|
Srbija je na samom kraju liste po zaduženju građana kreditima - Svaki građanin u proseku dužan bankama manje od tri hiljade dinara - Uz prosečnu platu o kreditima može samo da se mašta - Novi model kreditiranja stanova
|
Građanin Srbije u proseku je dužan domaćim bankama tek toliko da je Srbija po tom kriterijumu na samom dnu lestvice evropskih zemalja!
Narodna banka Srbije redovno objavljuje podatke o nivou i rastu zaduženosti stanovništva prema poslovnim bankama, a ti podaci govore da građani krajem jula bankama duguju 23,137 milijardi dinara, odnosno da je svaki građanin u proseku dužan nešto manje od tri hiljade dinara.
Nadu ipak ostavlja činjenica da je u odnosu na jul 2002. godine, kreditna zaduženost stanovništva porasla za 154,6 odsto, dok je samo u julu stopa rasta kredita stanovništva iznosila pet odsto. Krediti manjkaju i u privredi, iako statistika pokazuje da je stopa rasta zaduženosti srpskih preduzeća u periodu jul 2002. godine - jul 2003. godine 47,1 odsto.
Rast proizvodnje se ne može postići bez kredita, a njih zasad nema u dovoljnoj meri, što pokazuju i podaci Ekonomskog instituta prema kojima se više od četvrtine anketiranih biznismena izjasnilo da je nedostatak kredita najveće ograničenje za rast proizvodnje. U preduzećima misle da su kamatne stope i dalje visoke, a usled nedostatka dovoljnog broja kvalitetnih investicionih projekata, kao i slabih performansi koje ostvaruju domaća preduzeća, velika zaduživanja još nisu moguća.
Kreditni potencijal
Kroz banke je od početka reformi prošla velika svota novca - samo radi zamene u evro kroz banke je proteklo oko osam milijardi nemačkih maraka. Međutim, na štednji se zadržao tek svaki četvrti evro. U međuvremenu ni banke nisu bile inertne po pitanju privlačenja klijenata - zajmovi su pojeftinili, a stanovništvu su ponuđeni novi primamljivi krediti. Sigurno je da bi građanima koji jedva sastavljaju kraj s krajem odgovaralo da rupe u kućnom budžetu krpe zaduživanjem, iako su kamate ponekad takve da vraćena suma može da bude i za trećinu viša od posuđene, što život na kredit čini izuzetno skupim.
Ekonomista Nebojša Savić smatra da je glavni uzrok slabe zaduženosti loš kreditni potencijal banaka. On takođe ističe da veliku prepreku za veću aktivnost banaka predstavlja propis NBS, donet pre početka velikog spremanja srpskog bankarskog sistema, koji obavezuje banke da polovinu prikupljenih deviznih štednih uloga moraju da deponuju u centralnu banku. Prema njegovim rečima, prigovori da se banke ponašaju lihvarski ne stoje i posledica su navika iz prethodnog perioda kada je normalno bilo ostvariti takozvanu dužničku dobit. On je svoje tvrdnje potkrepio podacima da je kamatni spread na mesečnom nivou, kao razlika između aktivne i pasivne mesečne nominalne kamatne stope, zabeležio pad sa 0,6 procentnih poena krajem prošle godine, na 0,24 procentna poena u julu.
Međutim, za banke je i dalje mnogo veći problem da nađu kredibilne dužnike. Kreditna sposobnost pojedinaca čija je prosečna plata oko 176 evra, takva je da o ozbiljnim kreditima može samo da mašta. Dragana Radivojević, izvršni direktor za poslove platnog prometa i poslove sa stanovništvom Jubanke smatra da je zaduženost građana u ovom trenutku realna. "Stanovništvo je kreditno nesposobno, kaže Radivojević. Plate su niske, a građani svoja primanja dodatno opterećuju unapred izdatim čekovima ili prekoračenjima na tekućem računu. Ne znam da li je centralna banka u svojim podacima o kreditnoj zaduženosti računala i zaduženost stanovnika po osnovu takozvanih dozvoljenih i nedozvoljenih prekoračenja na tekućem računima. Ako nije, verujem da bi taj podatak značajno izmenio sliku. Sa druge strane, uslov da bi se stanovništvu obezbedila šira lepeza kredita i njihov veći broj je da i štednja počne ubrzano da raste. Takođe, obaveza da se polovina prikupljene devizne štednje građana deponuje u centralnu banku predstavlja napor za banke, koji značajno umanjuje njihovu kreditnu sposobnost. Kreditni potencijal banaka postoji, ali na samim bankama je da odluče u njegovim okvirima gde će da plasiraju svoja sredstva, da li u kredite ili možda u hartije od vrednosti."
Na dnu lestvice
Iako statistika pokazuje strmoglav rast zaduženosti stanovništva, ona je i dalje višestruko manja od zaduženosti stanovništva razvijenih zemalja, ili čak drugih zemalja u tranziciji. Udeo koji krediti stanovništvu zauzimaju u BDP-u u Srbiji je ispod 2,5 odsto. Poređenja radi, prema prošlogodišnjim podacima taj odnos u Hrvatskoj je bio 17 odsto, u Sloveniji 11, Poljskoj sedam, Češkoj šest, Slovačkoj pet, Mađarskoj 4,9 odsto...
O tome da su građanima neophodni krediti govore i statistički podaci o učešću osnovnih životnih potreba u porodičnim kućnim budžetima, prema kojima za minimalnu potrošačku korpu treba izdvojiti gotovo jednu prosečnu platu. Tu je, naravno, i poražavajući podatak da u Srbiji oko 800 hiljada ljudi živi na ivici siromaštva.
