|
Porez na promet konačno prestaje da važi od početka 2004. godine - Porez na dodatu vrednost će se plaćati i na proizvode koji su bili oslobođeni poreza na promet
|
Očekuje se da Skupština Srbije u ovom mesecu usvoji Zakon o porezu na dodatu vrednost, čijim donošenjem prestaje da važi Zakon o porezu na promet, ali i da ukine Zakon o porezu na fond zarada koji iznosi 3,5 odsto. Ukidanjem poreza na fond plata država se odriče dosta obilnog i redovnog prihoda, a preduzeća dolaze u povoljniju poziciju: preterano opterećenje zarada porezima i doprinosima se smanjuje, ali i dalje ostaje jako veliko - porezi i doprinosi na neto zarade ostaju na nivou od oko 73 odsto. Svakako, radi se pozitivnom pomaku neophodnom u uslovima veoma velike nezaposlenosti (broj registrovanih nezaposlenih lica u Srbiji u julu bio je 960 hiljada, a stopa nezaposlenosti 32,4).
Ministarstvo finansija i ekonomije odlučilo je da predloži ukidanje poreza na fond zarada ne zbog toga što trenutno ima višak prihoda, niti zato što namerava da pristupi smanjivanju budžetskih rashoda, već što očekuje znatno veće prihode od poreza na dodatu vrednost u odnosu na prihode koji su ostvarivani primenom zakona o porezu na promet. Ovo je sasvim realna pretpostavka. Pokazalo se u svim zemljama koje su zamenile porez na promet porezom na dodatu vrednost, da je ovaj drugi (pri istoj stopi oporezivanja) znatno izdašniji poreski instrument. Višak prihoda neće rezultirati samo zbog smanjenja poreske evazije; njega obezbeđuje i uvođenje obaveze za plaćanje PDV i na proizvode koji su bili oslobođeni poreza na promet.
Dve poreske stope
Opšta stopa PDV je 20 odsto i odgovara današnjoj stopi poreza na promet. Uvodi se i posebna stopa od 5 odsto po kojoj se oporezuje promet proizvoda i usluga koje su do sada (uglavnom) bile oslobođene poreza na promet. To se odnosi na osnovne prehrambene proizvode i to: hleb, mleko, brašno, jestivo ulje, sveže povrće, voće, meso, riba i jaja. Poseban porez od 5 odsto plaća se i na lekove sa tzv. pozitivne liste, na ortopedska i protetička sredstva, kao i na materijale za dijalizu.
Ni poljoprivrednici nisu zapostavljeni - poseban porez obračunava se i plaća i na poljoprivrednu mehanizaciju, đubriva, sredstva za zaštitu bilja, sadni materijal i smese za ishranu stoke. Posebnom stopom PDV obuhvaćeni su i udžbenici, nastavna sredstva, dnevne novine, monografske i serijske publikacije, kao i računarska oprema i softver. Takođe, po ovoj stopi oporezuje se isporuka prirodnog gasa individualnim potrošačima, promet ogrevnog drva, kao i komunalne usluge.
Uvođenjem posebne stope PDV otvaraju se dva problema: prvi, rastu cene osnovnih prehrambenih proizvoda, lekova, komunalnih usluga, knjiga i novina, a time i troškovi života.., i drugi, znatno se komplikuje sistem obračuna i kontrole PDV, uključujući i utvrđivanje visine poreskog kredita i poreske refakcije. Zbog toga većina zemalja i ima jedinstvenu stopu poreza na dodatu vrednost (znatno je manje onih sa dvojnom stopom). Ako se već uglavnom iz socijalnih razloga ne može primeniti opšta stopa od 20 odsto (verovatno ima prostora i za sniženje predložene opšte stope) na sve proizvode i usluge, bilo bi racionalnije rešenje zadržati postojeće stanje - osloboditi obaveze PDV osnovne prehrambene proizvode, kao i druga dobra i usluge na koje se danas ne plaća poreza na promet.
Pored toga što se poreski sistem, makar u ovom segmentu, usaglašava sa praksom EU i većine zemalja Evrope, prelazak na PDV imaće i druge pozitivne efekte: smanjiće se poreska evazija, što će, pored povećanja budžetskih prihoda, doprineti uspostavljanju ravnopravnijih uslova na tržištu, odnosno smanjivanju obima sive ekonomije. Ovo su dovoljni razlozi za napuštanje poreza na promet, iako je sistem obračuna i kontrole u sistemu PDV nešto komplikovaniji.
Posledice
Kako su obveznici poreza na dodatu vrednost svi učesnici u proizvodno-prometnom lancu, uključujući i uvoznike, promene su stvarno velike: svi oni u momentu prodaje, odnosno isporuke i obavljenog uvoza, postaju obveznici za uplatu PDV. Kada se ima u vidu relativno dug period naplate potraživanja i nedostatak obrtnog kapitala većine proizvodnih preduzeća, lako se da zaključiti da će se povećati obim kredita, a time i troškova kamata, što neće ostati bez uticaja na troškove i opšti nivo cena. Naravno, moguće je i kombinovano dejstvo ove mere: povećanje nelikvidnosti uz duže rokove naplate potraživanja, pri čemu se ne bi izbegao rast troškova finansiranja i ukupnog nivoa cena.
PDV nije usaglašen između Srbije i Crne Gore. Opšta stopa PDV u Crnoj Gori je 17 odsto, posebne stope nema, ali postoji “nulta” stopa (uz pravo na povraćaj poreza zaračunatog u prethodnim fazama), kao i oslobađanje od poreza (bez prava na povraćaj). To, međutim, i nije toliko bitno za funkcionisanje zajedničkog tržišta. Carinskim zakonima obe države članice državne zajednici područje republike definisano je kao prostor gde se zakon primenjuje. Iz toga proizlazi ista procedura - bez obzira da li roba (usluga) ulazi iz inostranstva ili iz druge države članice. Razlika je samo u carini: ona se ne obračunava na robu proizvedenu i nabavljenu u drugoj državi članici državne zajednice SCG.
Isto rešenje sadržano je i u zakonima o porezu na dodatu vrednost. Republika je definisana kao područje primene PDV (isporuke dobara i usluga u Republici i uvoz u Republiku). To zahteva odgovarajuću izvozno-uvoznu dokumentaciju i kontrolu prometa među subjektima dve države članice. Dobro je što se ova procedura ne bi znatnije menjala i kada bi one postale samostalne države.
Ovaj članak objavljen je ljubaznošću časopisa "Ekonomist". Ostale sadržaje možete videti na adresi www.ekonomist.co.yu
T. Dumezić |
