|
Posle kraćeg zatišja, "slučaj" Nacionalne štedionice-banke ponovo je aktuelizovan i to u jeku pregovora o formiranju nove vlade Srbije. Samo po sebi to izaziva sumnju da se još jedno pitanje, koje bi po prirodi stvari moralo da bude "čisto" ekonomsko, politički instrumentalizuje, s tim što ciljevi i motivi ove "igranke bez prestanka" široj javnosti nisu do kraja jasni.
|
Prava "frka" je nastala tokom kampanje za protekle parlamentarne izbore, kada su lansirane tvrdnje da su serijom "spornih" dokapitalizacija većinsko vlasništvo nad NŠ stekli "sumnjivi" akcionari, čije su firme registrovane na egzotičnim ostrvima, a uz to i povezana lica. Prema tim optužbama, država, u početku većinski vlasnik štedionice, drastično je oštećena, a zastupnici ove teze kao glavnog krivca navode potpredsednika G17 plus i bivšeg guvernera NBS Mlađana Dinkića.
Ovaj "slučaj" posle izbora 28. decembra naprasno je "zaboravljen", dve nedelje se njime niko nije bavio, da bi potom "iznenada" ponovo počeo da puni naslovne stranice pojedinih dnevnih novina. "To je deo kampanje Miloševićevih ekstraprofitera, koji se protive ulasku G17 plus u novu vladu Srbije i izboru Mlađana Dinkića za ministra finansija, jer znaju da on neće imati milosti prema njima", smatra lider te stranke Miroljub Labus i tvrdi da bivši guverner NBS sa tim slučajem "nema nikakve veze, jer je sporna dokapitalizacija obavljena tri meseca posle njegove smene". Po Labusovim rečima, napisi o NŠ učestali su posle njegovih "previše otvorenih pregovora sa jednim od koalicionih partnera".
U tim razgovorima je Labus rekao da će porodica Karić morati da vrati novac od poreza na ekstraprofit, koji joj je nedavno isplaćen iz budžeta i to sa kamatom i da će država prodati Mobtel i sve pare uplatiti u penzioni fond. U G17 plus su uvereni da je Labusov sagovornik odmah posle sastanka izvestio Bogoljuba Karića i navode da je posle toga počela kampanja u pojedinim medijima protiv te stranke i Dinkića, sa ciljem da se diskredituju i tako spreči njihov ulazak u novu vladu. Takve slutnje dodatno su pojačane posle susreta Bogoljuba Karića sa liderom DSS-a i mogućim mandatarom za sastav nove vlade Vojislavom Koštunicom, a izvori Ekonomista tvrde da je prethodno razgovarao i sa Vukom Draškovićem, Velimirom Ilićem, Zoranom Živkovićem, pa čak i nekim funkcionerima G17 plus, kojima je navodno rekao da se "neće smiriti dok politički ne uništi Dinkića".
Karić je odbacio tvrdnje Labusa, naglašavajući da se ne plaši nikoga, "najmanje turbo-folk političara, kakvi su Labus i Dinkić, koji napadom na druge pokušavaju da prikriju pljačku naroda i države". Posle novog "zakuvavanja" NBS je poručila da će krajem protekle sedmice objaviti "skup mera i izmena propisa, koje će sistematično i značajno povećati prozirnost poslovanja i vlasničke strukture banaka i onemogućiti pojave kontroverznih vlasničkih struktura finansijskih institucija u budućnosti".
Država je na startu, direktno ili posredno (preko vlasništva u JUBMES i Srpskoj-Ju garant banci, nekim preduzećima, koja su u međuvremenu privatizovana i u DDOR Novi Sad) kontrolisala 61,40 odsto kapitala NŠ. Osnivački ulog od 5,3 miliona dolara uplatilo je 13 akcionara: JUBMES, Ju garant banka, DDOR Novi Sad, "Toza Marković", Beopetrol, Apatinska pivara, Ce-market, "Kopaonik osiguranje", "Sintelon", Energoprojekt Holding, Energoprojekt Niskogradnja, "Eurosalon" i Štedno kreditna zadruga samostalnih privrednika Srbije. Posle druge emisije akcija, 16. septembra 2002. udeo države smanjen je za trećinu, sa 61,40 na 41,31 odsto, a nakon treće emisije 10. septembra 2003. na 25,23 procenata.
Do kraja prošle godine planirana je i nova dokapitalizacija, posle koje bi udeo države pao ispod 15 odsto, a za kupovinu akcija NŠ bila je zainteresovana Nemačka razvojna banka DEG. Čekale su se samo izmene Zakona o hartijama od vrednosti, ali je u međuvremenu srpski parlament raspušten, digla se velika "prašina" i sve je do daljeg stopirano. U međuvremenu, očekuju se dokazi koji će potvrditi ili demantovati Đelićeve sumnje da su "Mali kolektiv" iz Beograda i "Elim" iz Beča "povezana lica", iza kojih stoje Vuk Hamović, njegov zet Milan Škorić i supruga Vojina Lazarevića, čiji se poslovi često prepliću sa Hamovićevim. Ako je to tačno, onda jedan akcionar kontroliše 27,34 odsto kapitala NŠ, a po važećim propisima je za kupovinu više od 15 odsto akcija neke banke neophodna saglasnost NBS.
Generalni direktor NŠ Bojan Stanivuković negira te navode, tvrdi da predstavnici države (jedan od njih je i Đelićev pomoćnik Dušan Madžid Pajić, direktor Trezora) u Upravnom odboru NŠ "do sada nisu imali nikakve primedbe, a sve dosadašnje emisije su uspešno realizovane i verifikovane od nadležnih državnih organa" i napominje da je dokapitalizacija bila neophodna, jer je do 31. decembra 2003. novčani deo kapitala morao da se poveća na 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.
Sva ova otvorena pitanja ne smeju još dugo čekati odgovore sa nadležnih mesta. U suprotnom preti opasnost od domino efekta, koji bi, pogotovo u uslovima produžene političke nestabilnosti, mogao da uzdrma još uvek roviti bankarski i finansijski sistem.
Ovaj članak objavljen je ljubaznošću časopisa "Ekonomist". Ostale sadržaje možete videti na adresi www.ekonomist.co.yu
Milan Ćulibrk |