Ti podaci istovremeno otkrivaju i prepreke za masovno odobravanje kredita, jer banke neće na sebe da preuzmu rizik pozajmljivanja onim građanima za koje je malo verovatno da pozajmicu mogu da vrate, pa još uvek paze da pri odobravanu kredita mesečna rata otplate ne pređe polovinu primanja pojedinca. Tračak nade treba potražiti u procenama o obimu sive ekonomije u Srbiji, za koji se manje-više svi slažu da nije manji od jedne trećine ukupnog poslovanja.
"Strane banke su na srpsko tržište donele stroga pravila i procedure koje važe na zapadu, a domaće banke su malo po malo prihvatile takve procedure, kaže Dragana Radivojević. Krediti stanovništvu, u odnosu na kredite za privredu, uvek su bili bolje naplaćivani, procenat naplate kretao se oko 98 odsto. Međutim, primećuje se, a to je i iskustvo naše banke, da se taj procenat pogoršava, posebno odlaskom velikog broja preduzeća u stečaj.
Sa druge strane, uslovi koje banke traže pri odobravanju kredita mogu da se ‘olakšaju’ u smislu niže kamatne stope, ili učešća, odnosno dužeg roka otplate, ali u samoj zaštiti kredita mislim da ne treba da bude odstupanja u zahtevima. Jer, uvek je pitanje šta će se sutra dogoditi sa klijentom ili sa žirantom. Sa te strane kriterijumi mogu da budu samo strožiji."
Slavica Matić iz Rajfajzen banke kaže da je nivo odobrenih kredita zadovoljavajući s obzirom na to da su banke tek nedavno počele da odobravaju kredite. "Činjenica da su banke zapravo tek nedavno počele da posluju sa kreditima, naša banka je počela sa kreditima stanovništvu u junu 2002. godine, govori da dosadašnji saldo odobrenih kredita stanovništvu nije toliko loš. Posebno ako uzmemo u obzir kreditnu sposobnost prosečnog srpskog građanina. Kriterijumi banaka su takvi kakvi su ne zato što su banke prestroge, već stoga što su naši zakoni loši. Sa jedne strane - građani okrivljuju banke da su kriterijumi za odobravanje kredita prestrogi, a istovremeno veliki broj privatnika ne prijavljuje punu platu svojih radnika, nego na polovinu plaća doprinose, a ostalo isplaćuje u kešu. Nijedna banka ne može da prihvati deo primanja koji nije zvanično potvrđen. Ne mogu da govorim u ime drugih banaka, ali što se tiče Rajfajzen banke, struktura depozita u našoj banci nije problem. U svojoj ponudi imamo i stambene kredite sa rokom otplate do 15 godina što i nije tako kratak rok. Naš budžet je vrlo ambiciozan i pitanje je da li ćemo ga ostvariti", kaže Slavica Matić.
Sličnog mišljenja je i ekonomista Danijel Cvjetićanin: "Kredita nema zato što do nedavno nije bilo moguće zaduživati se u bankama, niti su banke imale kreditni potencijal - zato što nije bilo štednje. No, činjenica je i da se tek četvrtina štednje građana zadržala u bankama, dok je ostatak još u slamaricama, što govori o poverenju stanovništva u državu. Banke se ponašaju dobro, ali država se ponaša tako da ne postoje konzistentna pravila, već se menjaju iz dana u dan", smatra on.
Kreditni biro i Nacionalna korporacija
Jedno od rešenja je u osnivanju kreditnog biroa, koji će se baviti procenom kreditne sposobnosti pojedinca. Ova ustanova, čije osnivanje je najavljeno, procenjivaće kreditnu sposobnost građanina na osnovu svih njegovih primanja, ali i na osnovi njegove kreditne istorije. Pri ocenjivanju pojedinca gledaće se da li je on dotad redovno plaćao kako druge kredite, tako i račune, poreze i ostale obaveze.
Veći kreditni bum, bar kako tvrde u vlasti, očekuje se nakon početka masovnijeg odobravanja stambenih kredita. Stvar oko koje se ekonomisti listom slažu jeste da je prepreka za izdavanje dugoročnih kredita pravni sistem u Srbiji. Zasad je tek polovina objekata u Srbiji upisana u zemljišne knjige, a to je ključni uslov za hipoteku bez koje je nezamislivo dugoročno pozajmljivanje. Naime, "kreditni potencijal" o kome se danas priča zasnovan je na štednji građana koja je u najvećoj meri ili po viđenju ili oročena na period do godinu dana.
Masovni dugoročni krediti za stanove biće, dakle, nemogući još duže vreme, ukoliko se u igru ne umeša i država. Kako su Vlada i NBS obećali građanima, po uzoru na kanadski model Srbija bi trebalo da dobije Nacionalnu korporaciju za osiguranje stambenih kredita koja će poslovati kao garantni fond i na sebe preuzimati najveći deo rizika pojedinca kome je ovaj kredit neophodan. Međutim, zakon koji treba da reguliše rad Korporacije, iako ga je podržala republička vlada, još nije došao na red za usvajanje. Kad se to dogodi biće potrebno da prođe još izvesno vreme dok se ne obuče kadrovi koji će Korporacijom upravljati. Uz to, bankari kažu da će Korporacija rešiti tek deo problema, pošto će ona garantovati vraćanje pozajmljenog novca, ali banke i dalje neće biti bezbrižne kad je reč o činjenici da će na osnovu relativno kratkoročnih depozita odobravati višegodišnje kredite.
Ovaj članak objavljen je ljubaznošću časopisa "Ekonomist". Ostale sadržaje možete videti na adresi www.ekonomist.co.yu
Vojislav Stevanović |
