|
Deklaracija parlamenta Srbije o Kosovu izazvala burne reakcije Albanaca s obe strane Prokletija, a nije se nešto dopala ni međunarodnoj zajednici. U svakom slučaju, trenutno više otežava nego što olakšava najavljeni dijalog Beograda i Prištine
|
Po prvi put od uspostave administracije UN i dolaska KFOR-a na Kosovo, vlast u Beogradu je uspela da organizuje ozbiljniju raspravu o stanju u Pokrajini. Oko ovog "strateškog pitanja", reklo bi se, pomireni su stavovi vodeće partije u ostatku koalicije DOS - Demokratske stranke - i njenog glavnog oponenta Demokratske stranke Srbije, ali i stavovi većine opozicionih parlamentarnih i vanparlamentarnih partija, izuzev Šešeljevih radikala.
Deklaracija se poziva na činjenicu da je "državna zajednica Srbija i Crna Gora punopravni član Ujedinjenih nacija", zatim na "princip državnog suvereniteta i Ustavnom poveljom zajamčene i Rezolucijom 1244 SB UN potvrđene teritorijalne nedeljivosti državne zajednice i Republike Srbije kao njene članice".
Otvoreno je ukazano na nepoštovanje Rezolucije 1244, prvenstveno na prekoračenja mandata službenika međunarodne administracije, etničku diskriminaciju u privremenim institucijama samouprave, loše stanje bezbednosti, ubistva na etničkoj osnovi, uzurpiranje i uništavanje privatne imovine, uskraćivanje slobode kretanja...
Deklaracijom se ističe da o statusu Kosova i Metohije ne može biti pokrenuta rasprava "...dok se ne realizuju sve odredbe Rezolucije 1244 SB UN, odnosno ne ispune standardi multietničkog života kako ih je definisao Savet bezbednosti UN", i dok se prethodno ne "sprovede decentralizacija u skladu sa preporukama Saveta Evrope i obezbedi potpuno poštovanje Vojno-tehničkog sporazuma i Zajedničkog dokumenta o saradnji SRJ i UNMIK-a".
Kada Rezolucija 1244 bude potpuno ispunjena, kao i standardi koje je pred Kosovo postavio UNMIK, nadležne institucije Srbije će ovlastiti Koordinacioni centar da preko Kontakt grupe doprinese izradi platforme "suštinske autonomije Kosova u okviru Republike Srbije kao članice državne zajednice SCG".
Ključna tačka Deklaracije je zaključak da se "državni suverenitet i teritorijalna nedeljivost Republike Srbije kao države-članice državne zajednice Srbija i Crna Gora, odnosi na Kosovo i Metohiju, bez obzira na prelaznu međunarodnu administraciju, što je potvrđeno Rezolucijom 1244 SB UN".
Sudeći po dosadašnjim reakcijama, kosovski Srbi su zadovoljni činjenicom da je parlament Srbije usvojio Deklaraciju, jer to sugeriše da država ipak brine o njima. Istovremeno su, međutim, i nepoverljivi prema praktičnim ishodima koji se očekuju od ovog dokumenta. Sumnju, istina, izražavaju biranim rečima, ali su bojazan i skepsa Srba u enklavama neskriveni.
Primera radi, tu tvrdnju dopisnik nemačkog radija sa Kosova ilustruje opaskom jednog od svojih sagovornika, Srba, da "u Beogradu mogu napisati i Bibliju, ali mi ćemo u to poverovati tek kad nam se vrati sloboda, da normalno putujemo, radimo, živimo, školujemo decu".
Dodatnu političku težinu komentarima Deklaracije dao je i novi šef UNMIK Hari Holkeri, ocenjujući dokument Beograda kao "neumeren i irelevantan", uz naglasak da "konačnu odluku o statusu Kosova, u skladu sa Rezolucijom 1244, ima Savet bezbednosti UN". Holkeri je, doduše, samo nekoliko dana nakon stupanja na dužnost, na skupu "Dijalog između civilizacija" u Ohridu istim rečnikom okarakterisao i albanske komentare ovog dokumenta.
