Sve stranke i koalicije u slučaju pobede na izborima obećavaju smanjenje poreza i povećanje standarda. Ostaje još samo da 28. decembra pobede i posle toga ispune obećanja
|
Uoči predstojećih, kao uostalom i svih parlamentarnih izbora posle 1990. godine, građani Srbije zapljusnuti su raznim obećanjima političkih stranaka i predizbornih koalicija. Ono što ove razlikuje od svih prethodnih izbora je da stranački lideri i visoki funkcioneri mnogo više insistiraju na ekonomskim pitanjima. Neki od 18 učesnika na izborima 28. decembra, a pre svih DS, G17 Plus, SRS i koalicija SPO-NS, pripremili su za tu priliku i posebne ekonomske programe. DSS, kojoj su analitičari i prognozeri dodelili ulogu jednog od najvecih favorita, nije se odlučila na takav korak, ali njen lider Vojislav Koštunica poručuje da ce izgradnja institucija i pravne države, na čemu ta stranka insistira, sigurno ubrzati i ekonomske reforme u Srbiji.
U predizbornoj ponudi, sa kojom su stranke izašle pred birače, za svačije apetite i afinitete ima po nešto. Od besplatnog školovanja i lečenja i većih državnih intervencija u privredi - i to uz smanjenje javne potrošnje, odnosno poreza i doprinosa, preko otvaranja novih preduzeća i radnih mesta, do brzog priključivanja Evropskoj uniji - i to uz nove mere protekcionističke zaštite domaće industrije i poljoprivrede. Kada se malo dublje "zagrebe" ispod površine te ponude, moglo bi se zaključiti da u Srbiji ne postoji ni levica, ni desnica, ni centar, već "miks" u kojem je sve to prilično izmešano. Po nekim svojim zalaganjima, kao što su obećanja da niko u Srbiji neće biti gladan i da će se hleb prodavati po tri dinara, SRS - koju politički analitičari svrstavaju u ekstremnu desnicu, predstavlja zapravo krajnju levicu. S druge strane, uz SRS, SPS i SNS, čiji su nosioci izbornih lista sadašnji ili potencijalni haški zatočenici, isto su uradili i Liberali, bivša ND, koji se još u vreme Miloševića zalagali za uključenje Srbije u Partnerstvo za mir, a upravo je saradnja sa Hagom jedan od uslova za brže evro-atlantske integracije.
Svih 18 stranaka i koalicija kunu se da će očuvati stabilnost cena i kursa, redovno isplaćivati penzije i budžetske prinadležnosti, racionalizovati javnu potrošnju, smanjiti budžetski i spoljnotrgovinski deficit, uredno servisirati staru deviznu štednju, sprečiti da Srbija zapadne u dužničku krizu i niko, daleko bilo, ne pominje štampanje novca bez pokrića.
Bitka za poreze
Sve stranke, takođe, najavljuju znacajne promene u poreskoj politici, koje se svode na rasterećenje poreskih obveznika i smanjenje udela javne potrošnje u bruto društvenom proizvodu (GDP-u). Promovišući "Ekonomski program za bolji život", Božidar Đelić je kao kandidat za poslanika na izbornoj listi "DS-Boris Tadić" najavio velike poreske podsticaje. "Za nove radnike u prve dve godine plaćaće se samo polovina doprinosa, čime će se ukupno opterećenje svesti na 40 odsto.
Puna (ne)zaposlenost
Sudeći po predizbornim obećanjima, Srbija bi uskoro mogla da bude suočena sa potrebom da nedostajuću radnu snagu "uvozi" iz Evropske unije. Za prvo mesto "mrtvu trku" vode SPS i Laburistička partija Srbije. Generalni sekretar SPS-a Zoran Anđelković, naime, kaže da je cilj socijalista otvaranje novih radnih mesta "za više od milion nezaposlenih, kroz obezbeđivanje novih investicionih poslova, a naš kandidat za premijera Milutin Mrkonjić je vec pokazao da zna da radi na investicionim radovima". Lider LPS Dragan Milovanović, pak, tvrdi da ta partija ima program za goruće probleme društva, a pre svega za otvaranje "130.000 novih malih i srednjih preduzeća, u kojima bi za četiri godine bilo zaposleno milion radnika". Uz procenu da je za to potrebno 13 milijardi dinara, odlazeći ministar rada tvrdi da bi realizacija tog program "počela vec ovog meseca da nisu raspisani prevremeni parlamentarni izbori". Za njima sledi DS sa obećanjem da će zaposliti pola miliona ljudi, pri čemu će po Đelićevim rečima 300.000 radnih mesta biti otvoreno kroz nove investicije i prirodnu zamenu zaposlenih, a 200.000 legalizacijom radnika "na crno". Uz to, svake godine u obuku nezaposlenih i druge mere za podsticanje zapošljavanje biće uloženo po dve milijarde dinara, kaže Đelić. Na četvrtom mestu je SPO-NS, koja obećava otvaranje 25-30 hiljada malih i srednjih preduzeća i zapošljavanje 100.000 ljudi godišnje, čime bi se za 10 godina zaposlilo milion ljudi i udeo malih i srednjih preduzeća u stvaranju GDP-a povećao na preko 50 procenata.
