|
Predstoji "remont" saveznog parlamenta i Saveta ministara - Brana dramatičnim promenama, za sada, međunarodna zajednica
|
Hoće li Srbija i Crna Gora o(p)stati u državnoj zajednici i nakon što su srbijanski izbori pokazali ozbiljno skretanje njenog biračkog tela udesno? Održanje tog trogodišnjeg "građanskog braka" jedno je od najozbiljnijih pitanja na koje još nema pouzdanog odgovora, ali je sasvim izvesno da će nakon konstituisanja republičke skupštine doći i do "rekonstrukcije" saveznog parlamenta.
Neminovne su i promene u Savetu ministara zbog drugačijeg odnosa političkih snaga u Srbiji, ali i isteka roka iz dogovora pokojnog premijera Zorana Đinđića i crnogorskog mandatara Mila Đukanovića na osnovu kog je Srbija (iako tako nije predviđeno Ustavnom poveljom) dobila tri od ukupno pet ministarskih mesta. Zvaničnici Crne Gore, naime, već su najavili da će tražiti jedno od dva najvažnija ministarstva: odbrane ili spoljnih poslova.
Najpre - kako će ubuduće izgledati skupština SCG? Po Ustavnoj povelji i Zakonu o izboru narodnih poslanika predstavnici u parlamentu SCG delegiraju se iz skupština članica SCG, po proporcionalnom sistemu. U ovom slučaju to znači da će najviše mandata među poslanicima iz Srbije imati Srpska radikalna stranka, 30 od ukupno 91 poslaničkog mesta - koliko pripada većoj republici. Demokratska stranka Srbije ostaje na približno istom broju mandata i imaće 19 poslanika, dok će se predstavnici Demokratske stranke "prepoloviti" na 14 zastupnika. Prvi put u parlament državne zajednice ući će i stranka koja se zalaže za osamostaljenje njenih članica: G17 plus zauzeće 12 mesta među poslanicima. Najzad, SPO/NS i SPS će u parlamentu Zajednice imati po 8 poslaničkih mesta. Inače, Crna Gora ima ukupno 35 mandata.
Prema Povelji - da bi odluke u zajedničkoj skupštini bile punovažne potrebno je da za istu stvar glasa više od polovine poslanika iz obe države članice, što znači da iz Srbije mora da glasa "za" 46, a iz Crne Gore 18 poslanika. Poslanički mandati u parlamentu državne zajednice traju do marta 2005. godine, do kada prema Ustavnoj povelji traje i mandat Saveta ministara. Nakon toga Skupština SCG trebalo bi da bude birana direktno na izborima.
Tako, dakle, nalažu važeći paragrafi, ali pošto smo navikli da se ovdašnji državni i partijski zvaničnici retko kad drže pravnih akata "kao pijan plota" - teško da će samo od zakona i potpisanih sporazuma zavisiti budućnost oročenog srpsko-crnogorskog braka. S obzirom da je Srpska radikalna stranka, pojedinačno najjača po snazi, poznata po svojoj nacionalnoj, odnosno nacionalističkoj isključivosti, mnogo toga zavisi od njenih "apetita". Presudno pitanje je hoće li se demokratski blok u Srbiji konsolidovati i međusobno naći kompromis u vezi zajedništva sa Crnom Gorom.
Što se radikala tiče, još se birački listići nisu ni "ohladili", a iz njihovih redova stigle su najave o namerama u odnosu na državnu zajednicu. Tako je visoki funkcioner SRS-a Aleksandar Vučić konstatovao da će ta stranka "kao ozbiljna i trenutno najjača na nivou državne zajednice, insistirati na njenom postojanju pod uslovom da imamo ozbiljnu, a ne monstrum državu u kojoj se ne zna ko pije, a ko plaća". "O tome sam, veli Vučić, govorio kada sam rekao da crnogorski državni vrh konačno prekine sa ucenjivanjem da će se osamostaliti, jer Srbiju ne može ucenjivati država koja ima manje stanovnika nego SRS glasača".
