|
Do kraja 2003. u zemlju će ući, samo po osnovu prodaje fabrika duvana, oko 550 miliona evra. Zašto su privatizacije DIN-a i DIV-a do sada nabolje transakcije ove vrste u centralnoj Evropi? Šta odbija investitore?
|
Nedavna prodaja dve domaće fabrike duvana ponovo je napunila jedra našem posustalom reformskom brodu. Bez preterivanja, dolazak "Filipa Morisa" i BAT-a u Srbiju predstavlja ekonomski događaj treće, po mnogo čemu najteže godine srpske tranzicije. I svojevrsnu prekretnicu. Da li se napokon "prelomilo" nepovratno i na dobru stranu? Ne samo o tome, za Ekonomist magazin govori Aleksandar Vlahović, ministar za privredu i privatizaciju u Vladi Srbije.
EM: Izjavili ste da je privatizacija DIN-a i DIV-a do sada najbolja privatizacija u duvanskoj industriji u centralnoj Evropi. Koji su argumenti za ovu prilično euforičnu ocenu?
Aleksandar Vlahović: Prvo, dobili smo dva strateška partnera u pravom smislu te reči. Dobili smo dve multinacionalne kompanije koje do sada nisu imale investicije u ovom delu Evrope. To nam daje pravo za zaključak - imajući u vidu i garantovani investicioni i socijalni program - da će naše dve fabrike duvana imati jasni i intenzivni razvoj. Očekujem da će Niš i Vranje za "Filip Moris" i BAT postati centar za proizvodnju i distribuciju cigareta ne samo za tržište Srbije, već i za tržište čitavog Balkana. To će direktno uticati na naš spoljnotrgovinski deficit. Neki podaci govore da je naš uvoz cigareta koje proizvode "Filip Moris" i BAT u prvoj polovini ove godine bio oko 15 miliona evra. S obzirom da do sada nismo imali izvoz cigareta, očekujem da će efekat na spoljnotrgovinski bilans biti oko 45 miliona evra. Drugo, to je izuzetno dobra transakcija ne samo zbog budućeg stabilnog razvoja DIN-a i DIV-a, već se stvaraju uslovi i za intenzivni razvoj proizvodnje sirovog duvana. Oba investitora vrlo su jasno pokazali da će u narednom trogodišnjem periodu udvostručiti nivo otkupljenog duvana.
Cena koju smo dobili nije najbitnija, ali je jako važna u celoj transakciji. Investitori u centralnoj Evropi su do sada, prilikom privatizacije u duvanskoj industriji, bili spremni da plate najviše 12 prosečnih profita fabrika koje kupuju. "Filip Moris" će za DIN platiti 20 ostvarenih bruto prosečnih profita. Dakle, pre oporezivanja i plaćanja kamata, što je gotovo dvostruko veća cena od one koja je postizana u centralnoj Evropi. BAT je za DIV spreman da plati 16,5 prosečnih bruto profita. Svi ti pokazatelji govore da smo imali izuzetno dobru transakciju. Dobio sam hrpu pisama od drugih investiciono- bankarskih kompanija u kojima mi čestitaju na dobro obavljenom poslu.
EM: Po nekim prognozama, očekivalo se najmanje duplo niža cena prilikom prodaje dve fabrike duvana. Koji su razlozi za ovako dobru transakciju?
A. Vlahović: Prvo, te procene su bile neutemeljene. Mi imamo puno takozvanih eksperata koji jedva čekaju da se njihovo ime pojavi u novinama. Ako se sećate, bila je priča da će Agencija za privatizaciju fabrike duvana prodati za 100 miliona evra. Neke novine su pravile seriju članaka na temu rasprodaje DIN-a i DIV-a. Na tako nešto nismo reagovali, jer je besmisleno polemisati sa nečim što nije nikada bilo predmet razmišljanja ni Agencije ni ovog Ministarstva. Umesto toga, koncentrisali smo se na pripremu tenderske dokumentacije, na pedantni odabir finansijskih i pravnih savetnika i na zaokruženje regulatornog ambijenta u duvanskoj industriji. Naš finansijski savetnik je bio Morgan Stanli, jedna od najvećih investiciono-bankarskih kuća,a pravni savetnik Linklejters. Kada smo dobili ovakve savetnike - koji su odabrani posle sprovedenog tendera - bili smo ubeđeni da će jako važna "soba podataka" biti dobro pripremljena. Na osnovu "sobe podataka" i obilazaka fabrika, potencijalni investitori odlučuju da dostave svoju ponudu.
