|
Volim doslednost: u vladu sam ušao kao nepartijski čovek, iz nje ću tako i izaći - Da li je Srbija drogirana inflacijom? - Jačanje konkurentnosti jedini pravi lek za trgovinski deficit
|
Vođenje javnih finansija nije lako ni u bogatim i sređenim državama. U siromašnoj i prezaduženoj Srbiji, gde je gotovo polovina stanovništva budžetski "zavisnik", ovaj posao dobija gotovo mazohistička obeležja. Božidar Đelić, ministar finansija i ekonomije u Vladi Srbije u razgovoru za Ekonomist magazin ne poriče da je teško. Uspostavljena monetarna stabilnost ponovo je "ogolila" tanušne potencijale domaće ekonomije, godinama naviknute da se problem nedovoljne konkurentnosti ublažava inflacionom infuzijom. Dobra okolnost je što je naš sagovornik zagovornik suočavanja sa realnošću i - što još ne odustaje od "plemenitog projekta" sređivanja srpskih javnih finansija, koji je započeo pre nepune tri godine.
E: U Beogradu je nedavno boravila misija MMF sa kojom je analiziran dosadašnji tok sprovođenja trogodišnjeg aranžmana. Da li ste zadovoljni razgovorima?
Božidar Đelić: Ovo je treća godina reformi - koja je i najteža. Postignuta stabilizacija treba da se sada sa više pažnje ukomponuje sa privrednim rastom. Naravno, i da više nego u prvim godinama izmerimo da li se troškovi tranzicije raspoređuju na jedan pravičan način. Zbog toga su pregovori sa misijom MMF ovog puta bili nešto teži. Stvari su se fokusirale oko dve ključne tačke. Prva je - kojim merama monetarne i fiskalne politike treba obezbediti da deficit tekućeg bilansa bude na podnošljivom nivou. Postigli smo dogovor, ali je ostala razlika - ne tragična - oko takozvanog rezervisanja javnih rashoda. U sledećim posetama to će se "ispeglati", pošto smo u prethodnom periodu dokazali da ne trošimo više nego što imamo. I dalje ćemo voditi odgovornu fiskalnu politiku. Što se tiče monetarne politike, ona je mnogo odgovornija od početka godine. Njen cilj je stabilnost cena, sa inflacijom u rasponu od 9 do 11 odsto. Monetarna politika ima zadatak da kroz kurs, postepeno i neosetno nadoknadi razliku između naše i svetske inflacije.
Druga tema razgovora bile su strukturne reforme - posebno o ceni električne energije. Trogodišnjim aranžman sa MMF sadrži višegodišnju projekciju cena električne energije. Devalvacija dolara je iziskivala procentualno povećanje od oko 20 odsto i tokom ove godine, što nije neka nova obaveza. Ali, na inicijativu premijera Vlade Srbije, veoma je precizno analiziran poslovni plan EPS-a. Sagledali smo i situaciju i mogućnost da se nužno finansiranje EPS sprovede nešto više kroz bolju naplatu električne energije, dalju racionalizaciju, jaču finansijsku konsolidaciju, a manje kroz povećanje cene struje. Naš predlog je da tokom ove godine struja poskupi 9 odsto, a iduće godine 11 odsto. Napravili smo analitički, kvantifikovan papir, koji bi, dodatno "pojačan" izmenama i dopunama poslovnog plana EPS za ovu i iduću godinu, Vlada trebalo da usvoji na sednici 26. juna.
E: Kakva je sada procedura, da li MMF to mora da odobri?
B. Đelić: Ne, MMF nema šta da odobrava, mi vodimo ovu zemlju i to je naša politika koju moramo da argumentujemo i na osnovu nje dobijemo ili ne dobijemo podršku. Najgore što može da nam se dogodi je da se odloži zasedanje Borda MMF i odobravanje nove tranše, što ne bi bilo dobro. Ali, procenili smo da su naši argumenti jaki i dobro obrazloženi, pa sam optimista.
E: Da li je sa misijom Fonda pregovarano o pokrivanju fiskalnog deficita?