Ako se moglo i očekivati da će Deklaraciju na nož dočekati albanske vođe u Prištini, ne treba da čudi što je Vlada kosovskog premijera Bajrama Redžepija zatražila da Savet bezbednosti odbaci dokument parlamenta Srbije kao "svedočanstvo povratka politici nacionalizma". Međutim, sličan vokabular upotrebio je i parlament Albanije, osuđujući Deklaraciju Skupštine Srbije. Jugoslovenska diplomatija reagovala je oštrom notom i taj čin nesumnjivo svedoči o ozbiljnosti s kojom se tretira politički kvalitet i poruka Deklaracije. Međutim, to u ravni nacionalne strategije svakako ne može biti odgovarajući protivteg homogenizaciji kakvu su, u samo dva dana, ispoljili politički Albanci s ove i s one strane Prokletija.
Ipak, Rada Trajković, poslanik srpske koalicije "Povratak" u parlamentu Kosova, ocenjuje da Deklaracija, ma koliko jasno izražavala državne stavove o Kosovu, mora već u startu biti "potpomognuta diplomatskom ofanzivom prema ključnim faktorima međunarodne zajednice, jer je već suviše vremena na Kosovu izgubljeno, a Beograd sad konačno ima stavove koje podržavaju vodeće partije i institucije na čelu sa SPC". "Ne bude li se uskoro video pomak, i ova deklaracija imaće sudbinu prethodnih, koje je usvajao Miloševićev režim - postaće mrtvo slovo na papiru", smatra Rada Trajković.
Etničko i istorijsko pravo
Vlast u Srbiji nastoji da kosovskom problemu da dodatnu težinu i Deklaraciju osnaži podrškom parlamenta državne zajednice, ali iz Crne Gore poslednjih dana baš ne stižu blagonakloni stavovi, uz podeljena mišljenja, uglavnom po matrici crnogorske vlasti i opozicije. Dok predstavnici vladajuće Demokratske partije socijalista smatraju da Crna Gora ne bi trebalo da se zaglibi u kosovsko blato, iz SDP poručuju da je "Kosovo unutrašnja stvar Srbije" i da poslanici ove stranke neće ni učestvovati u raspravi. Na drugoj strani, lider crnogorske Narodne stranke Dragan Šoć ocenjuje da "Crna Gora ne može da izuzme sebe iz problema Kosmeta, jer je on i Rezolucijom 1244 jasno definisan kao pitanje državne zajednice, a ne Srbije". Istovremeno, predsednik SCG Svetozar Marović uputio je poslanicima uoči zasedanja skupštine apel da "najsnažnije što mogu" pozovu na dijalog o Kosovu, jer "Kosovo je i velika nada da se na našem putu ubrzane evropeizacije Srbije i Crne Gore može baš na tom najosetljivijem mestu pokazati da su standardi života važniji od statusa".
U svakom slučaju, dodatno ohrabrenje za kosovske Srbe predstavlja i Memorandum SPC u kome je osnovno polazište skoro identično političkom stavu vlasti o državnom suverenitetu i teritorijalnoj nedeljivosti Republike u odnosu na Kosovo i Metohiju. Takođe, SPC dodatno osnažuje teritorijalnu i duhovnu odbranu Kosova preporukom da se "...prizna stav srpskog naroda i Crkve da niko nema pravo da se odrekne Kosova i Metohije kao neotuđivog dela teritorije srpskog naroda, srpske države i Crkve; da se ispoštuje princip nepovredivosti i nepomerivosti državnih granica, garantovanih međunarodnim aktima i Rezolucijom 1244 koja garantuje celovitost i suverenitet države Srbije na Kosovu i Metohiji".
Istovremeno, SPC apeluje da se "zaustavi stradanje i etnička diskriminacija srpskog pravoslavnog naroda na Kosovu i Metohiji" i da se "omogući bezbedan i dostojanstven život za sve stanovnike Pokrajine, bez obzira na njihovo poreklo". Traži se i da bude omogućen povratak za prognane i raseljene, posebno za 230.000 Srba, zaštita srpske imovine od dalje uzurpacije i rasprodaja pod pritiskom. Dalje, SPC insistira da se "zaustavi varvarsko rušenje i skrnavljenje pravoslavnih svetinja i manastira i omogući nesmetan duhovni i pastirski rad sveštenstva".
