|
Predsednički izbori su propali, a prednost kandidata Srpske radikalne stranke podelila je javnost i analitičare na one koji “nisu iznenađeni” i one koji izražavaju “duboku zabrinutost”
|
Naknadna tumačenja i analize kako je i zašto Tomislav Nikolić dobio milion i dvesta hiljada glasova i prestigao demokratskog rivala Dragoljuba Mićunovića sasvim su različita i sada se usmeravaju na predstojeće parlamentarne izbore. Pitanje je, naime, da li je pobeda Nikolića rezultat sve većeg skretanja u desno srbijanske javnosti ili se, pak, radi samo o porazu ostatka odavno raspadnute koalicije DOS.
Šta je u kutiji: lakovernost ili nezadovoljstvo građana
U svakom slučaju, pljuska koju je ovaj stranački savez dobio od sopstvenih birača mogla bi liderima reformskih stranaka i “strančica” još dugo da “zvoni u glavi” - i nakon 28. decembra.
U tom kontekstu reklo bi se da ovde nije bila reč o uspešnom bojkotu, koji su manje više otvoreno sugerisali Koštunica i Labus, a koji bi se, uzgred, i sami nenadano mogli opeći na narednom glasanju. Jer sada je jasno da su uoči neuspelih predsedničkih izbora mnogi samouvereni političari omašili u prognozama. Zato bi, ukoliko su ozbiljni, čak i kada su poraženi, uvek trebalo da postave pitanje čime su i kako tome doprineli, a ne kakve su im klipove postavljali politički protivnici. To naravno podrazumeva da su svesni i tog poraza i mogućih posledica.
Najveći broj analitičara oglasio se nakon predsedničkih izbora - ocenjujući da pokazani rezultati predstavljaju važan znak i poruku za sve političke aktere koji će učestvovati na parlamentarnim izborima. Tako je Vladimir Goati istakao da rezultati prema kojima su radikali osvojili skoro 300.000 glasova više od predsedničkog kandidata DOS predstavljaju “vetar u leđa” za SRS. On upozorava da su se radikali pozicionirali kao stranka koja se najenergičnije suprotstavlja Vladi Srbije, pa su osim glasova svojih tvrdih pristalica, na predsedničkim izborima pridobili i jedan deo onih koji su za njih glasali iz protesta, jer im ponuđeni politički milje nije odgovarao.
Goati je ocenio i da će demokratski opredeljene stranke, osim velikih novčanih sredstava uloženih u kampanju, morati da ubede birače da između bloka koji je 5. oktobra izašao kao pobednik ne postoje samo svađe, već da postoje i neke dodirne tačke koje su do sada bile zapostavljene. Zoran Lutovac, saradnik Instituta društvenih nauka smatra da je ipak teško praviti interpolaciju sa izbora jedne vrste na izbore druge vrste. On veruje da situacija u kojoj je kandidat SRS na predsedničkim izborima osvojio najveći broj glasova može da ima nekoliko efekata. Jedan od njih jeste priklanjanje pobedniku, što je u ovom slučaju SRS, pošto je njihova kandidat osvojio najveći broj glasova iako izbori nisu uspeli.
SRS u ovom trenutku ima najaktivniju ulogu u bloku stranaka koje su nezadovoljne vlašću, smatra Lutovac, ali i ukazuje da upravo ovakvi rezultati predsedničkih izbora mogu da dovedu i do efekta otrežnjenja na drugoj strani. Takođe, ti rezultati mogu da dovedu do straha od pobede pristalica bloka stranaka bivšeg režima i do zbijanja redova pristalica stranaka demokratske orijentacije kako bi se postigli bolji rezultati, a mnogo toga će zavisiti od pregrupisavanja stranaka DOS pred izbore, eventualnog stvaranja novih koalicija i toga da li će koalicije biti programske ili široke.
Drugim rečima, moralna pobeda SRS pozitivno će se odraziti na rejting ove stranke na parlamentarnim izborima, dok će stranke DOS morati da učine sve kako bi se održale na političkoj sceni.
Povodom rezultata predsedničkih izbora kandidat Dragoljub Mićunović kaže da je uspon Srpske radikalne stranke logičan, jer su njihovi birači disciplinovano izašli na izbore. "Za mene nije glasalo ni 50 odsto potencijalnih demokratskih glasača, a teško da birači mogu personalno da vas izdvoje iz političke grupacije koja vas podržava", ocenio je Mićunović.