Ukoliko se zaposle građani stariji od 50 godina ili pripravnici, dve godine se neće placati ni porezi, pa ce opterećenje njihovih zarada biti samo 20 odsto. "Ukinućemo porez od 3,5 odsto na fond zarada za sve zaposlene, uvesti jedinstvenu osnovicu za doprinose u iznosu od 40 odsto prosecne plate, a ukupno smanjenje dažbina za preduzetnike biće 20 odsto, s tim što će moći da koriste i ostale poreske podsticaje", tvrdi Đelić, po čijim će rečima PDV na hardvere i softvere od 5 odsto biti najniži u Evropi. On kaže da ce se posle šest meseci primene opšta stopa poreza na dodatu vrednost smanjiti sa 20 na 17 odsto, "jer ce se u meduvremenu smanjiti siva ekonomija". Po njegovim recima, cena hrane "pašce u proseku za 15 odsto, a ukidanje poreza na finansijske transakcije i dalje smanjenje inflacije smanjice kamate na kredite". Uz ocenu da se do sada u Srbiji vodila "strašljiva, ziheraška politika javnih finansija" i da je budžet bio samo prividno socijalni, a u stvari recesioni, Mlađan Dinkić, kandidat G17 Plus za novog ministra finansija tvrdi da je ogromnim poreskim stopama proizvodnja ugušena proizvodnja i zato je, a ne zbog kursa, nekonkurentna. "Ukoliko uđe u novu vladu, G17 Plus ce poreze na plate sa 77 smanjiti na 49 odsto i time omogućiti otvaranje novih radnih mesta i legalizaciju radnika na crno. Ukinućemo poreza na finansijske transakcije, ali i na prihode od poljoprivredne delatnosti, od kamata i akcija, na čamce, mobilne telefone i oružje. S druge strane biće uveden PDV od 18 odsto, s tim što će za osnovne životne namirnice i u nedovoljno razvijenim područjima biti manji, a neće se uopšte plaćati za knjige, novine i ortopedska pomagala. S druge strane oporezovaćemo igre na sreću i stvoriti efikasnu poresku administraciju, sposobnu da od najbogatijih, koji se sada ne plaše kontrole, naplate porez na imovinu. Obećavam da ćemo, ako pobedimo na izborima, za godinu dana smanjiti udeo sive ekonomije u društvenom bruto proizvodu sa sadašnjih 50 na 20 odsto, čemu će doprineti i velike kazne za korupciju", kaže Dinkić, koji je uveren da se i bez štampanja novca mogu radikalno smanjiti porezi, uz istovremeno trostruko povećanje agrarnog budžeta i uvođenje nekih novih "razvojnih" stavki u budžetu.
Približavanjem "dana D" učesnici izborne trke postaju sve "galantniji". Tako DS u slučaju pobede obećava da će nova vlada investirati pet milijardi evra i povećati kupovnu moć stanovništva za 50 odsto. Đelić tvrdi da to nisu "prazna obećanja, vec precizan program, iza kojeg stoje konkretni projekti i izvori sredstava. SRS poručuje da bi, umesto u opštu potrošnju, kredite ulagala u proizvodnju, čime bi se stvorili i uslovi za servisiranje visokog spoljnog duga. Ta stranka obećava i stanove za mlade stručnjake po ceni od 400-500 evra po kvadratu i legalizaciju stanova po "gotovo simboličkim cenama". Vojislav Koštunica: Uz sve muke do kojih ce doći zbog saradnje sa drugim strankama u novoj koalicionoj vladi, pobeda DSS ce ubrzati reforme, jer ce one biti utemeljene na zakonima. Mladan Dinkić:Ukoliko uđe u novu vladu, G17 Plus ce poreze na plate sa 77 smanjiti na 49 odsto i time omogućiti otvaranje novih radnih mesta i legalizaciju radnika na crno.
