|
U memorandumu MMF-a se iznosi očekivanje srpske strane da će tekući spoljnotrgovinski deficit opasti na 11 odsto GDP u skladu sa postavljenim ciljevima programa, ali da će se u ukupnom platnom bilansu odraziti posledice pogoršanja uslova za investiranje posle ubistva premijera Zorana Đinđića, koje su rezultirale u nižem nivou od očekivanog stranih direktnih investicija i drugih priliva
|
Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda prihvatio je izveštaj o ispunjavanju uslova iz trogodišnjeg aranžmana koji su Srbija i Crna Gora potpisale sa tom organizacijom, uz neznatne promene u prvobitno utvrđenim pokazateljima. U Srbiji se predviđa rast bruto društvenog proizvoda od 3,5 do 4,5 odsto, pre svega zahvaljujući rastu u sektoru usluga, ali se napominje da poslednji pokazatelji daju različite signale o potencijalnim rizicima. U memorandumu o ekonomskim i finansijskim politikama SCG, koje se odnose na Srbiju, u uvodnim napomenama, kaže se da je krajem maja inflacija pala na 13,5 odsto i da se očekuje da će do kraja godine ona biti u okviru projektovanog godišnjeg nivoa od 9 do 11 odsto.
U memorandumu se iznosi očekivanje srpske strane da će tekući spoljnotrgovinski deficit (bez donacija) opasti na 11 odsto GDP u skladu sa postavljenim ciljevima programa, ali da će se u ukupnom platnom bilansu odraziti posledice pogoršanja uslova za investiranje posle ubistva premijera Zorana Đinđića, koje su rezultirale u nižem nivou od očekivanog stranih direktnih investicija i drugih priliva. Zbog toga se očekuje da će potrebe za finansiranjem iz spoljnih izvora biti veće od očekivanih za oko 120 miliona dolara. Taj jaz bi mogao biti pokriven dodatnom pomoći budžetu Srbije, s obzirom obećanja EU i drugih donatora.
U istom dokumentu navodi se da će politika kursa dinara ostati fleksibilna u skladu sa nivoom spoljnotrgovinske razmene, nivoa plata i cena, da će biti vođena uz vođenje računa o konkurentnosti domaćeg izvoza, ali u skladu sa prognoziranim rastom cena. U istom dokumentu vlada Srbije se obavezala da sve budžetske račune (ministarstva a i drugih korisnika budžetskih sredstava) koji su do sada stajali u različitim komercijalnim bankama povuče na jedinstveni konsolidovani račun Trezora. Izuzetak je jedino račun ministarstva unutrašnjih poslova za koji je predviđen rok - kraj 2003. godine. Krajem aprila, budžet je na računima komercijalnih banaka imao 15,2 milijarde dinara, do kraja septembra ta suma će biti smanjena na 9,2 milijarde i do kraja godine na 6,2 milijarde dinara. Trezor će koristiti jedinstveni račun u NBS što bi trebalo da omogući lakše vođenje monetarne politike.
Tempo povlačenja budžetskog novca iz komercijalnih banaka biće predmet razmatranja tokom treće kvartalne revizije ispunjenja kriterijuma trogodišnjeg sporazuma sa MMF. Ukoliko se u toku povlačenja budžetskih sredstava sa računa banaka pojave problemi u likvidnosti, centralna banka će pod jasno dogovorenim uslovima moći da interveniše. Od septembra ove godine NBS će uvesti instrumentarij koji će joj omogućiti jednokratne intervencije u slučaju kratkotrajne nelikvidnosti inače solventnih banaka.
Promena projekcije GDP je jedna od nekoliko promena u odnosu na prvobitno dogovorene cifre sa MMF. Prema novoutvrđenim merilima, tekući bilans plaćanja (bez donacija) biće 2,3 a ne 2,2 milijarde dolara i iznosiće 10,9 a ne 11 odsto od GDP. Projektovane devizne rezerve će biti 2,9 a ne 2,7 milijardi dolara, ali će pokrivati 3,6 a ne 3,8 meseci očekivanog izvoza. Kada se izuzmu projekti finansirani iz međunarodnih izvora, deficit će porasti sa 3,4 na 3,5 procenata GDP (na nivou SCG), ali se ukupni fiskalni deficit ostati nepromenjen - odnosno iznosiće 4,1 odsto od društvenog proizvoda u Srbiji, 0,4 odsto u Crnoj Gori i 4,5 odsto, sve u odnosu na GDP državne zajednice.