Ako je Dragoljub Mićunović u pravu - onda je još jasnije da su predsednički izbori zaista bili test za političku grupaciju koja će se uskoro u “prekrojenom modelu” takmičiti na glasanju za parlament. Na žalost, izgleda da sadašnja institucionalno obezglavljena Srbija mnogo više zabrinjava svet nego ono malo vlasti čiji je autoritet davno počeo da pada. Umesto da se iz tih demokratskih krugova, u sad već bivšem DOS-u, ali i izvan njega, čuje samokritika i ozbiljno promišljanje, ovaj deo političke elite nastavlja sa prozivkama, računicama, kombinacijama i kalkulacijama bez pokrića, unapred računajući na fotelje u vladi i parlamentu.
Pogrešne (pr)ocene
Samo što su se predsednički izbori neslavno okončali, valja očekivati da će agencije za istraživanje javnog mnjenja uskoro dati nove prognoze koje se odnose na stranačke šanse u budućem izbornom izvlačenju. Činjenica je, međutim, da je malo koja od njih “pogodila” ishod izbora za “prvog čoveka Srbije”. Najveći broj istraživača prognozirao je odziv birača od 36 do 50,2 odsto, a najbliža stvarnom odzivu bila je agencija Medijum galup internešnel, čiji su rezultati pokazali da će glasati 38 odsto.
Neuspeh izbora, uz odziv od 40 odsto, najavio je i Centar za proučavanje alternativa. Stratedžik marketing radio je dva istraživanja: u prvom, krajem oktobra, 38 odsto birača se izjasnilo da će izaći na izbore, a početkom novembra ova grupa je porasla na 44,8 odsto, uz 22,8 odsto onih koji su tvrdili da će verovatno glasati. Sve agencije su, međutim, predviđale da će najviše glasova osvojiti Mićunović. Prema “Galupu” - on je uživao 47 odsto podrške, a Nikolić 39 odsto. Institut društvenih nauka najavljivao je 27 odsto za kandidata DOS-a, a 11,5 za radikalskog, dok je po Stratedžik marketingu Mićunović trebalo da dobije 56, a Nikolić 28 odsto podrške.
Istraživači sada navode brojne razloge ovako velikih odstupanja između rezultata koje su pokazivala istraživanja i onoga što se stvarno dogodilo. Prvi problem su nesređeni birački spiskovi, pa se zvanično barata cifrom od 6,5 miliona birača - kojih je u stvari pet do 5,5 miliona, pošto su mnogi u inostranstvu ili su umrli, a čak sto hiljada ljudi na Kosovu nisu mogli glasati. Drugo, radikali tradicionalno imaju disciplinovane pristalice, među kojima je dosta “prikrivenih”, odnosno ne govore javno o svojoj stranačkoj pripadnosti.
U ovom slučaju treba im pridodati i simpatizere SSJ i SPS, kao i dela DSS. Demokratski kandidat imao je u velikoj meri nepouzdane birače - koji su najavljivali da će glasati, a zatim su iz samo njima znanih razloga odustali. Dalje, oko 14 odsto birača odbija saradnju na terenu, odnosno ne želi se izjasniti u pogledu izbora. Konačno, mnogi anketirani su jednostavno prevrtljivi i skloni promeni opredeljenja. Činjenica je i da od devedesetih godina pada interesovanje za učešće u političkom životu; zbog čega - verovatno bi trebalo da se upitaju političari.
Ako je za utehu, a nije, treba podsetiti da je lider SRS Vojislav Šešelj 2002. godine, kada se na predsedničkim izborima takmičio sa Vojislavom Koštunicom, dobio takođe više od milion glasova - tačnije 1.068.000 (36,3 odsto). Za njegovog rivala glasalo je tada 1.695.000 birača. Izbori, poznato je, nisu uspeli, ali činjenica je da je SRS i pored odlaska svog šefa u Ševeningen ovog puta dobila još veću glasačku podršku. Dakle, na izborima koji slede većih ili manjih promena će neminovno biti. To je već jasno po predizbornom presabiranju i preraspodeli uloga. Predstoji još nešto više od mesec dana oporavka od radikalskog nokauta, a tome neće doprineti samodovoljnost i sujete.
Umesto optimističkog predviđanja i rizika da će se glasovi koji su otišli radikalima podeliti kada na listama bude ponuđeno više varijanti - valja dobro iskoristiti sledeću priliku da se "vlastita sudbina drži u svojim rukama". Građanska i demokratska Srbija pokazala je i dokazala svoje postojanje pre tri godine i sad je pitanje hoće li i kako stranke koje se smatraju demokratskim i proevropskim uspeti da probude birače. Ili će Srbija nastaviti da tetura pogrešnim putem mimo Evrope i celog sveta.
Ovaj članak objavljen je ljubaznošću časopisa "Ekonomist". Ostale sadržaje možete videti na adresi www.ekonomist.co.yu
Bojana Oprijan Ilić |