Važan element za uspešno okončanje ovih privatizacija bio je i posao na regulatornom uređenju ambijenta u duvanskoj industriji. Zakon o duvanu je "prošao" Vladu u julu mesecu 2002. godine, ali je zbog neefikasnog rada parlamenta usvojen tek početkom ove godine. Ipak, na vreme.
Zatim, znali smo da moramo imati jasnu i stabilnu akciznu politiku. Imali smo saradnju sa Ministarstvom finansija, ali nam je trebalo dosta vremena da pokažemo detaljnom analizom kakav je uticaj stabilne, dugoročne akcizne politike na transakciju. Ne samo na cenu, nego i na odluku potencijalnih strateških partnera da dođu i daju svoju ponudu. Ministarstvo finansija je to shvatilo i početkom jula ove godine predložilo izmenu Zakona o akcizama gde je vrlo jasno definisan način na koji će se voditi akcizna politika u duvanskoj industriji u narednom dugoročnom periodu. Tako smo omogućili potencijalnim strateškim partnerima da nakon privatizacije DIN-a i DIV-a proizvode ovde i svoje brendove. To je i bio naš cilj i naša komparativna prednost. Da nije bilo izmene akcizne politike, strateškim partnerima bi bilo mnogo povoljnije da uvoze cigarete nego da investiraju u proizvodnju ovde. Nama bi to bio najmanje odgovarajući scenario, jer bi uvoz cigareta značio jednu bitnu i oštru konkurenciju za DIN i DIV, koji bi u tom slučaju ostali neprivatizovani. Moram da kažem da smo morali da "peglamo" i neke greške koji su napravili drugi. Naime, 2001. je obavljena velika liberalizacija uvoza i u sektoru duvanske industrije. To je uradila ondašnja Savezna vlada, ne konsultujući pri tome Vladu Srbije, koja se tek bila formirala. Došli smo u situaciju da imamo izuzetno nisku zaštitu našeg tržišta, za razliku od, na primer, Hrvatske, gde je stopa carinske zaštite bila prvo 42 odsto da bi sada pala na 37 odsto. Zato smo kroz Zakon o duvanu regulisali kompletnu oblast duvanske industrije: od proizvodnje sirovog duvana i cigareta, distribucije na veliko i malo, do uvoza i izvoza. Uz to, jasna akcizna politika stimuliše proizvodnju domaćih, ali i brendova stranih kompanija koje ovde dolaze. To je formula za uspeh ove transakcije.
EM: Oko promena u akciznoj politici, koja favorizuje lokalnu proizvodnju, bilo je oprečnih stavova u stručnoj javnosti. Koliko je ona kompatibilna sa budućim ulaskom u Svetsku trgovinsku organizaciju ili EU?
A. Vlahović: Apsolutno. Mislim da će i neki naši susedi, pogotovo Hrvatska, imati problema sa Svetskom trgovinskom organizacijom zbog visine carinske zaštite na cigarete. Ubeđen sam da će i Tvornica duhana Rovinj (TDR) morati da potraži način kako bi ostvarila strateško partnerstvo sa velikim multinacionalnim kompanijama. Kada imate zaštitu tržišta od 37 odsto, onda je lako biti lider na tržištu. Sumnjam da će TDR imati dobre rezultate na srpskom tržištu nakon dolaska "Filipa Morisa" i BAT-a. Kada u Hrvatskoj dođe do pada zaštite - što je neminovnost zbog pravila STO i ulaska u EU - siguran sam da će ovde biti centar proizvodnje cigareta na Balkanu.
