|
Kanadski atletičar Ben Džonson, kome je zbog dopinga oduzeta zlatna medalja posle pobede na 100m na Olimpijadi u Seulu 1988, namerava da tuži Karla Luisa, Međunarodni olimpijski komitet i Svetsku atletsku federaciju, zbog doping afere koja je izbila posle pojavljivanja u javnosti 30.000 kompromitujućih stranica. "To je uzaludan posao", odgovara Karl Luis.
|
Prema podacima koje je saopštio bivši direktor Olimpijskog komiteta SAD Vejd Eksum, veliko ime svetske atletike, Karl Luis, učestvovao je na najvećim sportskim takmičenjima, uprkos činjenici da nije prolazio antidoping testove. Uz Luisa, prema Eksumovim podacima, još stotinak američkih sportista dopingovalo se pod zaštitom američkog olimpijskog komiteta, koji je prikrivao podatke o tome, omogućavajući tim sportistima da se domognu mnogih odličja.
Da slučaj dobije i veoma ironičnu crtu, ovim se dovodi u pitanje i regularnost osvajanja olimpijskog zlata u trci na 100m u Seulu 1988, kada je Luis proglašen za pobednika posle diskvalifikacije kanadskog sprintera Bena Džonsona, upravo zbog pozitivnih rezultata na antidoping testu. Eksum tvrdi da je Luis, upravo pred Olimpijadu u Seulu, tri puta pao na antidoping kontroli koja je sprovedena za vreme kvalifikacionog takmičenja u Indijanapolisu. Američki sprinter tada se provukao tvrdeći da je nedozvoljena sredstva uzeo slučajno.
Optužbe koje je izneo Vejd Eksum upućuju i na Međunarodni olimpijski komitet, te otuda samouverenost Karla Luisa, koji je takmacu iz Seula, Benu Džonsonu, odgovorio da je uzaludno to što namerava da tuži na stotine osoba.
Sam Luis se posle afere u Seulu uključio u borbu protiv dopinga u sportu, a pred Olimpijadu u Sidneju 2000, rekao je da će manifestacijama prisustvovati isključivo kao predstavnik kompanije Najki, a da ga samo takmičenje ne interesuje, jer sumnja u njegovu regularnost. "Situacija je bila loša kada su uhvatili Bena, onda je postalo malo bolje, a sada je lošije nego što je ikada bilo", izjavio je tada Luis.
Na drugoj strani nekadašnje "gvozdene zavese", bivši sportisti nekadašnje Istočne Nemačke podnelo je nemačkoj vladi zahtev za odštetu od po 10.000 evra, kao žrtve sistematskog dopingovanja koje je sprovođeno u tadašnjem komunstičkom režimu. Pretpostavlja se da je oko 10.000 istočnonemačkih sportista koristilo doping, kako bi postiglo što bolje rezultate, kao i da oko 1.000 njih još uvek oseća neke od posledica upotebe zabranjenih supstanci.
Kako je istina o dopingu u istočnonemačkom sportu isplivala tek posle promena političkog sistema i ujedinjenja dve Nemačke, teško je očekivati da će se klupko u doping aferi s one strane Atlantika tako lako odmotati. Reči ohrabrenja stižu od Kanađanina Dika Paunda, predsednika Svetske antidoping agencije: "Mislim da je neophodno da sprovedemo punu istragu o ovoj zaista nezapamćenoj aferi. Što više svet i Amerikanci budu znali o onome šta je radio Olimpijski komitet SAD, lakše će se rešiti problem dopingovanja sportista."
Dotle ostaje neugodna činjenica da su u vreme hladnog rata sportisti sa obe strane bili korišćeni u svrhe slepog prestiža.
Srđan Jovanović |
