|
Rok za dostavljanje tenderskih ponuda produžen do 22. jula - Vlada Srbije razmatra novu akciznu politiku - Đelić protiv, Vlahović za uvođenje četvrte akcizne grupe
|
Rok za dostavljanje tenderskih ponuda za kupovinu većinskog paketa u domaćim fabrikama duvana u Nišu (DIN) i Vranju (DIV) produžen je sa 8. na 22. jul. Agencija za privatizaciju, po rečima njenog direktora Mirka Cvetkovića, donela je takvu odluku na zahtev svih potencijalnih kupaca, koji su zatražili dodatni rok za kompletiranje svojih ponuda. Srpski ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović potvrdio je za Ekonomist magazin da su tendersku dokumentaciju za DIN kupili američki Filip Moris (najpoznatija robna marka ove fabrike je "marlboro"), Britiš Ameriken tobako-BAT ("pal mal", "danhil", "laki strajk"), Japan tobako internešnel ("monte karlo"), britanski Galaher ("davidof", "vest" i "benson end hidžes"), francusko-španska kompanija Altadis ("žitan") i Tvornica duhana Rovinj-TDR ("ronhil"). Iste kompanije, izuzev TDR-a, po rečima Vlahovića, otkupile su tendersku dokumentaciju i za DIV. Iz dalje igre su definitivno ispali ranije pominjani kandidati, grčki Papastratos, mađarski B-tabak i Haus of Prins, danska filijala Skandinavian tobaka, jer nisu ni otkupili tendersku dokumentaciju.
Do 22. jula, kažu za Ekonomist ministri za finansije i privatizaciju, Božidar Đelić i Aleksandar Vlahović, Vlada Srbije bi trebalo da utvrdi novu srednjoročnu politiku akciza na cigarete. Od toga koliko će novim rešenjima biti zadovoljni predstavnici potencijalnih kupaca zavisiće u dobroj meri i cena koju će ponuditi za kupovinu DIN-a i DIV-a. Za sada sve strane kriju rešenja iz nove akcizne politike. Čelni ljudi duvanskih giganata nedavno su, po rečima Mirka Cvetkovića, razgovarali o tome sa Đelićem i Vlahovićem, a poslednji u nizu susreta održan je u sredu, 9. jula. No, kako je Ekonomistu rečeno u Filip Morisu i BAT-u, postignut je čvrst džentlmentski sporazum da se do daljeg detalji "drže dalje od javnosti".
Ono što se može naslutiti je da su sve do srede, 9. jula, šanse za uvođenje četvrte akcizne grupe bile veoma male, dok sada ništa nije isključeno.
Važećim zakonom, naime, sve cigarete razvrstane su u tri grupe, pri čemu se u startu na prvu, najjeftiniju grupu domaćih cigareta plaćala akciza od pet dinara po paklici, na domaće cigarete ekstra-klase 10 dinara, a na uvozne cigarete "trošarina" je bila 20 dinara po kutiji, s tim što se njihova vrednost tromesečno usklađivala sa zvaničnom stopom rasta cena na malo.
Enigma zvana Senta
U svemu se postavlja i pitanje šta će biti sa Duvanskom industrijom Senta, čije su šanse da se uključi u proizvodnju cigareta iz dana u dan sve manje. Po rečima Begovića, taj problem može da reši samo Vlada Srbije, jer po zakonu koji je stupio na snagu pre nešto više od četiri meseca, dozvolu za proizvodnju cigareta bez tendera mogle su da dobiju samo fabrike koje su se time bavile 1. januara 2002. Fabrika u Senti ne ispunjava taj uslov, tako da joj preostaje samo da dozvolu zatraži na tenderu. "Kvaka" je, međutim, u tome što je Upravni odbor Agencije za duvan, na predlog Vlade Srbije, doneo odluku da novih tendera neće biti do 3. maja 2005. Tako se obistinila najava ministra za privatizaciju Aleksandra Vlahovića. "Iako u Srbiji ima mesta za trećeg proizvođača, jer je potrošnja cigareta daleko veća od proizvodnje, licencu za to sigurno neće dobiti niko u ovoj godini, s obzirom da je država rešila da proda dve postojeće fabrike duvana", kazao je Vlahović još pre nego što su objavljeni tenderi za DIN i DIV.
"U Sentu je uložen ogroman novac, ta fabrika je preko Vojvođanske banke uzela međunarodni kredit od oko sedam miliona evra i prvi anuiteti za otplatu dospevaju za naplatu krajem ove godine. Zato se nadam da će se neko rešenje ipak naći, a osnov za to mogao bi da bude zahtev iz Sente da se razvrstaju četiri nove vrste cigareta kojih do sada nije bilo na tržištu, jer je dostavljen Vladi pre stupanja na snagu novog zakona", ističe Begović, uz opasku da je jasno da učesnici na tenderu za DIN i DIV polaze od sopstvenih interesa i zato će svoje ponude bazirati i na informacijama da li će Senta dobiti dozvolu ili ne. "Uostalom, od toga zavisi i njihov udeo na tržištu Srbije. Moj je utisak je da je sve urađeno kao da niko nije ni znao da se u Senti gradi fabrika za proizvodnju cigareta. U svakom slučaju, štete će biti, kako god da se okrene", smatra Begović.
