|
Kako sada stvari stoje, predsednika ni ovaj put nećemo izabrati. A kako nam završavaju predsednici, možda uskoro ni oni neće želeti da budu izabrani
|
Kad je nakon petogodišnje, golim okom teško primetne vladavine, tačno u ponoć 29. decembra 2002. godine, budućem haškom zatočeniku Milanu Milutinoviću istekao mandat, a s obzirom da već legendarni izborni sukob Vojislava Koštunice i Miroljuba Labusa prethodno nije dao pobednika, na predsednički presto je u svojstvu vršioca dužnosti, po slovu zakona i Ustava, dakle automatski, sela predsednica Narodne skupštine Srbije Nataša Mićić. Istog trena dala je sebi i javnosti obavezu da u predviđenim roku, do 8. februara 2003, a nakon konsultacija sa relevantnim političkim faktorima i snagama, “odluči” o raspisivanju predsedničkih izbora. “Odlučila” jeste, ali da se izbori ne održe pre donošenja novog ustava Srbije, a Vladan Batić, koji se tada tek preporučivao za šefa republičke Ustavne komisije u nastajanju, procenio je da taj novi ustav realno nije moguće izroditi u roku manjem od devet meseci, ukoliko se sa začećem počne odmah.
Od tada do danas, političko-državne kockice od kojih se očekivalo da se slože bolje i logičnije, gotovo da su se definitivno rasturile. Ubijen je predsednik Vlade Zoran Đinđić, a država je i institucionalno i politički i moralno uzdrmana iz temelja. Ozbiljna sumnja u legalitet i legitimitet nije mimoišla gotovo nijednu značajniju društvenu i državnu instituciju i ustanovu (uključujući i Narodnu skupštinu i Predsednika Republike), afere u najvišim vrhovima vlasti smenjivale su jedna drugu, veliki politički raskoli i raslojavanja među dojučerašnjim istomišljenicima, te kriminal velikih razmera postali su redovna dnevna tema, a ni novi ustav još nije na vidiku. U takvim, za većinu očigledno gorim nego ranije uslovima, v.d. predsednika Republike Nataša Mićić “procenjuje” da, za razliku od dalekog februara, kada “nije bilo celishodno” raspisivati predsedničke izbore, danas ne sme biti “licitiranja da li su sada Srbiji potrebni predsednički izbori”, jer bi to bilo jednako “dilemi da li poštovati zakon i Ustav ili ne”! Bez obzira zašto je i ko presudio da do ovakvog obrta dođe, kada je 16. septembra zakazala za 16. novembar izbore za predsednika Republike, samo je dala znak za početak trke koja je za neke, na ovaj ili onaj način, već uveliko trajala.
Datum Izašlo Upisano Procenat izašlih
I
9. decembar 1990. 5.029.123 7.033.610 71,49
(Pobedio Slobodan Milošević u prvom krugu sa 3.285.799 glasova)
II
20. decembar 1992. 4.747.165 6.949.150 69,7
(pobedio Slobodan Milošević u prvom krugu 2.673.375 glasova)
III
1/1
21. septembar 1997. 4.126.109 7.188.544 57,47
1/2
5. oktobar 1997. 3.524.257 7.210.557 48,97
2/1
7. decembar 1997. 3.801.473 7.226.947 52,75
2/2
23. decembar 1997. 3.671.053 7.225.860 50,98
(pobedio Milan Milutinović u drugom krugu ponovljenih izbora sa 2.177.137 glasova)
IV
1/1
29. septembar 2002. 3.637.062 6.575.989 55,50
1/2
13. oktobar 2002. 2.979.254 6.575.159 45,46
1/3
8. decembar 2002. 2.947.748 6.525.760 45,16
U prvom krugu Vojislav Koštunica (DSS) dobio je 1.123.420 glasova, Miroljub Labus (GG "Pobeda 2002") 995.200; Vojislav Šešelj (SRS) 845.308; Vuk Drašković (SPO) 159.959; Borislav Nelević (SSJ) 139.047; Velimir Bata Živojinović (SPS) 119.052; Nebojša Pavković (GG) 75.662; Branislav Ivković ("Socijalisti za povratak bazi") 42.853 glasa; Vuk Obradović (Socijaldemokratija) 26.050; Tomislav Lalošević (GG) 25.133; Dragan Radenović (GG "Društvo slobodnih građana") 8.280 glasova.
