|
Srbija ima vode, ali nema uređene sisteme za njeno akumuliranje i zaštitu - Deo stanovništva Vojvodine primoran je da koristi vodu koja može da im naruši zdravlje, a neki gradovi Srbije jednostavno ne mogu da se odluče između više alternativa te tako nastavljaju agoniju nestašice kvalitetne vode za piće…
|
Nema grada u Srbiji bez problema vezanih za sušu. Brzo je zaboravljeno da su prošle godine u avgustu nivoi velikih reka bili nezapamćeno visoki tako da je pola Evrope plivalo u vodi. Ovakva promena dokazuje da je voda ćudljiv resurs koji se mora urediti da bi se njim moglo gazdovati. Kod nas je u vodoprivredu ulagano šezdesetih i sedamdesetih godina (poslednjih petnaest godina nikako), tako da su svi sistemi dotrajali i uglavnom nedovoljni za narasle potrebe stanovništva. Osnovni problemi su nedostatak akumulacija koje bi, u toku sušnog perioda godine, snabdevale stanovništvo, industriju i poljoprivredu vodom, premalo sistema za prečišćavanje otpadnih voda, kao i nepostojanje celovite organizovane mreže sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje.
Postoji interna šala među
stručnjacima za vodoprivredu da je svaki drugi litar u Pomoravlju iz nečijeg klozeta ili veš mašine. Velik pritisak stanovništva i mala količina vode iz izvorišta stvaraju velika zagađenja. Gradovi moraju da imaju sisteme za preradu otpadnih voda. Kod nas gotovo nijedan grad nema odgovarajući sistem za preradu otpadnih voda, a ako neki sistem i postoji on ne funkcioniše. "Te sisteme moramo da imamo ne samo zbog evropskih propisa, nego i zbog nas. Ako, na primer, Niš ne prečisti svoje otpadne vode, šta će da rade svi ljudi koji žive u gradovima koji se snabdevaju vodom iz aluviona Velike Morave", upozorava Divac.
U Srbiji najveće probleme imaju Vojvodina, Šumadija, Južna i Istočna Srbija. Danas se u Vojvodini koristi oko 8 kubnih metara vode u sekundi za vodosnabdevanje. Samo Novi Sad troši oko 1.500 litara vode u sekundi. Tolika potrošnja predstavlja problem, jer se gotovo cela Vojvodina snabdeva podzemnim vodama iz raznih vodonosnih nivoa. Količina te vode je ograničena i smanjuje se pošto su oskudni dotoci u te podzemne akumulacije. Rezultat je stalni deficit vode, tj. nivo voda opada do metar i po godišnje. Ako je nešto građeno 60-tih godina, kad je počelo organizovano vodosnabdevanje u nekim mestima kao što je Vrbas, nivoi voda su u tim podzemnim akumulacijama opali za preko 30 metara. Sada treba uložiti daleko veću energiju za crpljenje iste količine vode. Još veći je problem što vode iz tih podzemnih izdana najčešće ne odgovaraju pravilniku vode za piće. U Srednjoj Bačkoj oko Odžaka ili u Srednjem Banatu (Zrenjanin, Kikinda) vode sadrže previše huminskih materija organskog porekla - i do deset puta više nego što je dozvoljeno. To su tzv. žute vode. "Tu vodu možete slobodno da pijete, ona nije problematična kao takva, međutim u gradskoj mreži ona za dezinfekciju mora da dobije hlor. Kad hlor dođe u dodir sa huminskim materijama organskog porekla, stvaraju se nova jedinjenja trihalometani, koji su prema oceni svetske zdravstvene organizacije kancerogeni", kaže šef odseka za podzemne vode u institutu "Jaroslav Černi" Anđelko Soro. U tim vodama najčešće ima i viška gvožđa, mangana i amonijaka.., što sve zajedno većini voda Vojvodine daje predznak - nije voda za piće. Detaljna prerada 'žute vode' je dosta skupa, ali tehnologija postoji, tako da je moguće da se na mestima gde takve vode ima dovoljno, ulaže u njenu dalju preradu. Gde vode nema dovoljno, jedino rešenje je dovođenje vode sa strane iz regionalnih izvorišta u rejonu aluvijalnih ravni pored Dunava i Save.