Potpredsednik Vlade Srbije i šef Koordinacionog centra za Kosovo Nebojša Čović naglasio je, uoči usvajanja Deklaracije, da se vlasti u Beogradu zalažu za "istorijsko pomirenje". No, budući da pomirenje podrazumeva učešće bar dve strane, sudeći po tumačenjima i iz Prištine i iz Beograda, sada je malo verovatno da su Albanci spremni na bilo koji korak koji bi značio nešto manje od puta ka nezavisnosti, a Srbi na odricanje teritorijalnog i državnog suvereniteta. Stoga je, bar u ovom trenutku, teško zamisliti da se Kosovo, kako kaže Čović, može smiriti ako se pomire dva prava - "albansko etničko i srpsko istorijsko pravo". Utoliko pre što obe strane, bar dok ne budu privedene i ne sednu za pregovarački sto, neće odustati od svojih osnovnih polazišta.
Što se tiče Albanaca, razlog više ovoj tvrdnji je činjenica da je, samo nekoliko časova nakon sastanka sa novim šefom UNMIK Harijem Holkerijem, jedan od vodećih albanskih političara Hašim Tači izjavio da će, "bez obzira šta kažu beogradski zvaničnici, Kosovo biti nezavisna država".
Tači, bivši komandant paravojne Oslobodilačke vojske Kosova, rekao je i da podržava razgovore Beograda i Prištine, ali i da smatra da tu ideju mogu ugroziti poslednji potezi Beograda, uključujući i Deklaraciju parlamenta "o suverenitetu na Kosovu".
Tači je čak zanemario i elementarnu političku kurtoaziju, pa je, pre nego što je i zatvorio vrata nakon izlaska iz Holkerijeve kancelarije, naglasio kako se ne slaže sa novim šefom UNMIK-a koji je najavio da će "biti posrednik između dve strane u dijalogu". "Novi šef UNMIK-a treba da u razgovoru sa susednim zemljama štiti interese Kosova", naglasio je Tači, implicirajući da je status Kosova već izvestan, a sadašnje stanje samo prelazno.
Ubrzo potom usledio je novi napad i nova žrtva - od bačene bombe poginuo je Miomir Savić u selu Cernica kod Gnjilana, a još četvoro Srba je ranjeno. Čak i uz najveću dozu političke i svake druge umerenosti, teško je tvrditi da je reč samo o slučajnom "građanskom incidentu", kako su ga pojedini albanski zvaničnici okarakterisali.
Uz sve to, Albanska nacionalna armija - ista ona koju je bivši šef UNMIK u maju ove godine, pred kraj svog mandata, proglasio terorističkom organizacijom nakon miniranja mosta na severu Kosova - i dalje neskriveno najavljuje da neće odustati od "oslobađanja svih albanskih zemalja". Neki cinik bi u ovom slučaju podsetio da je i Miloševićeva propagandna mašinerija tako svojevremeno "oslobađala sve srpske zemlje", pa se to Srbima uglavnom obilo o glavu u sudaru sa voljom međunarodne zajednice. A Srbima na Kosovu ostaje krhka nada da će se svet oštro suprotstaviti i velikoalbanskim apetitima.
Međutim, koliko god i Deklaracija i Memorandum predstavljali preliminarnu platformu Beograda i duhovnu potporu Srbima za raspetljavanje kosovskog čvora, budući status Kosova rešavaće se neminovno u trouglu: Beograd-Priština-međunarodni faktori, prvenstveno SAD i EU, uz očekivanu podršku Rusije u okviru Kontakt grupe.
Ima li se u vidu da višedecenijski nerešeni i do mučnine nagomilani problemi Kosovo čine politički i etnički vrlo trusnim područjem, kakvo Evropa ne želi u svom susedstvu, a za SAD nema značaj Iraka ili Avganistana, očigledno je da će "mešanje karata" za predstojeću kosovsku srpsko-albansku partiju za zelenim stolom potrajati.
Ovaj članak objavljen je ljubaznošću časopisa "Ekonomist". Ostale sadržaje možete videti na adresi www.ekonomist.co.yu
Bojana Oprijan Ilić |