Pošto u prvom krugu nijedan kandidat nije osvojio više od polovine glasova birača koji su izašli, u drugi krug išli su Vojislav Koštunica i Miroljub Labus. U drugom krugu Vojislav Koštunica osvojio je 1.991.947 glasova, odnosno 66,86 odsto onih koji su glasali, a Miroljub Labus 921.094 glasa ili 30,92 odsto. Izbori nisu bili važeći zato što su glasala 2.979.254 birača ili 45,46 odsto, dakle nije dosegnut cenzus od 50 odsto plus jedan birač.
Izbori su ponovljeni 8. decembra 2002, ali je u međuvremenu izmenjen Zakon o izboru predsednika Republike (ukinut je cenzus u drugom krugu, a ostao je u prvom kao eliminatorna odredba).
Vojislav Koštunica osvojio je 1.699.098 glasova; Vojislav Šešelj 1.063.296, a Borislav Pelević 103.926. Izbore je Republička izborna komisija proglasila neuspešnim zbog izlaska nedovoljnog broja birača.
U trenutku završetka ovog teksta Republička izborna komisija prihvatila je kandidaturu radikala Tomislava Nikolića, DOS-ov favorit Dragoljub Mićunović još je javno prikupljao potpise, “naredbu” za učešće od stranke je dobio predsednik Nove Srbije Velimir Ilić, svoje prisustvo najavio je predsednik Narodne seljačke stranke Marijan Rističević, a predsednik Udruženja starosedelaca Srbije Vlajko Popović odmah je počeo da se žali kako želi da bude predsednik, ali da nema para ni za prikupljanje potpisa. I to bi za sad bilo sve. Jasno je, dakle, “iz priloženog” da će epicentar izborne tenzije biti više izvan nego unutar ovog kruga, ne između onih koji će učestvovati nego među onima koji neće, a misli se, pre svih, na lidere DSS-a Vojislava Koštunicu i G17 Plus Miroljuba Labusa. Obojica prvo traže parlamentarne izbore, pa tek onda predsedničke, a na ovakav razvoj događaja prvi će reagovati bojkotom (što bi trebalo da znači aktivnim neučestvovanjem i političkim kontraakcijama), a drugi ignorisanjem. Ne bi to za organizatore izbora bio problem da Koštunica i Labus nisu predvodnici grupacija koje danas bitno, tačnije presudno mogu da utiču na izlaznost (da bi izbori bili uspešni izlaznost mora da bude 50 odsto plus jedan glasač, u prvom krugu, ukoliko se drugačije ne kaže, što nakon početka izbornog procesa nije preporučljivo, ali zakonski i ustavno nije ni zabranjeno i desilo se između dva izborna kruga na prethodnim izborima. Navodno OEBS već ima ideju o cenzusu sniženom na 40 odsto). Drugo važno pitanje je da li će i koliki deo njihovih izvornih glasača ipak glasati na izborima i kome će od dvojice, Mićunovića i Nikolića, pokloniti poverenje. Treće, ako izbori zahvaljujući apstinenciji birača propadnu, kome će to da odgovara, i da li DOS, eventualno, unapred računa s tim da će izbori da propadnu. Konačno, šta ako pobedi kandidat radikala i celokupnu vladajuću dnevno-političku konstrukciju i filozofiju dovede u pitanje.
Međunarodni pritisak
Marko Blagojević iz CESID-a smatra da je ovo faza u kojoj je “teško reći da li će izbori bili uspešni ili ne, jer još ne znamo ni koji će sve biti kandidati, ni ko će koga podržati. Trenutno se čini podjednako verovatnim i da izbori uspeju i da ne uspeju. Ovo je dosta delikatna situacija, jer se radi o procentima, a ne o desetinama procenata”. Po njegovom mišljenju, “DOS ovaj put ima svog kandidata, što je situacija različita od prethodne, kada je DOS samo dao podršku Labusu kao kandidatu druge grupe. DOS sada ima naglašen interes da njegov kandidat Dragoljub Mićunović pobedi”. Blagojević ukazuje na još jedan DOS-ov motiv: “Nije zanemarljiv ni uticaj međunarodne zajednice koja upozorava da je neodrživa situacija u kojoj zemlja tako dugo nema predsednika”. On misli da je logično pretpostaviti da će Mićunović dobiti podršku i Labusovih i dela Koštuničinih birača (“neki birači sigurno pamte da je na prethodnim izborima Mićunović podržao Koštunicu”) i sumnja da bi se Koštuničini mogli opredeliti za Tomislava Nikolića, verovatnije je da njegovi birači neće ni izaći na izbore.
