|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| Izbori: Hoće, neće |
15.09.2003 |
|
|
|
|
Ustavni sud Srbije verovatno će ukinuti odredbu prema kojoj nema roka za raspisivanje predsedničkih izbora, a to će biti novi alibi za prolongiranje najavljenog glasanja
|
Predsednica Skupštine Srbije Nataša Mićić ocenila je prošle nedelje da bi "izbori za predsednika republike trebalo uskoro da budu raspisani, jer će konsultacije biti okončane za nekoliko dana". Ona je time praktično demantovala prethodno objavljenu vest kako je odluku o raspisivanju izbora već donela, ali je istovremeno ostavila otvorena vrata da to ipak učini, što, kako je rekla, zavisi pre svega od postupka donošenja novog ustava, rezultata Ustavne komisije, političkih konsultacija... "Svi ovi procesi su u toku i konsultacije će trajati još nekoliko dana", obavestila je Nataša Mićić.
Nakon ovakve najave, a naročito posle političkih izjašnjavanja o mogućim skorašnjim ponovljenim predsedničkim izborima, javnosti je ostalo nejasno da li je predsednica parlamenta obavezana Ustavom i zakonom na raspisivanje izbora ili je jednostavno reč o političkoj odluci. Ako bi izbori ipak bili raspisani po važećim normama, morali bi se od trenutka takve odluke održati u roku od najmanje 30, a najviše 60 dana. Što se tiče zakonske obaveze i rokova, predsednica Skupštine bila je jedino dužna da - u roku od 60 dana od kada su održani prethodni (neuspeli) - odluči o tome hoće li ih raspisati ili ne. Odlučila je da to ne učini do donošenja novog ustava, a takva odluka u skladu je sa važećim paragrafima, jer je ni Zakon o izborima predsednika republike, kao ni Ustav ne obavezuju niti joj za odluku o raspisivanju izbora daju bilo kakav rok.
Pravni argumenti
Pomenuta odredba po kojoj je dužnost šefa parlamenta jedino da u dvomesečnom roku odluči o raspisivanju izbora, ove nedelje će se, inače, naći pred sudijama Ustavnog suda Srbije, a ima dovoljno pravnih argumenata na osnovu kojih se može tvrditi da će biti - ukinuta. Logično bi bilo da Skupština nakon toga u Zakon o izboru predsednika Republike unese novi član o obavezi raspisivanja predsedničkih izbora ili da analogno primeni ustavnu odredbu. Verovatnije je, međutim, da će to biti novi alibi za prolongiranje najavljenog glasanja za predsednika sve dok to bude odgovaralo vladajućoj garnituri. U svakom slučaju, i ovde očigledno primat imaju politička mešetarenja ili možda testiranje pulsa javnosti, a ne stvarna potreba da Srbija baš sada dobije predsednika.
Uostalom, i sam premijer Srbije Zoran Živković pomirljivo je rekao kako je "možda vreme za ozbiljan politički konsenzus o tome da li su Srbiji potrebni predsednički izbori", sugerišući kako "postoje najave da se glavni favoriti sa prethodnih predsedničkih izbora neće sada kandidovati".
"Ako zakon i Ustav nalažu raspisivanje izbora - onda ih treba raspisati, bez obzira na njihov uspeh, jer izbori ne mogu biti neuspešni, već samo kandidati", rekao je Živković, što potvrđuje da su njegovi savetnici - i stranački u DS i saradnici u njegovom kabinetu - dobro proučili zakonske i ustavne obaveze.
Ipak, nesporno je jedino da Nataši Mićić nije stalo da sedi na dve stolice. Ali, svojevremeno je i ona sama uoči skoro svake važnije odluke govorila da će se "konsultovati", što samo implicira da je njena samostalnost na bilo kojoj od ove dve funkcije kontrolisana interesima ostatka vladajuće koalicije. U tom kontekstu treba posmatrati i tajming za raspisivanje predsedničkih izbora.
U istoj ravni je, bez svake sumnje, i sudbina parlamentarnih izbora. To što opozicija u svakoj državi, a posebno u našoj, insistira da se izborni ciklus preseče vanrednim ili prevremenim izborima logično je sredstvo političke borbe za vlast. Stoga saglasnost Demokratske stranke Srbije i G17 plus da su vanredni parlamentarni izbori jedini izlaz za teško stanje u Srbiji, a da "predsednički izbori bez parlamentarnih, u ovom trenutku ne bi imali nikakvog smisla". Ove dve stranke su najavile da će "nastaviti razgovore o ovim i drugim temama koje su od ključnog značaja za Srbiju" i da će "sarađivati u borbi za vanredne parlamentarne izbore". Lider G17 plus Miroljub Labus, međutim, nije želeo da dodatno objašnjava na koji način će se te stranke boriti za vanredno glasanje. S druge strane, premijer Zoran Živković je poručio kako "ne vidi da postoji bilo kakav formalni ili suštinski razlog za vanredne izbore, osim ako Vlada Srbije ne izgubi poverenje u parlamentu". On je ponovio frazu kako "DOS ima zadatak da završi mandat koji je dobio od građana i ispuni program Vlade Srbije", što - prevedeno na jezik političkog pragmatizma (ostatka izvornog) DOS-a - trenutno vladajuća garnitura nema nameru da se bavi izborima dok ne dođe vreme redovnog izbornog ciklusa 2004. godine.
