|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| Intervju sa: Dubravkom Stojanović, istoričarkom, povodom 200 godina Srpske države |
| Zemlja paradoksa |
27.02.2004 |
|
|
|
|
Paradoskalno je to što su pomaci u kulturi i nauci, pa i politici, u Srbiji bili uporedivi sa događanjima u Evropi i na nivou bliskom evropskom, i to u društvu sporom, tradicionalnom, nestratifikovanom i nepromenjenom
|
U Arhivu grada Beograda od oktobra meseca prošle godine priprema se prva celovita istorijska rekonstrukcija dva poslednja veka Srbije, knjiga pod nazivom "Moderna srpska država, 1804-2003 hronologija". Od provobitne ideje potekle, nažalost, dosta okasnelo iz Ministarstva kulture Republike Srbije da se za obeležavanje dva veka moderne srpske države napravi dajdžest izdanje hronologije Srbije, prešlo se na ozbiljan, temeljan pristup tzv. "totalne istorije", kaže za Ekonomist magazin istoričarka Dubravka Stojanović, jedna od sedam naučnika koji pripremaju ovu knjigu.
"Kada smo počeli da radimo kao redakcija (Ljubinka Trgovčević, Milan Ristović, Ljuba Dimić, Predrag Marković, Miroslav Jovanović i Miroslav Perišić) i počeli da razmišljamo šta je za nas srpska istorija, došli smo na ideju da, s obzirom na sve ono što mi mislimo o istoriji kao nauci, ne možemo sebi da dozvolimo da objavimo dajdžestiranu političku istoriju u kojoj bismo pobrojali političke bitke, smene dinastija, predsednike vlada i dobijemo jednu krajnje svedenu političku hroniku. Pošli smo od toga da istoriju Srbije čine i istorija njene medicine, kao i istorija pozorišta, književnosti, pošte, saobraćaja, privrede, nauke i tehnike, društva i u, konačno, i istorija svakodnevnog života - istorija 'malih ljudi', onih koji su za vreme okupacije imali ograničenu ishranu, koji za svoje nadnice nisu mogli da kupe meso... To su sve podaci za koje mi smatramo da su ravnopravni deo srpske istorije. Zato je na ovoj hronologiji radilo 35 saradnika, sve uskih specijalista za oblasti koje sam navela".
Pošto ste sada imali detaljan uvid u sve ove sfere života tokom protekla dva veka, šta je za vas otkriće u istoriji svakodnevice, a šta u političkoj istoriji?
Dubravka Stojanović: U političkoj istoriji ima najmanje otkrića, ako ih uopšte ima. To je zato što je uglavnom rađeno na osnovu postojeće literature, a ne na osnovu novih istraživanja. Otkrića je, međutim, bilo u oblastima koje sam pomenula, a koje mi kao istoričari nismo poznavali. Pre svega, nama je bila zanimljiva istorija medicine, koju skoro uopšte nismo poznavali, jer se istorija pojedinih nauka uče na odgovarajućim fakultetima, ali su u funkciji specijalističkog znanja - radi se, dakle o tehničkom aspektu.
Za nas je bio izuzetno zanimljiv podatak da je prvi šav na krvnom sudu izveden 1913. godine u II balkanskom ratu. To je uradio jedan srpski hirurg deset godina posle svetske premijere tog hirurškog zahvata. Neke vakcine protiv kolere i neki oblici borbe protiv malarije pronađeni su, na primer, na solunskom frontu. Istina, to je učinio francuski lekar, ali i to spada u našu istoriju. Prvi carski rez u Srbiji takođe je izvršen svega nekoliko godina posle evropske premijere, što takođe nismo znali.
Inače, nismo radili kao što se obično radi i odvajali političku, društvenu i kulturnu istoriju u posebne celine, nego smo se opredelili za hronološki pristup. Zato mi je bilo uzbudljivo kada sam videla da su u nekim politički vrlo važnim, pa i ratnim godinama izlazili i veliki romani, u toku rata se, na primer, otvarila prva fabrika trikotaže u Beogradu, 1912. godine, da, uprkos ratu, izlaze 24 dnevna politička lista... - dakle, da svi ti planovi istorije funkcionišu istovremeno i paralelno. To je ono što i mi kao istoričari često gubimo iz vida - žive ljude i njihov život.