Ni politički analitičar Slobodan Antonić ne misli da je povodom izbora sve sasvim izvesno, jer ipak još nisu poznata ni sva pravila takmičenja. Ali ako bi cenzus ostao 50 posto, onda su dosta male šanse da na birališta izađe polovina birača”.
DOS, po Antoniću, ima na raspolaganju sledeće moguće ishode predstojećih izbora: “Prvi je da izbori budu uspešni i da njihov kandidat Dragoljub Mićunović pobedi; drugi je da Dragoljub Mićunović ima najviše glasova, ali da izbori ne budu uspešni; treći je da Tomislav Nikolić ima najveći broj glasova, ali da izbori ne budu uspešni i četvrti je da Nikolić pobedi i da izbori budu uspešni. Naravno da DOS-u najviše odgovara prva varijanta... U ovom trenutku teško je proceniti raspoloženje glasača, ali je DOS poprilično rizikovao, jer postoji realna opasnost da Tomislav Nikolić pobedi Mićunovića u drugom krugu”. Nešto slično se desilo Slobodanu Miloševiću kada je na izborima 1997. mislio da će lako završiti posao sa svojim kandidatom Milanom Milutinovićem, a prevario se, jer je Šešelj stajao bolje. Glasovi koje je tada dobio Šešelj objašnjeni su glasanjem iz protesta, ali postoji realna opasnost da i sada birači glasaju “protestno”, smatra Antonić.
Važan indikator
Upitan kome bi mogli ići glasovi onih koji su na prethodnim izborima glasali za Labusa i Koštunicu, Antonić kaže: “Bez obzira što je Koštunica rekao da će bojkotovati ove izbore, može se pretpostaviti da njegovi glasači neće striktno slediti ta uputstva i da će deo njih izaći na izbore. Deo Koštuničinih birača mogao bi glasati za Mićunovića, jer u njemu prepoznaju razboritost, uzdržanost i državničke osobine, kakve vide i kod Koštunice. Međutim, veći deo Koštuničinih birača mogao bi ipak biti za Nikolića. U slučaju da se tako nešto dogodi, izbor Tomislava Nikolića za predsednika vodio bi neminovno ka skorim vanrednim parlamentarnim izborima”.
Posebnu draž pomenutom prebrojavanju protivničkih, tačnije apstinentskih frontova (u koje, prema najavama, od “opipljivijih” stranaka treba ubrojiti još i SPS, SSJ i SPO) daju “mangupi u vlastitim redovima”. Iako je Dragoljub Mićunović “plebiscitarno” izabrani DOS-ov kandidat, broj članica koje se javno ili ustručavaju ili nećkaju da to priznaju ne bi se dopao Mićunoviću. Iz izjava Vladana Batića (DHSS), Nebojše Čovića (DA), Rasima Ljajića (Sandžačka demokratska partija), Slobodana Orlića (SDP), Nenada čanka (LSDV), pa i Jožefa Kase (SVM)... teško se može zaključiti da bi na Mićunovića uložili više od kurtoaznih i ličnih simpatija.
Kad se sve ovo, ali i dosadašnje analize javnog mnjenja i stavovi drugih analitičara imaju u vidu, može se reći da, bez smanjenog cenzusa izbori verovatno ne mogu uspeti, ali da se Mićunović neće obrukati. Taman toliko da DOS, čega se Mile Isakov boji, odloži “pakovanje kofera” i požuri sa novim ustavom. Kakav god bio.
Ovaj članak objavljen je ljubaznošću časopisa "Ekonomist". Ostale sadržaje možete videti na adresi www.ekonomist.co.yu
Jasminka Kocijan |
