|
Isklizavanje cisterni sa vinil-hloridom u Beogradu još jednom nas je podsetilo na loše stanje celokupne situacije u Srbiji a ponajviše na česte, čak i suviše česte ekološke katastrofe u našoj zemlji.
|
U nedelju, 10. avgusta 2003. četiri vagona - cisterne, natovarenih vinil-hloridom, iskliznula su iz šina i prevrnula se kod teretne stanice ŽTP Beograd, ali nije došlo do oštećenja kazana na cisternama niti do isticanja supstanci koje su prevozile u atmosferu. Do iskliznuća je došlo oko 4:35 sati ujutru, a u incidentu nije bilo povređenih ni poginulih železničara. U naredna tri dana, cisterne su ispravljene, i poslate na svoje odredište – iz Ukrajine ka Mađarskoj.
Koliko smo imali sreće da nije došlo do eksplozije ove izuzetno zapaljive materije, objašnjava prof. dr Dragan Joksović, načelnik nacionalnog Centra za kontrolu trovanja Vojno-medicinske akademije u Beogradu. "Ko bi i gde zdravstveno zbrinuo sve ljudi koji su, objektivno mogli biti ugroženi, jer centar za kontrolu trovanja može da primi, uz maksimalno angažovanje cele ustanove, 100 ljudi. Koliko ugroženih može da primi Urgentni centar, koliko druge ustanove, u kratkom vremenskom roku, niko pouzdano ne zna. Nema konzistentne i čvrste organizacije i jasnog koncepta - šta, kako, kojim redosledom reagovati u trenutku akcidenta, ko je za šta odgovaran. Nažalost, naš centar na VMA niko nije ni obavestio niti uključio u čitavu akciju. Sve detalje o akcidentu saznao sam gledajući televiziju i iz novina. Ako postoji, a to pouzdano ne znam, nekakav štab za vanredne situacije i hemijske akcidente, morao bi, kako je to uobičajeno u svetu, odmah da aktivira sve karike u lancu zaštite - od tehničke logistike, do nadležnih zdravstvenih ustanova", ističe dr Joksović.
Vinil-hlorid monomer je izuzetno jak otrov, svrstan je u prvu grupu otrova, sa jakim kancerogenim dejstvom kod dužeg izlaganja njegovom dejstvu. Koncentracija vinil-hlorida od 200 mg/1 l vazduha, ukoliko se udiše dva sata, neminovno dovodi do smrti. Prateći simptomi su veoma ozbiljni i kod akutnog dejstva - muka, gađenje, povraćanje, pad krvnog pritiska (hipotenzija), na centralni nervni sistem vinil-hlorid, u početku, deluje kao depresor, a javlja se srčana aritmija, krvarenje u digestivnom traktu, a kod dužeg izlaganja izaziva rak jetre.
Međutim, i ranije su se dešavale ekološke katatrofe, dve samo u Beogradu u poslednje dve godine. Kod bazena 25. Maj na Dorćolu 17. 7. 2002. izcurela je manja količina amonijaka dok se pre skoro godinu dana, 13. 8. 2002. godine na teretnoj železničkoj stanici u Makišu izlio amonijak. Zatim, tu su pomori ribe po lokalnim jezerima, jer fabrike sredstava za čišćenje radije koriste izlivanje opasnih materija u jezero nego da ulože u filtere za prečišćavanje u toku procesa proizvodnje. Ne zaboravimo ni naftne mrlje. Jedna je 11. avgusta počela da se spušta nizvodno Dunavom ka Sremskim Karlovcima. U trenutku pisanja ovog teksta, nije bilo poznato da li je naftna ili od mazuta i da li potiče iz Rafinerije nafte Novi Sad ili iz Toplane.
Još jedna ekološka katastrofa se desila, ali ovog puta ne kod nas. Cisterna sa opasnim hemijskim supstancama nasukala se na obalu ruskog nacionalnog parka na dalekom istoku, preteći da izazove ekološku katastrofu i uništi najveći rezervat morske flore i faune na svetu, upozorio je Svetski fond za prirodu. Cisterna sa 20 tona polimera koji iritaraju kožu pala je u more u martu ove godine nedaleko od korejskog poluostrva, precizira Fond. Svi pokušaji da se spreči njeno približavanje obali Komandorskih ostrva, u Beringovom moru, ostali su bezuspešni. Ekolozi se plaše da bi u slučaju oluje cisterna mogla da se razbije i da izazove ekološku katastrofu na ostrvima pod zaštitom UNESKO, na kojima živi 300.000 foka i morževa, 500.000 morskih ptica i 21 vrsta kitova.
Uporne vrućine koje su odnele nekoliko desetina ljudskih života u Evropi, poplave u Aziji, tajfuni u Sjedinjenim američkim državama, kao da nisu dovoljna upozorenja da budemo obazriviji sa nasleđem prirode. Ljudi uporno prljaju, seku i uništavaju svoju okolinu. Kada će biti dosta? Koliko će života morati da bude izgubljeno da bi nadležni preduzeli sve potrebne mere? Koliko je svakome od nas potrebno da reaguje?
Više pogledati na:
www.moshea.com
www.mindfully.org
www.worldwildlife.org
www.unep.org
Marija Strenka |