U trenutku kada je postalo jasno ko su mogući kupci DIN-a i DIV-a, velike multinacionalne kompanije pokušale su kod srpskih vlasti da izdejstvuju bolji položaj na domaćem tržištu. Neke od tih firmi, naime, zatražile su da se na licencne cigarete, koje se budu proizvodile u Nišu i Vranju, naplaćuje akciza od 15 dinara. Tako bi posle privatizacije, na primer, akciza na "marlboro", "pal mal", "žitan", ili neku četvrtu vrstu cigareta, proizvedenih u Nišu bila za pet dinara manja nego na iste cigarete iz neke druge fabrike novog vlasnika DIN-a. S obzirom da bi na taj način nove gazde DIN-a i DIV-a postale cenovno konkurentniji, po mišljenju nekih eksperata uvođenje četvrte akcizne grupe moglo bi da rezultira i boljom cenom za kapital fabrika u Nišu i Vranju. Za zagovornike ovakvog pristupa smetnju ne predstavlja ni činjenica da pravila Svetske trgovinske organizacije ne dozvoljavaju takvu akciznu "diskriminaciju", jer bi akcize za istu vrstu proizvoda trebalo da budu jednake, bez obzira na njihovo poreklo. Oni, naime, tvrde da Srbija sama ili u zajednici sa Crnom Gorom neće postati član STO bar još nekoliko godina, što Vladi otvara manevarski prostor za takav pristup.
Naglašavajući da su učesnici na tenderu izrazili svoje želje, Đelić za Ekonomist kaže da je to pitanje razmotreno i da su Ministarstvo finansija, a potom i Vlada Srbije, posle pomne analize odlučili da se ne uvodi četvrta akcizna kategorija. "Razlog je što bi to odmah dovelo do značajnog gubitka sredstava za srpski budžet, a sa druge strane nije evidentno na koji bi način to poboljšalo vrednost fabrika duvana u procesu privatizacije. U međuvremenu mi smo se konsultovali ne samo sa potencijalnim kupcima, nego i sa svim akterima u ovoj industriji. Posle svega toga je Vlada Srbije nedavno utvrdila predlog nove akcizne politike za duvan i sada nam stižu komentari, primedbe i sugestije na ponuđena rešenja. Uvažavajući interese svih aktera - nastojaćemo da dođemo do optimalne akcizne politike, jer je sa jedne strane važno da što pre dostignemo evropske standarde, a oni podrazumevaju mešani pristup, jer se tamo deo akcize utvrđuje u nominalnom iznosu po paklici, a drugi predstavlja procentualno oporezivanje vrednosti cigareta. To će ujedno biti i način da našu akciznu politiku harmonizujemo sa Crnom Gorom, koja ima sličnu politiku. Sa druge strane, sadašnji sistem sa tri akcizne katergorije je dosta povoljan za ljude koji se bave proizvodnjom domaćih cigareta", tvrdi Đelić.
Na primedbu da u slučaju kupovine DIN-a i DIV-a velike multinacionalne kompanije neće imati skoro nikakav interes da u Srbiji proizvode licencne cigarete ekstra-kvaliteta, jer će na njih plaćati istu akcizu kao i na cigarete uvezene iz bilo koje svoje fabrike širom sveta, Đelić kaže da će se i o tome voditi računa. "Naš je interes da se što veća količina cigareta proizvede u Srbiji i to je pitanje hladne ekonomske računice. Mogu samo da kažem da sve elemente razmatramo i vrlo brzo ćemo imati konačni stav o novoj akciznoj politici, jer ona puno utiče i na red na tržištu, ali i na ozdravljenje domaće duvanske industrije u širem smislu te reči, jer je to način da se poveća proizvodnja sirovog duvana i da se kapaciteti što više uposle. U ovom momentu Ministarstvo finansija prima primedbe svih aktera na predloženu srednjoročnu politiku akciza i za nedelju-dve ćemo usvojiti konačna rešenja", ističe Đelić.