U Institutu kažu da je urađeno koncepcijsko rešenje problema Vojvodine, rezultati su već u nadležnim ministarstvima i sekretarijatu za zaštitu životne sredine Vojvodine. Već ove godine treba da krene temeljno istraživanje na potezu oko Apatina, što bi obezbedilo dovoljne količine vode za srednju Bačku. Banat bi, prema proračunima Instituta, trebalo da se snabdeva vodom sa izvorišta Kovin Dubovac, iz aluvijalne ravni Dunava. Tu su se pojavili određeni problemi, jer pored vodoprivrede tu interese imaju i druge privredne grane. Na istom prostoru ispod naslaga vode nalazi se ugalj, pa se postavilo pitanje šta je preče - rudnik za elektroprivredu, voda za Banat ili zemlja za poljoprivredu, jer je to izrazito plodno zemljište... Za Južnu Bačku i Srem postoje manje konfliktna rešenja. Mogu se otvoriti vrlo bogata izvorišta na prostoru zapadno od Sremske Mitrovice do granice sa Hrvatskom. Jedini problem je kako obezbediti novac za takve projekte.
Suvi Jug
Sledeći region sa velikim problemima je jug Srbije. To je suvo područje sliva Južne Morave, gde ima malo padavina koje brzo oteku zbog sastava zemljišta. Sad se gradi brana "Prvonek" kod Vranja koju je projektovao Institut "Jaroslav Černi" i treba da se pusti u pogon sledeće godine. "Ovo je najveća investicija ovog tipa i trenutno vredi 55 miliona dolara", kaže Dejan Divac, direktor zavoda za brane i hidrotehniku Instituta "Jaroslav Černi". Brana je visoka 90 metara, zapremine 20 miliona kubnih metara i omogućiće Vranju isporuku od 550 litara vode u sekundi. Ako se izgrade cevovodi za Bujanovac i Preševo, to bi olakšalo i vodosnabdevanje ovih opština. Pored ovog projekta, na reci Pčinji bi takođe trebalo da se napravi brana, kako bi se taj najjužniji krak Srbije obezbedio vodom. Makedonija je takođe zainteresovana za taj projekat kako bi se i Kumanovo normalno snabdevalo vodom.
"Možda najgore stanje je u Šumadiji, koja je suva, bezvodna, na vododelnici prema Pomoravlju i Kolubari. Naselja u ovoj oblasti trpe veliko opterećenje zagađenjima sa jedne i nedostatkom vode sa druge strane", kaže Divac. Osnovu budućeg Kolubarskog regionalnog sistema vodosnabdevanja činiće akumulacija "Rovni" na Jablanici. Ona bi trebalo da reši probleme naselja u opštinama Valjevo, Mionica, Lajkovac, Lazarevac i Ub. Zapremina ove akumulacije, koju je projektovao Energoprojekt, iznosi oko 52 miliona kubnih metara i moći će da obezbedi oko 530 litara vode u sekundi za snabdevanje stanovništva i za određene potrebe termoelektrane "Kolubara B". Ako bude dovoljno novca, ova brana bi mogla biti gotova za dve godine.
Treći i poslednji objekat koji je trenutno u izgradnji u Srbiji je brana i akumulacija "Selova" na Toplici, koja će činiti okosnicu Topličkog regionalnog vodovodnog sistema. Iz nje će se obezbeđivati voda za naselja u opštinama Kuršumlija, Blace, Prokuplje, Žitorađa, Merošina i Doljevac, a potencijalno i deo naselja opštine Niš. Akumulacija "Selova" imaće ukupnu zapreminu od oko 70 miliona kubnih metara i obezbediće isporuku oko 2 kubna metra u sekundi vode za piće. Izgradnja ove brane je zbog nedostatka sredstava praktično obustavljena, a ako bi se obezbedio novac - mogla bi biti završena za godinu dana. Inače ovaj region je veoma bezvodan, a mogućnosti lokalnih izvorišta vode za piće su jako skromne.