"Deficit cemo pokrivati zaduživanjem na domaćem, a kasnije i svetskom tržištu kapitala, čim se reši problem dugova prema Londonskom klubu. Mi javnu potrošnju nećemo smanjiti u apsolutnom iznosu, vec njen udeo u GDP-u, koji će se na bazi nižih poreza povećati, a uštedećemo i 10 milijardi dinara, jer osim Vojske necemo finansirati druge troškove državne zajednice. Smanjivanjem poreza na plate obezbediće se snižavanje troškova, veća konkurentnost, rast proizvodnje, izvoza i GDP-a, što ce povecćati masu javnih prihoda. Naša logika biće sasvim suprotna politici ove vlade-naplati odmah što možeš i to odmah potroši", istice Dinkić.
SRS u svom predizbornom programu u 20 tačaka poresku politiku karakteriše kao "fiskalnu represiju" i predlaže smanjenje svih poreza "na razumnu meru, što znaci ispod 12 procenata". Uz to, radikali smatraju da bi prvih pet godina trebalo osloboditi poreza na profit sve privrednike koji investiraju u proizvodnju i zapošljavanje novih radnika. Poput ostalih stranaka i SRS smatra da bi uvođenje PDV-a trebalo da bude okosnica poreske reforme u Srbiji.
Koalicija SPO-NS se u "Akcionom programu za ubrzani privredni razvoj i rast zaposlenosti" zalaže da se na dinar neto zarade plaća najviše 70 para poreza i doprinosa, da PDV bude 15 odsto, da se odmah ukinu porezi na finansijske transakcije i na kamate, a da porez na dobit za strane ulagače bude za trećinu manji nego za domaće obveznike. SPO-NS predlaže da se na pet godina poreza na dobit oslobode mala i srednja preduzeća koja zapošljavaju više od pet radnika, s tim da se cenzus za osnivanje ovih preduzeća sa sadašnjih 5.000 dolara smanji na samo 100 dolara. Ova koalicija smatra da bi sva preduzeća koja investiraju više od pet miliona evra na tri godine trebalo osloboditi poreza na dobit, a svako ulaganje priznati kao olakšicu u poreskom bilansu. SPO-NS, takode, smatra da bi poslodavcima trebalo dozvoliti da sami biraju osnovicu na koju ce plaćati doprinose za penzijsko-invalidsko osiguranje. Vuk Drašković kaže da se program svodi na "ekonomski srpski liberalizam sa neophodnim elementima ekonomskog nacionalizma, a suština je da ekonomija, privreda, rad, znanje i stručnost diktiraju politicarima šta da rade", s tim što i Drašković i Velimir Ilić smatraju da nekadašnji giganti "moraju biti državna briga prvoga reda".
Prepucavanja oko privatizacije
Najmanje saglasnosti ima u stavovima stranaka prema privatizaciji i ukoliko bi od toga zavisio sastav nove vlade - teško bi se mogla napraviti koalicija koja ce iza sebe imati podršku većine u novom parlamentu. Uz obrazloženje da su dosadašnji rezultati bolji nego u drugim zemljama, DS se zalaže za njen nastavak po važećem zakonu, uz usvajanje novog zakona o stečaju, koji je uoči raspuštanja parlamenta ušao u skupštinsku proceduru. S druge strane SPS je, po rečima Zorana Anđelkovića, za donošenje potpuno novog zakona, a Otpor za "poštovanje svih oblika svojine nad sredstvima za proizvodnju (privatne i javne, kao i društvene svojine u prelaznom periodu njene transformacije", s tim što najmlađa stranka ne precizira za kakav se model privatizacije zalaže. Predsednica Odbora za privatizaciju DSS-a Zora Simović, pak, smatra da bi država trebalo da se stara o pripremi i sprovođenju privatizacije samo preduzeća od strateškog značaja, a ona bi trebalo da se odrede strategijom razvoja, industrijskom i agrarnom politikom. DSS se zalaže da se privatizacija preostalog društvenog i državnog kapitala obavi besplatnom podelom akcija, s tim da se već započeti procesi po modelu prodaje okončaju po važećem zakonu. Uz to, ova stranka smatra da bi pre nastavka privatizacije trebalo doneti i zakon o denacionalizaciji. Radikali poručuju da neće primenjivati "divlju, pljačkašku privatizaciju, šok terapiju po modelu Džefrija Saksa i sveopštu spoljnu liberalizaciju" i najavljuju da ce izvršiti "reviziju i poništiti postupak dosadašnje privatizacije u firmama u kojima je sprovedena na nezakonit nacin, ili gde nije poštovan zaključeni ugovor". Tamo gde nije bilo takvih propusta, država se neće mešati i poštovaće osnovno načelo vladavine prava i princip pravne sigurnosti, navodi SRS uz stav da strateške grane i bogate prirodne resurse država ne sme da prodaje. Konkretno, radikali smatraju da bi EPS, NIS, Srbijašume i Srbijavode trebalo da ostanu u većinskom državnom vlasništvu. Dinkić kaže da će se privatizacija nastaviti, "ali uz veću kontrolu i vodeći računa o nacionalnim interesima, tako da neka preduzeća nećemo prodavati strancima". Najviše mahinacija bilo je tokom stečaja i takve privatizacije će biti revidirane, tvrdi on i najavljuje hitno usvajanje zakona o restituciji i denacionalizaciji i uvođenje modela inicijalne javne ponude, koji će i građanima omogućiti da se uključe u privatizaciju. Dinkić smatra i da bi, kao što je to urađeno sa bankama, dugove preduzeća iz industrije tekstila, kože i obuće, koja imaju šansu da bitno povećaju izvoz u EU, trebalo konvertovati u akcije države i zatim ih prodati privatnim vlasnicima.