B. Đelić: Noć posle ubistva Zorana Đinđića pokušali smo da sagledamo novonastalu situaciju. Zbog unutrašnjih problema, ali i zbog pada međunarodne konjunkture - na primer, MMF je revidirao procenu rasta svetske privrede u ovoj godini za 0,5 odsto, a u evro zoni je očekivani ovogodišnji rast samo 1,1 odsto - procenili smo da će nastati izvesni nesklad u javnim finansijama. Misija MMF identifikovala je nekih 190 miliona evra jaza u kapitalnom delu našeg platnog bilansa, što može biti dobra osnova za pregovore sa EU i drugim donatorima o kreditnoj i drugoj vrsti pomoći.
Podržaću Dinkića
E: U javnosti je ponovo aktuelno pitanje donošenja Zakona o narodnoj banci Srbije. Da li ćete učestvovati u njegovom pisanju i da li ste u sporu sa guvernerom NBS?
B. Đelić: Naravno, to mi je u opisu radnog mesta. Čitav sistem finansija je u ingerenciji Ministarstva finansija i ekonomije. Međutim, bilo bi pogubno da se taj zakon ne pravi u tesnoj saradnji sa Narodnom bankom Srbije. Nacrt zakona o narodnoj banci koji je prošle godine bio u skupštinskoj proceduri u osnovi nije bio loš, osim komičnih odredbi o nadzornom odboru koji je svoje izveštaje trebalo da dostavlja guverneru. Pri tome, ne želim da kažem ništa loše protiv guvernera. Tokom protekle dve i po godine, kada sagledam situaciju u celini, smatram da smo imali uspešnu saradnju. Doduše, guverner je u poslednje vreme prečesto govorio o dnevno političkim pitanjima, koja su veoma daleko od vođenja monetarne politike i nadzora nad finansijskim sistemom. I nije u svemu bio fer prema meni i mojoj ekipi. No, rekao sam, a i dalje to mislim, da je Mlađan Dinkić najbolja ličnost za funkciju guvernera i daću svesrdnu podršku da na tom mestu ostane. Isto tako, zalagaću se da novi zakon o NBS ne sadrži odredbe o profesionalnom iskustvu i političkoj pripadnosti guvernera i pored toga što se takve odredbe svuda u svetu podrazumevaju. Ali, mi imamo nekonvencionalnu situaciju. Moram ipak da primetim - pošto se mnogi pozivaju na međunarodne finansijske institucije - da su i MMF i Svetska banka izrazili zebnju zbog velike angažovanosti guvernera u političkoj utakmici. Takva situacija može da uvuče u dnevnu debatu čoveka koji je po svojoj funkciji najodgovorniji za očuvanje monetarne stabilnosti.
U svakom slučaju, svi se slažemo da nam treba novi Zakon o NBS. Jasno je da je potreban jači nadzor nad radom centralne banke, pošto nad njom praktično ne postoji institucionalna kontrola. Potrebno nam je više kolegijalnosti u odlučivanju oko monetarne politike, uz očuvanje nezavisnosti centralne banke. Očekujem da ćemo vrlo brzo zajednički doneti jedan veoma dobar zakon o NBS u kojem ćemo postaviti i pitanje kapitala centralne banke, pošto je njen bilans u haosu. Takođe, moraćemo da postavimo i pitanje fiksnih troškova NBS - sa 4.500 zaposlenih, to je jedna od najvećih centralnih banaka u Evropi. Nije dopustivo da zbog visokih troškova NBS postane pretežak teret finansijskom pa onda i realnom sektoru. Ekipa na čelu NBS, doduše, pokazala je da zna da restrukturiše tu instituciju. Mislim da se sva ova pitanja mogu se razrešiti na miran i stručan način.
E: U javnosti se, malo po malo, sve više pominje da zemlji preti dužnička kriza koja bi mogla nastupiti 2006. godine. Koliko je taj strah opravdan?
B. Đelić: Kada vodite finansije jedne od najzaduženijih zemalja sveta, ne možete biti ravnodušni prema tome. U 2002. u Srbiji je učešće kamata bilo 1,7 odsto BDP, što je dosta nisko. Očekujemo da će se do 2006. godine taj pokazatelj zaduženosti popeti na 3,8 odsto i to nije nešto što nije viđeno u javnim finansijama drugih zemalja. Zbog toga ne bi trebalo dizati paniku. Ali, značajnije je šta će se događati kada bude okončan period delimične kapitalizacije kamata od tri godine koji smo dobili u pregovorima o otpisu duga sa Pariskim klubom. Stopa servisiranja duga, merena prema prihodima od izvoza, biće tada 16-17 odsto. Iz toga je lako zaključiti: da bi izbegli dužničku krizu, moramo obezbediti dovoljno veliki izvoz. Sledećih godina ključna reč mora biti - konkurentnost.