Nastavljajući polemiku sa portparolom crnogorskog DPS-a Predragom Sekulićem, koju je otvorio izjavom o zahtevu SRS-a za smenu Svetozara Marovića, Vučić je još konstatovao: "Marović kao predsednik državne zajednice ne može stalno ponavljati kako je zaštićen Beogradskim sporazumom. On kao predsednik državne zajednice mora poštovati i volju ovolikog broja birača SRS-a i DSS-a i drugih partija koje su sve za zajedničku državu".
Ne treba pamćenjem dosezati u daleku prošlost da bi se setili dokle, bez obzira sa koje strane, dovode ovakvi tonovi i pretnje.
Do referenduma
U prvim reagovanjima iz Crne Gore na ovu temu stizali su oprezni, ali ipak umirujući tonovi. Tako je crnogorski premijer Đukanović izrazio uverenje da će nova Vlada Srbije "očuvati moguću stabilnost i zadržati generalno proevropsku političku orjentaciju i na taj način biti konstruktivan partner u državnoj zajednici". On je istovremeno podsetio da je struktura Beogradskog sporazuma takva da se "i jednoj i drugoj državi obezbeđuje toliko autonomije da se bilo kakav zaplet na unutrašnjoj političkoj sceni ne može prosto preliti na drugu državu članicu zajednice. Crna Gora ima značajni kapacitet suverenosti da uspešno može kormilariti svojom proevropskom budućnošću", ocenio je Đukanović. Istovremeno, crnogorski ministar inostranih poslova Dragiša Burzan izjavio je kako sa zebnjom očekuje odgovore nove srpske vlade o ključnim unutrašnjim i spoljnopolitičkim pitanjima koje postavlja međunarodna zajednica u nastojanju da SCG uključi u Evropsku uniju. On je istakao da prevashodno misli na saradnju sa Haškim tribunalom i sudske procese koji su pokrenuti protiv NATO. "Sada je na potezu Beograd - koji se treba izjasniti šta je bila izborna priča, a šta će realno preduzeti", rekao je Burzan.
Mada nije konkretizovao na koji način, lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Koštunica tvrdi da će nova vlast u Srbiji doneti "novu spoljnu politiku, koja će biti i interesu građana SCG". Prema njegovom mišljenju, protekli izbori su Srbiju "skrenuli udesno", ali ipak "u podnošljivoj mjeri".
On je, takođe, uveren da će preraspodela vlasti u Srbiji učvrstiti državnu zajednicu SCG. "Na izborima se pokazalo da ne postoji raspoloženje za samostalnu Srbiju, čime je još jednom potvrđena ispravnost politike i ideje DSS o očuvanju zajedničke države", rekao je Koštunica.
Da li će i kolike (ne)sloge biti videće se, verovatno, već na prvim sednicama parlamenta SCG kad se bude raspravljalo o zakonima i međunarodnim konvencijama koji bi trebalo da omoguće dobijanje "ulaznice" u evropsku porodicu. U svakom slučaju o "razvodu" ili produženju "braka" u Crnoj Gori će se, kako je već predviđeno, presuditi referendumom. No, bez obzira na sve, kada će takav plebiscit biti raspisan ne zavisi samo od ovdašnjih političara. To jasno proizilazi iz nedavne izjave Svetozara Marovića: "referendum je mogućnost ostavljena ‘Beogradskim sporazumom’ i ne treba ga se plašiti, ono čega se zapravo treba bojati su rezultati referenduma. Bilo bi, zapravo, važno njime zatvoriti neke otvorene probleme, a ne otvarati nove, jer državna zajednica SCG ima perspektivu i sve jasniju i snažniju podršku Evropske unije i SAD".
U svakom slučaju, posle ovih izbora u Srbiji - otvorenih mogućnosti ima i previše, a mnogi se upravo toga plaše.
Ovaj članak objavljen je ljubaznošću časopisa "Ekonomist". Ostale sadržaje možete videti na adresi www.ekonomist.co.yu
Bojana Oprijan Ilić |
