|
Proces tzv. Makinoj grupi mnogi gledaju kao proveru sposobnosti države da se pravnim sredstvima suprostavi mafijaškoj pošasti
|
Prošle nedelje u Beogradu započelo je prvo suđenje za organizovani kriminal koje bi trebalo da otvori seriju najavljenih procesa mafijaškim grupama, uključujući i optuženike za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Zbog toga je za mnoge suđenje tzv. "Makinoj grupi", sedmorici (sa)učesnika u ubistvu policijskog generala Boška Buhe, izuzetno značajna provera sposobnosti države da se pravnim sredstvima suprostavi pošasti, u prethodnom periodu, duboko ukorenjenog podzemlja. Najmanje iz dva razloga. Najpre, zbog već pomenutog otvaranja "sezone" suđenja za organizovan kriminal po posebnim pravilima i, drugo, jer treba da pokaže koliko policija i tužilaštvo zaista imaju dokaza u ambiciozno najavljivanim procesima. U taj milje, naravno, spada i odgovor na pitanje o nalogodavcima i naručiocima ubistava koji do sada nije dobijen.
Podsetimo, nakon ubistva Buhe u junu prošle godine ispred hotela "Jugoslavija" predstavnici policije, ali i mnogi iz aktuelne vlasti tvrdili su kako njegovo usmrćenje "nema političku pozadinu", te da je reč o "čisto kriminalnom i terorističkom aktu" (Dušan Mihajlović). Prema informacijama BIA, kasnije je ustanovljeno da je ista grupa planirala atentat i na Zorana Đinđića, kao i da su grupi Željka Maksimovića "Make" "bliski i neki pripadnici republičkog i saveznog MUP- a, nekadašnjih paravojnih formacija te pojedinci iz bivših struktura vlasti sa prostora SFRJ".
Problemi tužilaštva
Dakle, ovo suđenje započinje bez dvojice prvooptuženih - Željka Maksimovića i Slobodana Kostovskog, a nekolicina prisutnih optuženika koji odbacuju navode optužnice braniće se ćutanjem "zbog manipulacije njihovim glasovima u istrazi". Dragan Ilić "Limar", peti po redu na optuženičkoj klupi, brani se, pak, teškim optužbama na račun policije za fizičku torturu i pretnje supruzi i malom detetu, zbog čega mu je, navodno, iznuđeno priznanje. Konačno, dvojica policajaca kojima se na dušu stavlja nesavestan rad u službi (zbog čega je po optužnici iz magacina "isparilo" nekoliko revolvera i drugog vatrenog oružja) poriču bilo kakvu vezu sa grupom na optuženičkoj klupi. Što se odbrane tiče, ona će se, bar prema najavama advokata, zasnivati na tvrdnjama da su se pred tročlanim sudskim većem našle pogrešne osobe, da su im navodni dokazi podmetnuti. O tome će, između ostalih, iskaz pred tročlanim sudskim većem dati i zaštićeni svedoci, kao i Ljubiša Buha "Čume", koga će pozvati advokat optuženog Nikole Maljkovića, Borivoje Borović. Koliko će ta svedočenja biti relevantna i može li se verovati ljudima koji su do juče bili deo iste ili slične klike i kojima takođe prete dugogodišnje robije - proceniće sud, ali i to je, nesumnjivo, deo ispita kako će se ubuduće voditi "specijalni" postupci. Dobra vest je da je sudija proces ostavio otvoren za javnost (izuzev u pojedinim fazama suđenja, što je i logično - npr. saslušanja zaštićenog svedoka), a slično se predviđa i za procese koji predstoje.
Po svemu sudeći, naredni krivični postupak bi mogao biti optuženima za ubistvo i saučesništvo u atentatu na premijera Zorana Đinđića, nakon što je krajem avgusta tužilac Jovan Prijić podigao optužnicu protiv 44 osobe. Datum, doduše, još nije određen, ali je ministar pravde Vladan Batić nagovestio da bi suđenje moglo započeti koncem oktobra.
I u ovom slučaju tužilaštvo će se suočiti sa sličnim problemima, pre svega dokazivanjem političke pozadine ubistva, na koju su predstavnici Vlade stalno ukazivali tokom 42 dana vanrednog stanja. Drugi je činjenica da se veći broj optuženih, među kojima i osoba označena kao glavni krivac, i dalje nalazi u bekstvu. Pored glavnooptuženog, bivšeg komandanta Jedinice za specijalne operacije Milorada Lukovića "Legije", u bekstvu je još sedam osoba sa samog vrha optužnice. Stvar tužilaštvu otežava i to što su Dušan Spasojević i Mile Luković, takođe označeni kao vođe "zemunskog klana", ubijeni 27. marta prilikom pokušaja policije da ih uhapsi. Teškoću bi mogla predstavljati i činjenica da su iskazi uhapšenih pripadnika zemunskog klana uglavnom dati u policijskoj, a ne sudskoj istrazi, tako da ih sudijsko veće ne mora prihvatiti. Dovoljno je u ovom kontekstu podsetiti na Zvezdana Jovanovića, koji je optužen kao direktni likvidator premijera. Tvrdi se da je pred policijom priznao svoje zlodelo, sada se brani ćutanjem, a njegov advokat kaže da prvi iskaz nije ponovio pred istražnim sudijom.
Sudijska objektivnost
Deo stručne javnosti smatra i da je atmosfera u samom pravosuđu pomućena nakon što su tokom vanrednog stanja smenjene neke sudije koje su uživale veliki ugled i autoritet među kolegama, kao što je Leposava Karamarković, tadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije i Zoran Ivošević, sudija tog suda. Potom je usledila izjava nove predsednice VSS Sonje Brkić koja je izazvala zaprepašćenje - da će se neki zakoni vezani za borbu protiv organizovanog kriminala primenjivati retroaktivno(!?).
Izražavajući nevericu da je sve "tako posebno i objektivno", deo arbitara primećuje da su "specijalne" sudije izgleda specijalne pre svega po tome što su im plate trostruko veće nego ostalima, iako i mnogi drugi vode rizične postupke bez obzira što se ne tiču direktno organizovanog kriminala. Pitam se, kaže naša sagovornica iz Okružnog suda koja želi ostati anonimna, zbog čega su sudije koje su u ranijem režimu dobijale stanove smatrani korumpiranim od vlasti i države, dok o tome nema reči kad su u pitanju kolege koje zarađuju tri puta više. Ovako razmišljanje je po mnogo čemu logično, ali ipak, treba podsetiti da i sudije u drugim zemljama, kao i tužioci koje se bave mafijaškim procesima uživaju neke privilegije zbog opasnosti i velike odgovornosti koju snose.
Mada je mogućnost da se organizovani kriminal, kad se jednom zapati, sasvim iskoreni - samo teoretska, za njegovo držanje pod kontrolom neophodno je stvoriti adekvatnu pravnu klimu. Da li je ovde delatnost podzemlja u najvećoj meri presečena ili tek načeta biće jasno u relativno kratkom vremenu. U svakom slučaju, sigurno je da se u suzbijanju organizovanog kriminala ne može oslanjati isključivo na rigorozno krivično zakonodavstvo ukoliko se istovremeno ne primene adekvatne političke, ekonomske i socijalne mere.
Ovaj članak objavljen je ljubaznošću časopisa "Ekonomist". Ostale sadržaje možete videti na adresi www.ekonomist.co.yu
Bojana Oprijan Ilić |