E: Prema projekcijama koje je uradilo Ministarstvo finansija i ekonomije, deficit tekućeg bilansa sa prošlogodišnjih 12,9 odsto učešća u BDP, do 2006. godine trebalo bi da bude sveden na 7,2 odsto BDP. Na čemu zasnivate ovakvu optimističku prognozu?
B. Đelić: Ako postoje eventualni rizici u ekonomskim reformama koje dolaze, oni leže u hroničnoj nekonkurentnosti srpske privrede. Šta se dešava? Čim se uspostavi stabilnost - dođe do povećanja realnih prihoda i istovremenog smanjenja kamata. Vraća se poverenje u bankarski sistem, što omogućava povećanu kreditnu aktivnost. To se, kao i puno puta do sada, vrlo brzo odrazi na povećanje trgovinskog deficita. U godinama kada imamo velike privatne doznake i velike menjačke poslove koji su omogućili rast deviznih rezervi, to nije problem. Ali, visoki deficit platnoga bilansa dugoročno je neodrživ i to je neuralgična tačka na kojoj mora da se radi. Pri tome, kontrolisanje trgovinskog deficita nije samo odgovornost monetarno-fiskalne kuhinje, mada ima i toga. Problem je u realnom sektoru i njegovoj nekonkurentnosti. Bivši guverner Dragoslav Avramović je svojevremeno primetio kako mu se čini da je Srbija drogirana inflacijom. I ta situacija se ponavlja uvek kada se suočimo - što se i sada događa - sa sopstvenim radnim navikama, produktivnošću, sa efikasnošću kapitala, menadžmenta... Rečju, svojom nezavidnom prolaznošću na međunarodnim tržištima. Mala, nužno otvorena ekonomija kao što je naša, ne može da ima drugu strategiju sem one koja vodi ka povećanju izvoza i privlačenju stranih investicija. U Mađarskom izvozu od 38 milijardi dolara, koji je 19 puta veći od našeg, sa 80 odsto učestvuju firme koje su deo multinacionalnih korporacija. Srbija mora da skupi hrabrost i identifikuje svoje komparativne prednosti, formira nove, ali i da se popne na leđa ogromnih multinacionalnih "gorila" iz oligopolizovanih sektora i time dobije nova tržišta. Rešavanje problema trgovinskog deficita je prioritet prioriteta.
E: Dobro, to su načelna opredeljenja, ali kako će se to operacionalizovati?
B. Đelić: Jednim svojevrsnim "miksom". Monetarna politika mora da vodi računa o konkurentnosti uz istovremeno brigu o stabilnosti. Fiskalna politika treba da smanji fiskalni deficit tako da on ne bude generator stvaranja spoljnotrgovinskog deficita. Ključ je ipak u jačanju konkurentnosti.
E: Fiskalni deficit se može smanjivati na više načina - povećanjem poreskog opterećenja, većim poreskim obuhvatom, racionalizovanjem javnih rashoda... Čini se da baš i niste skloni popuštanja poreskih "dizgina"?
B. Đelić: Kada smo poresku stopu na dobit preduzeća i preduzetnika spustili sa 20 na 14 odsto, što je najniža stopa u Evropi, planirali smo da od ovog poreza prikupimo tokom ove godine 3,8 milijardi dinara. U prvih pet meseci ove godine, prikupili smo već 3,3 milijarde dinara, odnosno, skoro 90 odsto godišnjeg plana. Kada zagrebete iza ovih podataka, vidite da je najveći deo prikupljenih prihoda došao od nekolicine preduzeća, ali i da je sada mnogo veći broj firmi koje prikazuju dobit iz različitih razloga: zbog lakšeg dobijanja kredita, podizanja poslovnog renomea, straha od poreske uprave...
