati radove na završetku Koridora 10.
Vlada će se postarati da donese zakon o političkim strankama i izneti svoj predlog zakona o nevladinim organizacijama. Ministarstvo unutrašnjih poslova biće transformisano u profesionalni organ državne uprave koji će u svom radu u potpunosti poštovati ljudska prava i dostojanstvo ljudi, ustav, zakon i međunarodna pravila. U oblasti državne bezbednosti vlada će nastaviti da sprovodi započete reforme u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) koje su do sada najvećim delom bile samo formalnog karaktera.
Vlada će učiniti sve da saradnja sa Haškim tribunalom postane dvosmerna. Između ostalog, nastojaćemo da obezbedimo sve pravne, materijalne i kadrovske pretpostavke da se ostvari brzo suđenje svim optuženim za ratne zločine pred domaćim sudovima, da se od Tribunala dobiju na korišćenje određena dokazna sredstva protiv naših državljana, kao i da se svim našim državljanima koje je Tribunal optužio pruži adekvatna pomoć u njihovoj odbrani pred ovim sudom. Takođe, nastojaćemo da sklopimo ugovor sa Ujedinjenim nacijama kojim bi se omogućilo da se kazne zatvora koje su izrekla sudska veća u Hagu služe u našoj zemlji.
Vlada će, kada je o dijaspori reč, raditi na ispravljanju dve velike nepravde koje su učinjene velikom broju ljudi, a to su vraćanje oduzete imovine i rehabilitacija nepravedno osuđenih...
Pogled "sa strane"
Mnogi predstavnici raznih domaćih i stranih organizacija očekuju konkretne korake nove vlade da bi izrekli svoj sud o njoj. Prve reakcije iz inostranstva, ipak, usledile su na poruke o proevropskoj politici, kao i o saradnji s haškim tribunalom. Ema Advin, portparol evropskog komesara za spoljnu politiku i bezbednost je, primera radi, ocenila da nema nikakve sumnje da će Evropska komisija, odnosno EU podržati proreformsku i proevropsku vladu Srbije koja će biti sposobna da efikasno doprinese ubrzanju procesa stabilizacije i pridruživanja, podsećajući istovremeno da je Beogradu poznato šta se u Briselu očekuje od nove srpske vlade, odnosno od vlade SCG. Pored standardnih kriterijuma, reč je i o striktnom poštovanju međunarodnih obaveza, a pre svega puna saradnja sa Haškim tribunalom. Svetske agencije prenele su i ocenu Džima Lendejla, portparola Haškog tribunala, da je Koštuničin stav prema Hagu "razočaravajući i za žaljenje". S druge strane, u UNMIK-u su najavu kantonizacije Kosova ocenili kao neprihvatljivu, navodeći da će odluku o statusu Kosova doneti Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Što se, pak, domaće javnosti tiče, u Savetu za borbu protiv korupcije očekuju da će Savet dobro sarađivati sa novom vladom, Srbi s Kosova pozdravili su najave koje stižu od novih državnih čelnika, dok su im predstavnici reprezentativnih sindikata dali sto dana da se pokažu. Kada je o ekonomskom delu rada vlade reč, Boško Mijatović saradnik Centra za liberalno-demokratske studije ocenio je da bi najavljeno smanjenje poreza svakako rasteretilo privredu, ali i upozorio da taj proces treba sprovoditi postepeno, uz nužno smanjenje javnih rashoda, jer bi se u suprotnom pojavio veliki budžetski deficit. Prema njegovom mišljenju, ne bi bilo dobro da kurs bude fiksiran i zadržan na sadašnjem nivou zbog rasta spoljnotrgovinskog deficita Srbije, a nema ni razloga da država kroz novčane podsticaje štiti domaću poljoprivredu, niti bilo koju drugu delatnost.
A ako je verovati anketama, građani Srbije veruju budućoj vladi. Rezultati istraživanja javnog mnjenja agencije "Marten bord internešnal" pokazali su da čak 44,4 odsto ispitanih veruje u uspešnost nove vlade. Najveći broj anketiranih, pri tome, zahteva od vlade smanjenje nezaposlenosti i porast životnog standarda, a oko 40 odsto građana veruje da će nova vlada u tome i uspeti. Nešto više od trećine građana, međutim, ne veruje da će nova vlada pokrenuti privredu. Prema proseku predviđanja građana, nova vlada opstaće oko dve godine...
Ovaj članak objavljen je ljubaznošću časopisa "Ekonomist". Ostale sadržaje možete videti na adresi www.ekonomist.co.yu
Biljana Korica Vukajlović |
