|
Nedavno održana tribina o repatrijaciji Roma iz Nemačke pokrenula je pitanje procene situacije u kojoj se nalazi većina Roma u Srbiji. U kakav život bi se vratili, čime bi se bavili i da li bi bila zagarantovana njihova osnovna ljudska prava? Kakav je položaj Roma danas u Beogradu?
|
Repatrijacija
Prema mišljenju učesnika tribine Foruma za etničke odnose, masovan povratak Roma iz Srbije i sa Kosova i Metohije predstavljao bi humanitarnu katastrofu jer deportovani Romi iz Nemačke nemaju nekretnine, dokumenta, mogućnst lečenja ili novac. Oko 40.000 Roma koji žive u Nemačkoj postiglo je visok nivo integracije. Odluka o njihovom povratku je nedemokratska jer niko od Roma nije učestvovao u njenom donošenju. Njihova repatrijacija predstavlja moderni egzodus najugroženijeg naroda Evrope, rekao je predstavnik Roma foruma iz Geteborga Džoni Zihelsmit.
"Negativni odnos prema Romima se nije poboljšao nakon promene vlasti u Srbiji, i ne postoji mogućnost da se Romi vrate u Srbiju. Situacija na Kosovu je još gora jer su romske kuće ili spaljene ili u njima žive Albanci, a ne postoji ni sloboda kretanja ili govora", kazao je predstavnik Romskog centra "Pro lipe" Dejan Marković.
Koordinator FEO Dušan Janjić smatra da ne postoje ekonomski, socijalni i politički uslovi za povratak Roma, i ocenio da različiti standardi zemalja Evropske unije u praktičnom ponašanju prema Romima predstavljaju kršenje ljudskih prava. On je zatražio od nemačkih vlasti da više sarađuju sa vlastima SCG i da jasno definišu uslove za repatrijaciju.
Predstavnik Saveznog ministarstva za ljudska i manjinska prava Vladimir Đurić je kazao da je do sada u Srbiju vraćeno 12.000 ljudi, i da se mađunarodni sporazum sa Nemačkom i drugim zemljama ne može promeniti niti raskinuti. "Ministarstvo je oformilo sekretarijat koji će se baviti tim problemom, ali radimo tek dve nedelje i treba imati razumevanja. Međunarodni sporazumi koji našu zemlju približavaju Evropskoj uniji ne mogu biti promenjeni, i oni su iznad interesa svake pojedinačne nacionalne zajednice", kazao je Đurić.
Položaj u svetu
Izveštaj o humanom razvoju romske manjine u centralnoj i istočnoj Evropi Programa za razvoje Ujedinjenih nacija ukazuje na izuzetno loš položaj romske zajednice. Glad je mnogo više prisutna nego što se pretpostavljalo, dok su uslovi života nalik onima u podsaharskoj Africi, a ne u Evropi. Svaki šesti Rom "neprestano gladuje". Svaki treći Rom je poslednji put imao formalno zaposlenje 1990. godine. Nezaposlenost je ipak niža nego što se obično smatra daleko manje od 80% i više, kako često navode sredstva javnog informisanja. Otkuda ovakav paradoks? Romi, posebno mladi Romi, nemaju kvalifikacije niti nivo obrazovanja koji su potrebni za ostvarivanje prihoda od kojih se može živeti. Skoro polovina onih koji su zaposleni (44%) radi u neformalnom sektoru. Čak do 70% domaćinstava u nekim zemljama mora da koristi državnu pomoć da bi sastavilo kraj sa krajem.
Šta je sa pomoći sa zapada? Izveštaji pokazuju da je ona bila nedovoljna da bi se osetili njeni efekti ne zbog obima sredstava, već zbog načina na koji je novac potrošen. Istraživanje pokazuje da 91% Roma nije u stanju da navede nevladinu organizaciju kojoj veruje, dok 79% uopšte ne zna da postoje programi koji su im namenjeni. Ovaj Izveštaj UNDP-a se udaljava od konvencionalnih stavova. Pitanje koje se do sada uglavnom postavljalo u smislu ljudskih prava sada dobija novu, "razvojnu" dimenziju. Političke implikacije su ogromne.
Kako je u Beogradu?
Nedavno je kod nas bila aktuelna tema premeštaja stanovnika naselja Stari aerodrom u Zemun Polje, koje je izazvalo veliko negodovanje sa obe strane. Romi se uglavnom bave skupljanjem sekundarnih sirovina i zbog toga traže da budu u naselju koje je povezano sa gradom i na mestu u koje će moći da dolaze svojim improvizovanim kolicima i posebno modifikovanim biciklima.
Petnaestogodišnji Džemail Avrani radi 12 sati dnevno. "Nekada najbolje prođem pred zoru, oko restorana i diskoteka, kada iznose kartonsku ambalažu piva i kutije od hrane", kaze on. Iako još dečak, Avrani je svestan da živi život u kome nema šta da se izgubi.
U Beogradu postoji, prema različitim procenama, između 60 i 100 divljih romskih naselja. Broj romskih udruženja i organizacija takođe je velik. Skoro svako naselje ima svoje udruženje i čoveka koji kod međunarodnih organizacija pokušava da izdejstvuje pomoć. Između samih udruženja, međutim, nema mnogo saradnje. Kao jedan od najvećih problema tih naselja su požari jer se vatra lako širi preko kartonskih kućica koje se naslanjaju jedna na drugu. Požar u naselju znači i prekid snabdevanja strujom za sve kuće.
Većina Roma je već oguglalo na takav položaj tako da se samo ravnodušno žale na svoju sudbinu, ne želeći da imenuju sve probleme koji ne bi stali ni u knjigu, ponajmanje u jednu priču. Neki su podigli glavu u glas tražeći da im se pomogne. Svako od njih ima pravo na odbranu osnovnih ljudskih prava, koja svako od nas mora da poštuje.
Marija Strenka |