U memorandumu koji su potpisali ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Srbije i Crne Gore, Branko Lukovac, ministri finansija Božidar Đelić i Miroslav Ivanišević te guverneri centralnih banaka Srbije, odnosno Crne Gore, Mlađan Dinkić i Ljubiša Krgović, notiraju se problemi sa uvođenjem platnog prometa u Srbiji, teškoćama u finansiranju rashoda budžeta po tom osnovu, ali i prekoračenja u nivou plata u javnom sektoru za dva odsto, pre svega u dva preduzeća, EPS-u i PTT-u. Vlada Srbije obavezala se da će te proboje u platama u velikim državnim preduzećima vratiti na nivo dogovoren u prethodnim pregovorima sa MMF.
U skladu sa politikom štednje koja je uvedena posle ubistva premijera Đinđića i procena teškoća u pokrivanju budžetskog i spoljnotrgovinskog deficita, Vlada Srbije obavezala se da će smanjiti neto rashode budžeta za 0,5 odsto od GDP, kroz obuzdavanje plata iz budžeta za 0,2 odsto društvenog proizvoda, pre svega kroz otpuštanje najmanje 700 zaposlenih, i značajno usporavanje rasta plata u javnom sektoru. Štednja će biti ostvarena i kroz smanjenje nekih drugih stavki, kao što je na primer (prema ranijim najavama) agrarni budžet. Istovremeno, za 0,2 odsto povećaće se transferi u Penzioni fond da bi se premostio manjak priliva tog fonda po osnovu doprinosa i u Fond za nezaposlene (0,1 odsto GDP) da bi se smanjilo kašnjenje tog fonda u isplatama naknada za nezaposlene.
U dokumentu koji je prošle srede usvojio Bord direktora MMF, Vlada Srbije navodi da će zastoj u usvajanju strategija restrukturairanja velikih preduzeća (usvojena za dva od predviđenih sedam preduzeća) ubrzati. U tekstu se navodi da će u EPS-u biti redukovan broj zaposlenih (15 odsto u glavnim delatnostima, a ostatak kroz odvajanje, privatizaciju i zatvaranje delova preduzeća koje ne čine jezgro EPS). Predviđeno je, takođe, da se stepen naplate računa za struju do kraja godine podigne na 90 odsto ia u roku od tri godine na 95 odsto.
U sektoru privatizacije društvenih preduzeća, tokom ove godine biće kroz tendersku privatizaciju ponuđeno 50 velikih preduzeća i 1.000 malih. Očekuje se da će ukupni prihodi od privatizacije biti 340 miliona evra.
Tokom restrukturiranja 49 velikih preduzeća već je otpušteno 50.000 radnika, a očekuje se da će biti otpušteno još 30.000 ljudi uz otpremninu u visini oko 60 miliona evra.
U delu memoranduma koji se odnosi na Crnu Goru, registrovani su problemi u prilivu prihoda budžeta, nastali usled uvođenja poreza na dodatu vrednost. Očekivani deficit budžeta od 5,6 odsto od GDP trebalo bi da bude ostvaren zahvaljujući obimnom planu redukcije rashoda za 26 miliona evra u sektoru socijalnih davanja, investicija, i roba i usluga, uz istovremeno smanjivanje zaostalih dugovanja prema budžetskim korisnicima. Vlada se obavezala da dodatnih sedam miliona evra uštedi kroz smanjivanje subvencija i transfera u penzioni fond i druge javne institucije. Rashdi za administraciju biće smanjeni kroz smanjenje broja službenika za 3.500 pre svega u ministarstvu unutrašnjih poslova i obrazovanju.
Ovaj članak objavljen je ljubaznošću časopisa "Ekonomist". Ostale sadržaje možete videti na adresi www.ekonomist.co.yu
Tanja Jakobi |