I Otpor se, doduše bez upuštanja u detalje, zalaže za smanjenje poreskih stopa i veću efikasnost naplate poreza, a identične poruke biračima šalju i ostali pretendenti na poslaničke mandate u novom sazivu srpskog parlamenta.
Milijarde za kredite i investicije
Približavanjem "dana D" učesnici izborne trke postaju sve "galantniji". Tako DS u slučaju pobede obećava da će nova vlada investirati pet milijardi evra i povećati kupovnu moć stanovništva za 50 odsto. Đelić tvrdi da to nisu "prazna obećanja, već precizan program, iza kojeg stoje konkretni projekti i izvori sredstava, pri čemu spoljno zaduženje neće biti veće od 1,2 milijardi evra". Po njegovim rečima, dve milijarde evra investiraće se u energetiku, milijarda u razvoj telekomunikacija, 200 miliona za unapređenje zdravstva, 100 miliona za prosvetu, 300 miliona svake godine za izgradnju puteva i mostova, obnovu pruga i modernizaciju aerodroma, 100 miliona evra za jačanje poljoprivrede, uglavnom navodnjavanje. Po Đelićevim recima, Fond za razvoj transformisace se u Srpsku razvojnu banku, koja ce obezbediti 10 milijardi dinara investicionih kredita uz realnu kamatu od jedan odsto, a država ce preko Garancijskog fonda, čiji ce se kapital povećati na dve milijarde dinara (sada je 600 miliona), davati garancije na bankarske kredite. Planira se i osnivanje Fonda za osiguranje i finansiranje spoljnotrgovinskih poslova, čiji će kapital biti 2,5 milijarde dinara, a dokapitalizacijom Agrobanke obezbediće se dve milijarde dinara za kreditiranje primarne poljoprivredne proizvodnje sa realnom kamatom od jedan odsto, kaže Đelić, po čijim ce se rečima sa 15 miliona evra formirati i Državna korporacija za osiguranje stambenih kredita, čime će se osigurati oko 150 miliona evra stambenih kredita. Država će stimulisati izgradnju 50.000 stanova, od čega će se 10.000 finansirati iz budžeta za pripadnike vojske i policije. On je najavio i promenu Zakona o javnim nabavkama, posle čega će domaća preduzeća dobijati poslove i ako njihova ponuda bude za 20 odsto skuplja od stranih ponudaca.
"Do sada je veoma malo sredstava iz budžeta išlo za investicije, a nisu postojali ni podsticaji za izvoz, poljoprivredu, stambenu izgradnju, mala i srednja preduzeća i nedovoljno razvijena područja, što ćemo mi uvesti novom politikom javnih finansija", tvrdi Dinkić. "Prvi potez nove vlasti biće usvajanje razvojnog budžeta, jer je Vlada ugušila sve podsticaje i investicije, izazvala pad industrijske i poljoprivredne proizvodnje, rast nezaposlenosti, kašnjenje zemljoradničkih penzija, dečijih dodataka, premija i subvencija. Mi ćemo agrarni budžet povećati tri puta, na preko 20 milijardi dinara i tim sredstvima ce nova vlada pre prolećne setve otkupiti dobar deo proizvodnje azotara iz Panceva i Subotice i fabrike veštačkog dubriva u Prahovu. Time ćemo pokrenuti te fabrike, poljoprivrednicima na zeleno dati đubrivo, sa obezbeđenom garancijom da ćemo na jesen otkupiti njihovu letinu uz povoljan paritet. Država je to dužna da uradi, jer zemljoradnici posle svih nedaća, koje su ih zadesile ove godine nemaju obrtna sredstva za prolećnu setvu. Prošle godine imali smo odličan rod pšenice, država su je izvezla po nižim cenama, nego što je za nju platila, a danas nema čime da interveniše i spreči rast cena hleba. Nećemo dozvoliti da se ponovi takva greška", istice Dinkić. I G17 plus planira osnivanje Fonda za osiguranje izvoznih poslova od komercijalnih i političkih rizika. "On će startovati sa dve milijarde dinara i moći će da se podrži sedam put veći izvoz, što je i jedini način da se smanji spoljnotrgovinski deficit. Garantujem, takođe, da će u naredne četiri godine, posle nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, 60.000 domaćinstava dobiti kredite sa rokom otplate od 20 do 30 godina i kamatu manju od devet odsto godišnje. Biće osnovani i slični fondovi za osiguranje kredita poljoprivredi i razvoj nedovoljno razvijenih podrucja", kaže Dinkić.