EM: Ako sam Vas dobro razumeo, naša akcizna politika nije u koliziji sa pravilima STO i EU?
A. Vlahović: Ne.
EM: Kao ministar privrede, kakve efekte ovih transakcija očekujete na ukupnu ekonomiju?
A. Vlahović: Ova transakcija će imati direktan efekat na platni bilans zemlje već tokom ove godine. Do kraja 2003. u zemlju će ući, samo po osnovu prodaje fabrika duvana, oko 550 miliona evra - deo investicija koji će se realizovati u toku ove godine i cena koja će biti plaćena za 70 odsto kapitala. Ova privatizacija će doprineti i da u ovoj godini realizujemo cilj koji smo postavili u pogledu stranih direktnih investicija: sa ovih 550 miliona evra, uz još neke projekte koji su u pripremi, očekujem da tokom 2003. imamo najmanje 800 miliona evra stranih investicija.
Direktni efekti transakcije osetiće se i na proizvodnim kapacitetima u duvanskoj industriji. Radnici su dobili izuzetan socijalni program koji do sada nije odrađen ni za jednu kompaniju. Povećaće im se plate za 10 odsto, učestvovaće u podeli profita sa 5 odsto, imaju jasno definisanu stambenu politiku. Tu je zatim efekat na lokalnu samoupravu koji ne treba zanemariti: 19,333 miliona evra će ući u budžet Niša, odnosno jedan godišnji budžet ovog grada. To pruža mogućnost da se Niš nametne kao jedan od industrijskih centara, jer će sa pomenutom sumom moći da poradi na infrastrukturi. Isto važi i za Vranje - 2,5 miliona evra je ogromna cifra za ulaganje u lokalnu infrastrukturu.
EM: Kako će biti potrošen novac koji će se direktno uliti u budžet?
A. Vlahović: Novac koji ide direktno u budžet - bez onog dela koji ide lokalnoj samoupravi i fondu za restituciju - biće iskorišćen za pokriće deficita. I dalje će ostati prilično velika cifra koja će biti plasirana u razvoj infrastrukture - popravku i izgradnju novih puteva i železnice. To je otprilike scenario kako će novac biti potrošen. Sigurno je da ćemo desetak miliona odvojiti za stimulaciju razvoja malih i srednjih preduzeća, preko Fonda za razvoj. Pokazalo se do sada da ovaj Fond jako dobro radi: plasmani, koji su obezbeđeni bankarskim garancijama, uredno se vraćaju u ogromnom procentu od 97 odsto. Poslovne banke imaju manju uspešnost plasmana od Fonda za razvoj.
EM: Dolaskom "Filipa Morisa" i BAT-a definitivno se lakše diše. Da li očekujete da će ove multinacionalke "povući nogu"i za ostale potencijalne strane investitore?
A. Vlahović: Siguran sam da će obavljene transakcije u duvanskoj industriji uticati na pad rizika za strana ulaganja. Siguran sam da će "Filip Moris" sa sobom povući i druge velike američke investitore a BAT evropske. Ovde već rade i Lafarž, Titan, Henkel, Helenik šuger, Mišlen... To sve zajedno govori da smo na dobrom putu. Međutim, ne mogu da budem prezadovoljan ekonomskim ambijentom i da očekujem kako će sutra ovde pohrliti i drugi strani investitori. Nedostaju nam još neki zakoni koji bi morali da unaprede poslovni ambijent. Zakon o stečaju će biti usvojen u septembru. Ideja je da stečajne procedure postanu efikasne kako bi se na ovaj način ozdravio onaj deo privrede koji ne može biti privatizovan. Zatim, predstoji reforma registracionog sistema kako bi konačno postali zemlja gde se preduzeće registruje za sedam, a ne 72 dana.