Vlahović, međutim, ne isključuje mogućnost uvođenja četvrte akcizne grupe. "Možda će Ministarstvo finansija do kraja ipak promeniti svoj stav, a 10. jula Đelić i ja ponovo smo o tome razgovarali sa potencijalnim strateškim partnerima DIN-a i DIV-a. Poenta je u tome da nova akcizna politika bude takva da bilo koji strateški partner vrlo jasno vidi prednosti za proizvodnju cigareta u Srbiji, umesto da ih uvozi iz inostranstva. Predložena akcizna politika za naredni period je, pak, vrlo liberalna, mnogo liberalnija od sadašnje i ukoliko se usvoji - Srbija bi se svrstala u zemlje sa najnižim stepenom zaštite sopstvene duvanske industrije. Samim tim to bi imalo veliki uticaj i na transakcionu cenu za DIN i DIV, jer što je stepen zaštite domaće proizvodnje manji, logično je očekivati da će i transakciona cena fabrika u Nišu i Vranju biti niža", poručuje Vlahović.
Ministar finansija ne poriče da će od novih rešenja u sferi akciza bitno zavisiti i ponašanje potencijalnih kupaca DIN-a i DIV-a. Zato će, tvrdi Đelić, u svakom slučaju ta politika biti poznata pre isteka roka za podnošenje ponuda za kupovinu fabrika u Nišu i Vranju.
Bez donje granice
Već na prvi pogled jasno je da u slučaju privatizacije duvanske industrije postoji izvestan "sukob interesa" i unutar same Vlade Srbije. Ono što se već sada može naslutiti je da će akcizna politika sigurno pretrpeti promene. Gotovo je izvesno da se "trošarina" ubuduće neće utvrđivati samo u nominalnom iznosu, već će se primeniti mešoviti, takozvani "ad valorum" koncept, koji podrazumeva da se deo akcize utvrđuje u nominali, a deo kao procenat od cene cigareta.
Nekima možda na prvi pogled i nije jasno zbog čega je akcizna politika toliko značajna, ali su zato cifre neumoljive. Uz godišnju potrošnju od 20.000 tona, uz pretpostavku da u kilogramu ima šest boksova cigareta, proizilazi da se godišnje u Srbiji i Crnoj Gori proda 1,2 milijarde paklica. Ukoliko bi se na svaku naplatila prosečna akciza od 10 dinara - dolazi se do godišnjeg javnog prihoda od 12 milijardi dinara ili nepunih 200 miliona evra i to bez poreza na promet i uvoznih dažbina za strane cigarete.
Srpska, ali i svetska javnost sa nestrpljenjem očekuje otvaranje tenderskih ponuda za DIN i DIV i konačno vidi koliko vrede ova, po mišljenju mnogih eksperata, dva "bisera" srpske privrede. Vlahović je nedavno izjavio da očekuje da će ti prihodi biti "mnogo veći od planiranih", ali nije želeo da licitira. Na pitanje da li postoji "donja granica", ispod koje država neće prodati DIN i DIV, Vlahović objašnjava da ta minimalna cena nije određena u tenderu, jer bi se u tom slučaju sve ponude zainteresovanih kupaca vrtele oko nje. "Donja granica je za nas interesantna samo kod manje atraktivnih preduzeća, za koja se ne očekuje konkurencija više kupaca i to pravilo ćemo uvesti za neke druge tendere. Neki iz pukog neznanja ili zle namere špekulišu da je knjigovodstvena vrednost društvenog kapitala donja granica, što jednostavno nije tačno. To je samo knjigovodstveni podatak, koji nema veze sa tržišnom vrednošću. Ona će doći do izražaja kod realizacije tendera i videćete biće višestruko veća od knjigovodstvene vrednosti kapitala DIN-a, DIV-a", uveren je Vlahović.
I potencijalni kupci iz razumljivih razloga brižno "kriju karte" i ne želi da govore o tome koliko su spremni da izdvoje za DIN i DIV, ali se može zaključiti da će duvanski "rat" biti žestok. Mada je iskustvo sa šećeranama pokazalo da je nazahvalno prognozirati privatizacione prihode, prema nekim procenama, država ne bi smela da inkasira manje nego što je zaradila prodajom cementara. Tim pre što je svojevremeno vrednost DIN-a procenjena na 225 miliona evra, dok su stručnjaci Ekonomskog instituta iz Niša pre nekoliko godina vrednost DIV-a procenili na 110 miliona maraka, odnosno 55 miliona evra. Ali, procena je jedno, a realna, tržišna vrednost sasvim drugo. U svakom slučaju, ulog je veliki, jer ove dve fabrike proizvode 90 odsto cigareta u Srbiji i Crnoj Gori, a procenjuje se da podmiruju oko 70 odsto potreba domaćih pušača, koji mesečno "sprže" bar 1.600 tona cigareta. Na transakcionu cenu će svakako uticati i činjenica da su obe fabrike već profitabilne, a DIN je lane, po rečima generalnog direktora Slavoljuba Dragićevića, ostvario dobit od 574 miliona dinara, ili oko devet miliona evra.
Ovaj članak objavljen je ljubaznošću časopisa "Ekonomist". Ostale sadržaje možete videti na adresi www.ekonomist.co.yu
Milan Ćulibrk |