DC će tražiti predsedničke izbore
Predsednik Demokratskog centra Dragoljub Mićunović pozvao je predsednika parlamenta Srbije Natašu Mićić da raspiše predsedničke izbore i najavio da će inicirati okrugli sto vlasti i opozicije za dogovor o parlamentarnim izborima i izbornom zakonu, glasi poslednja vest pre zatvaranja našeg lista.
Mićunović je novinarima saopštio kako se zakon mora poštovati i da se izbori moraju raspisati, a njihov uspeh zavisiće od birača.
Istina, i Živkoviću, koji je preuzeoVladu nakon ubistva Zorana Đinđića, jasno je da sadašnja podela vlasti ne garantuje naročitu operativnost i da se, od sednice do sednice, "na mišiće natežu" kvorumi u Skupštini Srbije, a da i stranke čiji su lideri ministri ili potpredsednici Vlade kalkulišu da li će, kako i pod kojim uslovima glasati "za" ili "protiv". Posledica tog saznanja i stalne nelagode i strepnje, uporedive sa hodom po žici, da li će Vlada imati podršku parlamenta, bila je i Živkovićeva prilično otvorena najava da će "u ovoj godini biti stvoreni uslovi za pojednostavljivanje političke scene u Srbiji pred parlamentarne izbore 2004." Premijer objašnjava da je sadašnja situacija "sa 26 stranaka u parlamentu i oko petnaestak na vlasti", postala "komplikovana svima i usporava donošenje odluka". Koliko je situacija komplikovana pokazuje i sadašnja poslanička matematika u Skupštini Srbije, gde se broj poslaničkih mandata menja skoro svakodnevno. Tako sada svoje predstavnike u parlamentu ima 27 stranaka, pri čemu nekoliko poslanika trenutno ne pripadaju nijednom klubu, ali ne znači da se neće opredeliti, zavisno od ponude u "prelaznom roku" i daljih zbivanja na političkoj sceni.
Afere - uvod u izbore
Uz brojne stranačke i poslaničke transfere - a za neke se u javnosti spekulisalo sa nisu motivisani samo političkim kursom, već i finansijskim stimulacijama i sličnim pogodnostima i obećanjima - ostatak DOS i republičku vladu drmale su i razne afere. Počev od "seksgejta" sa Vukom Obradovićem i optužbi za špijunažu Momčila Perišića, do najnovijih sa optužbama za pranje novca, krađu glasova u parlamentu raznih drugih koje postaje besmisleno i nabrajati.
Prema oceni političkog analitičara Vladimira Goatija, sve te afere su, zapravo, uvod u izbore, gde svaka partija pokušava da zauzme bolje pozicije, predstavljajući sebe u što boljem, a konkurente što je moguće negativnijem svetlu. On, međutim, upozorava i da - ako hoćemo da izbori budu demokratski -prethodno mora biti ostvaren jedan od uslova - treba usvojiti novi izborni zakon, srediti i ažurirati biračke spiskove - a za to je, smatra Goati, neophodno najmanje šest meseci. Stoga on procenjuje da bi se glasanje moglo organizovati najranije sledećeg leta.
Istraživanje
Prema najnovijem istraživanju "Stratedžik marketinga", rejting Demokratske stranke Srbije vratio se na onaj koji je imala pre ubistva premijera Zorana Đinđića, što znači da se za nju sada opredeljuje 20 odsto birača. Primenjeno u praksi to znači da bi DSS imala 76 poslanika u republičkom parlamentu. Demokratska stranka, po istom istraživanju, "nosi" 15 odsto glasova, a isto toliko dobio bi i G17 plus.
Ovakav raspored snaga u Skupštini Srbije značio bi da DS ili G17 plus moraju da uđu u pregovore sa DSS ako žele potrebnu većinu u parlamentu koji ima 250 poslanika.
Značajniju popularnost uživa još Srpska radikalna stranka sa 7,5 odsto podrške anketiranih, kao i Socijalistička partija Srbije sa pet odsto. U parlament bi još mogao ući Srpski pokret obnove - za koji se izjasnilo 2,5 posto ispitanika.
Istraživanje je pokazalo da, u celini gledano, popularnost političara i dalje pada, a samo potpredsednik DS i ministar odbrane Boris Tadić i potpredsednik G17 plus Mlađan Dinkić imaju više pozitivnih nego negativnih poena, dok je o svim ostalim političarima više anketiranih imalo negativno nego pozitivno mišljenje.
Nakon najave skorih izbora za novog predsednika Srbije interesantni su i rezultati koji govore da broj građana zainteresovanih za neposredno biranje predsednika opada. Postotak onih koji smatraju da niko nije dovoljno dobar kandidat za predsednika prelazi 40 odsto, što dovodi u pitanje uspeh izbora po sadašnjim pravilima, koja traže da skoro 3,3 miliona birača glasa u prvom krugu.