Posao registracije bi trebalo da bude poveren nezavisnoj agenciji. Na taj način ćemo saznati kakvo nam je realno stanje - koliko zaista ima "živih" preduzeća, koja će biti povezana u jedinstvenu elektronsku mrežu podataka... Biće doneti još neki zakoni koji su u nadležnosti drugih ministarstava. Moglo se, međutim, dogoditi da obavimo sve potrebne zakonske promene, ali da nemamo nijednu veliku investiciju. I onda je sve uzalud. Ulazak "Filipa Morisa", na primer, je hiljadu puta vrednije nego da celu godinu potrošimo na ubeđivanje stranih investitora kako je dobro ovde poslovati. Ako nemate velike perjanice, niko vam neće verovati. Sada, kada ih imamo, ostaje nam da zaokružimo privredno-pravni ambijent. Mislim da je to ipak lakši deo posla jer zavisi samo od nas. Trebalo bi da poradimo i na smanjenju političkog rizika za ulaganja. Ne trebaju nam svakodnevne afere i svađe. Kada budemo imali stabilnu ekonomiju, neka afere budu svakog drugog dana, neće biti većih problema. Ali sada, svi bi trebalo da ponesemo svoju političku i ekonomsku odgovornost da bi srpska tranzicija bila što uspešnija
EM: Plan prihoda od privatizacije će u ovoj godini je, posle ove dve prodaje, očigledno biti ostvaren...
A. Vlahović: Premašen je nekoliko puta. Plan je, prema Zakonu o budžetu, bio oko 13 milijardi dinara. Samo sa ove dve transakcije, imaćemo oko 28 milijardi dinara koje će ući direktno u budžet, bez fonda za restituciju i lokalnu samoupravu. Pre toga, na sitnijim transakcijama, već smo ostvarili prihod od 5 milijardi dinara. Do kraja godine sigurno ćemo imati još oko 7 milijardi prihoda od privatizacije - ukupno znači oko 40 milijardi dinara. Problem je što su neki drugi prihodi za pokriće budžetskog deficita - donacije, na primer - manje od planiranih.
EM: Na osnovu ovoga bi se moglo zaključiti da ste zadovoljni dosadašnjim tokom privatizacije?
A. Vlahović: Nedavno me je jedan novinar pitao da li je prodaja fabrika duvana ponavljanje priče o Miloševićevom Telekomu. Odnosno - priprema za izbore, pokušaj preživljavanja... Ništa od toga. Privatizacija teče tačno po planu koji smo na napravili još kada je započet proces. Rekli smo da ćemo u drugoj godini ući u privatizaciju duvanske industrije zato što je bilo potrebno napraviti regulacioni ambijent za uspešnu transakciju. Generalno sam veoma zadovoljan tokom privatizacije. Do sada smo privatizovali oko 850 preduzeća. Prošle godine u ovo doba, imali smo dvadesetak obavljenih privatizacija. Tek od 5. septembra 2002. ušli smo u proces "ubrzanja" procesa. Do kraja godine, planiramo da privatizujemo još oko 400 malih i srednjih preduzeća. Iduće godine, da završimo aukcijsku privatizaciju manje od hiljadu preduzeća i - to je to. Agencija će se u 2004. dominantno baviti restrukturiranjem velikih društvenih kompanija. Očekujem da ćemo krajem iduće godine biti u situaciji da započnemo privatizaciju velikih državnih preduzeća. Čitam u novinama predloge da bi trebalo zastati sa prodajom Telekoma, EPS-a... Neće se ni ući u prodaju ovih državnih kompanija sve dok se ne zaokruži pravni okvir - donesu odgovarajući zakoni, uspostave regulatorna tela... Zatim, neophodno je restrukturiranje svih tih velikih javnih preduzeća. Tek onda dolazi na red privatizacija ali samo onih delova koji neće ugroziti stabilnost javnog servisa. One zemlje koje su se zaletele u privatizaciju velikih javnih preduzeća, nepopravljivo su pogrešile. Oni koji su pedantno radili na pripremi javnih preduzeća za privatizaciju, posao su odradili odlično.