Izvor pod manastirom
Osim ovih brana koje su u izgradnji, u planu je još nekoliko projekata koji bi trebalo da olakšaju snabdevanje vodom u Srbiji. "Imamo skoro završen projekat brane "Bogovina" u Istočnoj Srbiji i to je jedini nezagađeni resurs vode koji dugoročno može da služi za snabdevanje Bora i okolnih mesta. U sprezi sa već završenom branom kod Zaječara, rešio bi se problem nedostatka vode u ovom kraju", kaže Divac. Osim za 200 hiljada ljudi, bilo bi vode i za navodnjavanje oko 7.000 hektara obradivog zemljišta, ali to je skupa investicija, a cela ta regija je osiromašena. Divac smatra da bi takvi projekti mogli da zažive samo državnim subvencijama. Jer, ako ne bude vode - ti krajevi će još brže opusteti, pa će vodosnabdevanje tih ljudi morati da se rešava tamo gde se budu preseljavali.
Sledeća 'crna tačka' po pitanju vodosnabdevanja je Kraljevo, koje je ugroženo zagađenjem fenolom iz Kosova. "Kraljevo ne bi trebalo da ima problem sa vodom, jer ima Zapadnu Moravu, Ibar i vodno zaleđe koje čini sliv Studenice. Vode ima sa svih strana, a oni imaju probleme. Nisu se na vreme odlučili za određeno rešenje", kaže Divac. Po njemu očigledno i najbolje rešenje za Kraljevo je korišćenje izuzetno kvalitetne vode sliva Studenice. Razlog što se ne koristi je manastir koji se tamo nalazi i koji predstavlja izuzetno značajno kulturno-istorijsko i versko nasleđe koji moramo šitititi. Javno mnenje je 1989. godine odbilo projekat za snabdevanje Kraljeva vodom i strujom, jer bi se ambijentalno ugrozio manastir. To ipak ne znači da u budućnosti nećemo morati da koristimo vodu Studenice sa nekim drugi rešenjem.
U međuvremenu se pokreće projekat na reci Lopatnici koji bi dao Kraljevu i okolini akumulaciju od 30 miliona kubnih metara i isporuku od 1.000 litara vode u sekundi. Ovaj projekat je skuplji od sličnog na Studenici. "Za iste pare dobijate manje vode.., konstatuje Divac. Paradoks je da kod gradova bogatijih vodom, koji imaju više alternativa, problem duže traje nego kod gradova koje imaju samo jedno rešenje, jer političari ne mogu da se dogovore koje rešenje će da izaberu."
Problema sa vodom nema samo oko Drine koja je dosta čistija i bogatija vodom od naših ostalih reka. Moravski sliv je u mnogo težoj situaciji. Poređenja radi Drina na ušću ima duplo više vode nego Morava. Pomoravlje je sa druge strane mnogo više opterećeno stanovništvom, industrijom, poljoprivredom i zagađenjima.
"Brane koje prave akumulacije služe i da se u ovakvim sušnim periodima obezbedi kakav-takav proticaj u rekama kako bi se sačuvao živi svet i narod koji nizvodno zahvata vodu. Ako nema akumulacije, nego neko zahvata vodu iz vodotoka, tokom suše oni nizvodno ostaju bez vode", objašnjava Divac. Veliko strateško rešenje za Srbiju bio bi projekat brane Orlovača na reci Rzav koji predviđa da se voda prevede iz vodnijih područja drinskog sliva (Uvac i Lim) ka krajevima siromašnijim vodama korišćenjem velike akumulacije od blizu milijardu kubika vode koja bi imala pogodan visinski položaj te bi gravitaciono mogla stići čak i do Beograda. To je neka dugoročna, strateška mogućnost. Ne zaboravimo da se Beograd snabdeva iz sliva Save koju mi ne možemo kontrolisati, objašnjava Divac. Nedavno nam je Savom došao atrazin, a u slivu Save se nalazi i nuklearna elektrana Krško. Ako bi se desio neki veći incident na toku Save, skoro dva miliona ljudi ostalo bi bez vode. Rešavanje pitanja vodosnabdevanja spada u velike strategijske odluke. Mi nismo narod sklon strategiji. Jednostavno čekamo da dođe suša da bi mislili o akumulacijama vode i navodnjavanju.., i poplave - da bi gradili sisteme protiv njih. Narodi skloni strategiji rade unapred...
Ovaj članak objavljen je ljubaznošću časopisa "Ekonomist". Ostale sadržaje možete videti na adresi www.ekonomist.co.yu
Milan Obradović |