S druge strane, čak dve trećine birača priželjkuje i vanredne parlamentarne izbore. Na pitanje koga bi postavili za predsednika Srbije, a bez ponuđenog odgovora, građani najčešće navode Koštunicu (16 odsto) i Labusa (13 odsto).
On istovremeno ukazuje na tri nedemokratske odredbe u aktuelnom izbornom zakonu - visok cenzus, posredni proporcionalni sistem i nedostatak paragrafa o jedinstvenom biračkom spisku. Visok cenzus je posebno nepovoljan za pripadnike etničkih manjina i zajednica, prema kojima je država obavezna da im stvori uslove za učešće u političkom životu. Goati objašnjava da kod nas ne postoji takozvana pozitivna parlamentarna diskriminacija, koja se u pojedinim zemljama svodi na to da etničke manjine imaju po jednog ili dva svoja poslanika, nezavisno od broja osvojenih glasova.
Poziv lidera G17 plus Miroljuba Labusa, upućen partijama izvornog DOS-a i Demokratskoj stranci Srbije na razgovore o terminu za održavanje vanrednih izbora, budućem zajedničkom programu Vlade i izmeni cenzusa, Goati tumači kao akciju "na dugom štapu", jer je reč o eventualnim postizbornim koalicijama. Goati istovremeno sugeriše da su takve koalicije neminovnost, potkrepljujući to tvrdnjom da "niko neće moći da dobije većinu u parlamentu".
Nesporno je da većina sadašnjih partija koje participiraju u vlasti neće samostalno moći da pređe cenzus, pa je logično očekivati da se politička scena u dogledno vreme prekomponuje. To, međutim, ne znači da će pregovori i dogovori koji su u toku ili su najavljeni, neminovno značiti i čvršće zbližavanje pojedinih partija. Recimo, poziv Miroljuba Labusa, sudeći bar po medijskim izveštajima, prihvatili su DSS, SDP Rasima Ljajića, Građanski savez Srbije i Reformisti Vojvodine. Ljajić je već u startu objasnio da ga posebno interesuje razgovor o smanjenju cenzusa i pitanje ugrožavanja pozitivne diskriminacije za stranke manjina, a odgovor Gorana Svilanovića bio je neodređen. Ofanziva G17 plus će svakako biti nastavljena, ali je na ovaj dribling Miroljuba Labusa reagovao i premijer Živković i samo par dana kasnije liderima stranaka koje podržavaju Vladu Srbije uputio poziv na razgovore o novom političkom dogovoru o državnim prioritetima u narednih godinu dana.
Živković je ponudu poslao Draganu Milovanoviću, Goranu Svilanoviću, Vladanu Batiću, Nebojši Čoviću, Dušanu Mihajloviću, Dragoljubu Mićunoviću, Miodragu Isakovu, Nenadu Čanku, Branislavu Kovačeviću, Rasimu Ljajiću, Jožefu Kasi, Slobodanu Orliću, Žarku Koraću, Draganu Veselinovu, Momčilu Perišiću i Momčilu Trajkoviću. Premijer kao osnovu za razgovor predlaže 10 mera koje bi mogle da doprinesu utvrđivanju prioriteta Vlade Srbije, drugih republičkih institucija i lidera političkih stranaka na "reformskom putu i evroatlanskim integracijama" u narednih 16 meseci, do isteka mandata Vlade.
Poziv G17 plus na pregovore malim strankama mnogi su protumačili kao pokušaj njihovog "preotimanja" kako bi Vlada izgubila ionako tesnu većinsku parlamentarnu podršku. Za sada nije jasno da li će se to i dogoditi s obzirom da su pregovarači iz redova DOS pokazali interes samo za smanjenje izbornog cenzusa, dok su po pitanju raspisivanja vanrednih izbora u najmanju ruku oprezni ili izričiti u odbijanju. Što se Živkovićevog poziva tiče, mahom se smatra odgovorom na inicijativu G17 plus, ali činjenica da su svi voljni da učestvuju u toj zamisli govori da situaciju povodom budućih mogućih koalicija ostaje maglovita. Ko će se kom "carstvu prikloniti" još je samo na nivou kalkulacija i računice na koji način o(p)stati ili se domoći vlastodržačkog trona.
Kakvo god izgledalo spomeničko-simboličko zdanje nove srpske državnosti, izvesno je da za njegove temelje neće biti važno da li su od kamena, betona ili čega god. Sudeći po dosadašnjim iskustvima, mnogo je važnije da li su aktuelni politički lideri u stanju da u taj fundament polože i bar deo svojih sujeta i pukog vlastoljublja, a da prethodno speru svu političku prljavštinu i prašinu da bi birači bolje razaznali za koga i kako će glasati, bez obzira kad izbori bili raspisani.
Ovaj članak objavljen je ljubaznošću časopisa "Ekonomist". Ostale sadržaje možete videti na adresi www.ekonomist.co.yu
Bojana Oprijan Ilić |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