EM: Kako komentarišete privrednu aktivnost u domaćoj ekonomiji?
A. Vlahović: U drugoj polovini godine ulazimo u lagani rast privredne aktivnosti. To je već bilo vidljivo u maju i junu, kada je zaustavljen pad koji je bio evidentan u prvih nekoliko meseci. Uzroci pada su bili mnogostruki. Prvo, ubistvo Zorana Đinđića. Drugo, zbog nepostojanja jedne konzistentne koordinacije između javnih finansija i centralne banke, dogodilo nam se zarobljavanje državnih depozita u poslovnim bankama, a sa druge strane podizanje obavezne rezerve. To je uticalo strahovito loše na kreditni potencijal. Ovo je bila posledica, rekao bih, nedovoljne pripremljenosti za prelazak platnog prometa u banke. Treće, u potpunosti je izostala politika vancarinske zaštite. Čini mi se da se Savezna vlada, dok je postojala, više bavila emitovanjem lepih vesti o dobijanju novih kredita i otpisivanju starih, a najmanje se bavila onim čime je trebalo da se bavi. Vancarinska zaštita do aprila ove godine nije bila u ingerenciji Vlade Srbije. Uostalom i ova priča oko šećera: Interesantno bi bilo videti ko to nije odreagovao na upozorenja iz EU, u toku prošle i pretprošle godine, da ćemo imati problema zbog institucionalne nezaokruženosti sistema i kontrole izvoza šećera.
EM: Šta podrazumevate pod vancarinskom zaštitom?
A. Vlahović: Mislim tu pre svega na kontrolu kvaliteta uvozne robe. Nisam siguran da je uvozna roba široke potrošnje kvalitetnija od domaće, baš zbog toga što nije uspostavljen sistem kontrole kvaliteta i poštovanja standarda. Ne mislim uopšte na kontingente ili neka druga administrativna ograničenja.
EM: Da Vas dalje ne prekidam, šta je još uzrokovalo slabu privrednu aktivnost?
A. Vlahović: Vrlo je malo urađeno na suzbijanju sive ekonomije. Zbog toga nam grcaju tekstilna i konditorska industrija. Zatim, nesinhronizovanost odnosa i nedovoljna koordinacija javnih finansija, dovela je do toga da budžet bude slabo izvršavan u delu subvencija. Ulazimo u restrukturiranje velikih sistema, a nemamo para da to finansiramo. Stopa izvršenja subvencija u prva tri meseca bila je samo 40 odsto. Mada je to jedino pozitivno, ostaje činjenica da je privatizacija takođe uticala na pad privredne aktivnosti. Gotovo sva mala i srednja preduzeća koja prodajemo, nalaze se u velikim problemima i moraju da budu programski restrukturirana. Kada kupca u njih uđe, potreban je period investiranja da bi se posle toga osetili efekti. U tom periodu, logičan je pad proizvodnje u konkretnom preduzeću.
Na kraju, ali najvažnije, izostale su javne ali pre svega privatne investicije. Javne investicije su izostale zbog neizvršenja budžeta, a privatne zbog jako neodgovornog ponašanja nekih političkih lidera. Lako je izaći i reći da ćemo doneti zakon o ispitivanju porekla imovine i u narednih deset godina baviti se time šta je ko i koliko zaradio. Problem je što takva atmosfera neće privući investitore, naprotiv. Famozni Zakon o ekstraprofitu još postoji i još unosi rizik u ovdašnji poslovni ambijent. Svako ko želi ovde da investira može da se upita: izvini, ko garantuje da ovi neće kroz pet godina proveravati odakle mi novac za ulaganje?
Ovaj intervju objavljen je ljubaznošću časopisa "Ekonomist". Ostale sadržaje možete videti na adresi www.ekonomist.co.yu
Vlastimir Stevanović |