Da li u proteklih 200 godina imamo debalans između naučnog, društvenog i političkog razvoja?
D. Stojanović: Jeste, to je jedno od ključnih pitanja o kome i mi razmišljamo, naravno, na različite načine, ali čini mi se da će ova hronologija otvoriti i neka nova pitanja, ako neće dati možda i odgovore. Ono što se najčešće uzima kad je u pitanju srpska istorija je činjenica da je politika brže napredovala od društva, dakle, da se radi o jednom relativno stagnantnom društvu koje je sve do II svetskog rata bilo u ogromnom procentu agrarno i da se to društvo za skoro vek i po svog razvoja veoma malo promenilo, veoma malo urbanizovalo i modernizovalo, dok je, istovremeno, politika napredovala vrlo brzo: imali smo smene dinastija, društvenih poredaka, imali smo vrlo rano, svega nekoliko godina posle Evrope, političke stranke koje su se zvale imenima evropskih političkih stranaka (radikalna stranka, liberalna stranka, socijalistička), i to u zemlji sa preko 80 odsto nepismenih i skoro 90 odsto seljaštva.
S druge strane, pomaci u kulturi i nauci uporedivi su sa događanjima u Evropi. Srpska država je, naime, imala pametnu politiku obrazovanja, a još četrdesetih godina 19. veka imala je i sistematski kreiranu elitu - sistematski je školovala ljude u inostranstvu. To je još jedan od srpskih paradoksa, da se kultura i nauka nalaze na nivou bliskom evropskom, a u društvu koje još uvek sporo, tradicionalno, nestratifikovano i nepromenjeno. Nad tim se treba dobro zamisliti.
U kom periodu je Srbija bila najotvorenija za komunikaciju sa svetom?
D. Stojanović: Od 1804. do danas Srbija traži pravu meru saradnje sa Evropom. Postojale su dve struje, koje su se neprestano u srpskoj istoriji borile i jedna drugu prevladavale. Ali, ono što stalno zaboravljamo je to da se svet oko nas menja. Često volimo statično da mislimo kao da je sve i dalje isto kao 1804. godine i kao da ne primećujemo da je svet potpuno promenjen i da je današnje pitanje "u Evropu ili ne", prosto znači "sa svetom ili protiv sveta".
Nema, dakle, više tog drugog bloka uz koji bismo mogli da se svrstamo, nema alternative Evropi. I Rusija je opredeljena za evropsku integraciju, što je, štaviše, sudbinsko pitanje, pa zašto bi se onda Srbija sada pitala da li da ide nekim svojim putem kojim niko na svetu ne ide?!
Kada je u proteklih 200 godina građaninu bilo najbolje? Ako biste morali da birate u kom periodu biste živeli kao žena, a u kom kao muškarac, šta biste izabrali?
D. Stojanović: Što se položaja žena u društvu tiče, nema nikakve dileme da je u periodu pre 1945. odgovarajuća zakonska regulativa bilo ispod, ne samo evropskog nivoa, nego daleko ispod nivoa svih okolnih zemalja, uključujući i BiH i Crnu Goru. Srpskim građanskim zakonikom iz 1844. godine, koji je u Srbiji bio na snazi punih sto godina, do 1945. godine, položaj udate žene regulisan je istim članom kojim je regulisan položaj "maloletnika maloumnih, raspikuća i uma lišenih". To je značilo da žena nema prava ni na kakav posao, jer nema pravo da potpisuje bilo kakav ugovor, da bez odobrenja muža nema pravo da primi poklon - u slučaju razvoda deca odlaze mužu... Tek ispitujemo da li je nekim posebnim uredbama to donekle olakšavano. Da li je građanima ranije bilo lakše? To je veliko pitanje. Nemamo mnogo takvih istraživanja, i zato je ova hronologija važna. Sva prethodna vremena značila su državu sa lošim bolnicama, bez puteva, sa retkim školama... Mislim da su te institucije mnogo važnije od same aktuelne politike, kao i da je vreme u kome živimo ipak najbolje, ma koliko bilo teško.
Ovaj članak objavljen je ljubaznošću časopisa "Ekonomist". Ostale sadržaje možete videti na adresi www.ekonomist.co.yu.
Valentina Delić |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