Radikali, pak, poručuju da će njihova vlada "pokrenuti poljoprivrednu i industrijsku proizvodnju kroz nove investicione cikluse, organizovaće javne radove, čime bi se smanjila ogromna nezaposlenost, uposlila građevinska operativa i industrijski kompleks Srbije". Uz tvrdnju da se Srbija posle 5. oktobra zadužila za novih 3,3 milijarde dolara i da je u tom periodu ostvaren spoljnotrgovinski deficit od 13,5 milijardi dolara, SRS poručuje da bi, umesto u opštu potrošnju, kredite ulagala u proizvodnju, čime bi se stvorili i uslovi za servisiranje visokog spoljnog duga. Ta stranka obećava i stanove za mlade stručnjake po ceni od 400-500 evra po kvadratu i legalizaciju stanova po "gotovo simboličkim cenama". Istovremeno, SRS smatra da bi poljoprivredu trebalo zaštititi "delimičnim protekcionistickim merama, dok je, po recima Vuka Draškovića, ekonomskim programom SPO-NS predviđeno da se seljacima obezbede dugoročni "beskamatni" krediti i garantuju "ekonomske cene" poljoprivrednih proizvoda. U Otporu smatraju da bi infrastrukturne radove od posebnog znacaja trebalo finansirati što je moguće više koncesijama i drugim direktnim ulaganjima, a manje pozajmicama.
DSS se prilično uzdržavala od najave konkretnih poteza u ekonomskoj sferi. Njen lider Vojislav Koštunica, medutim, odbacuje optužbe da bi ulazak DSS-a u novu vladu mogao da uspori ekonomske reforme. "Naprotiv, uz sve muke do kojih će doći zbog saradnje sa drugim strankama u novoj koalicionoj vladi, pobeda DSS ce ubrzati reforme, jer će one biti utemeljene na zakonima. DOS je pokušao da reforme sprovodi mimo zakona, čak i kršeći ih i na kraju se to, kao i u drugim zemljama, obilo o glavu onima koji su zastupali takvu politiku. Jednostavno nema prečica, niti reformi bez pravne države i institucija, a ono što se desilo na kraju se svelo na onu narodnu preko preče, naokolo bliže. Da su doneti novi ustav i nekoliko zakona, za šta se DSS zalaže, reforme bi bile mnogo brže nego što je to sada slučaj", kategoričan je Koštunica. On ističe da je za svaku stranku važno da ima uticaj, "a ako je moguće i odlučujući uticaj na izgradnju pravne države, ne zbog sebe i prazne estetike, vec da bi se u Srbiji živelo bolje i bezbednije", ističe on i naglašava da će zbog svega program i sastav buduće vlade, ma kako izgledala, morati da bude utvrđen vrlo jasnim koalicionim ugovorom, kojim će se tačno utvrditi i obaveze pravci delovanja, pa i način za podnošenje računa javnosti. Valjan sporazum ce omogućiti kompromis i prevazilaženje postojećih razlika izmedu budućih koalicionih partnera, zaključuje Koštunica.
Ostaje da se vidi da li će građani, kao što procenjuju analitičari, na predstojećim izborima prvi put od uvođenja višestranačja glasati razumom umesto emocijama i da li će se pre nego što zaokruže neki od 18 ponuđenih brojeva na izbornoj "tomboli" ipak prisetiti šta je ko od kandidata radio i uradio u proteklom vremenu.
Ovaj članak objavljen je ljubaznošću časopisa "Ekonomist". Ostale sadržaje možete videti na adresi www.ekonomist.co.yu
Milan Ćulibrk |