Šta hoću da kažem? Apsolutno se slažem sa idejom da niže stope mogu da obezbede širu poresku osnovicu i da smo tako svi na dobitku. Ali je isto tako jasno da oni koji zagovaraju smanjenje doprinosa za penziono osiguranje, poreza na promet ili poreza na zarade... nisu oni koji moraju da svakih petnaest dana obezbede redovno servisiranje penzija ili normalno finansiranje države. Po mojoj proceni, 40 odsto građana zavisi na ovaj ili onaj način od budžeta. Manevar snižavanja poreza mora da bude izveden pažljivo i odgovorno, jer je januarsko kašnjenje penzija od dva dana već pretilo da izazove paniku. Ne možemo pobeći od činjenice da imamo 1,5 miliona penzionera na oko milion radno aktivnih stanovnika. Naša demografska struktura je jedna od najlošijih u Evropi i to je realnost.
S druge strane, jasno je da moramo smanjiti obim javne potrošnje. Krenuli smo u ozbiljnu racionalizaciju državne uprave na saveznom nivou, a to će se ove i sledeće godine događati i sa svim institucijama u Srbiji. Drugo, fiskalni sistem moramo učiniti što jednostavnijim. Čim borba protiv sive ekonomije, koja će hvatati zamah u drugoj polovini ove godine, bude dala prve efekte, odmah ćemo reagovati smanjivanjem poreskih stopa.
E: Kakva je trenutno situacija sa naplatom budžeta?
B. Đelić: U januaru je naplaćeno 93 odsto planiranih prihoda i to pre svega zbog prelaska platnog prometa u poslovne banke. U prvih pet nedelja ove godine dogodilo se da banke "propuste" 4,7 milijardi dinara uplata koje nisu imale odgovarajući poreski nalog pa pare nisu otišle u trezor. To je i uslovilo da porastu njihovi depoziti. Mi smo, ruku na srce, kasno doneli podzakonske akte, tako da banke nisu jedino krive za ovaj propust. Međutim, buka koja se oko toga podigla bila je prenaglašena pošto je pomenuto povećanje depozita predstavljalo petinu mesečnog rashoda budžeta Srbije. Sve u svemu, nema nikakvih poremećaja u sistemu javnih finansija, a prelazak platnog prometa u banke u osnovi je prošao uspešno. Ipak, neki nedostaci koji su uočeni u praksi - kao što je već pomenuti poreski nalog, ali i promašeni model prinudne naplate koji je prvobitno predložila NBS, ili nedostatak primerenih kazni za banke koje ne poštuju naloge svojih klijenata - biće otklonjeni predlogom Izmena i dopuna zakona o platnom prometu koji smo pripremili u saradnji sa NBS. Posle januara naplata budžeta se stabilizovala i nalazimo se u trendu koji je predviđen u ovoj godini. Pri tome, u prva četiri meseca ove godine, budžetski deficit je bio ispod nivoa koji smo planirali - u februaru, martu i aprilu budžet je bio potpuno balansiran. Zbog toga su izdaci za subvencije privredi, prema Fondu za razvoj i Direkciji za puteve bili nešto manji od planiranih. Ali, to se već ispravilo u velikoj meri, a dodatno će se ispraviti u narednim mesecima kada pristignu prihodi od privatizacija koje su u toku i kada budu povučeni već odobreni krediti Svetske banke.
E :Deluje da ste optimista u pogledu izvršenja planiranog obima budžeta u ovoj godini?
B. Đelić: Ne plašim se, ali ponavljam ono što sam rekao i kada je usvajan budžet: ukoliko elementi za finansiranje deficita ne budu na predviđenom nivou - tu prevashodno mislim na budžetske donacije iz inostranstva - moraćemo da smanjimo javne rashode za nekih devet milijardi dinara. Drugi rizik je da izdaci za fond penzionog i invalidskog osiguranja budu veći nego što je predviđeno.
E: Da pređemo sada, na uslovno rečeno, političko-ekonomski teren. Nedavno ste izjavili da bi donošenje zakona o poreklu imovine bio "kriptokomunistički potez". Kako ćete sprečiti da i Zakon o poreskoj administraciji, barem u psihološkom smislu, ne poprimi takva obeležja i ne uplaši potencijalne investitore?
B. Đelić: Na domaćoj javnoj sceni stalno se zaboravljaju i međusobno mešaju dve potpuno različite stvari. Prva, da nema kapitalizma bez kapitalista. Druga, da se ne može uspešno graditi kapitalizam ako glavnu reč u zemlji - i u bezbednosnom smislu - vode mafijaši. Teško je ubediti domaće i inostrane investitore da ulažu u svojevrsno Potemkinovo selo koje ima reformsku fasadu i ružni, kriminalni kostur. I gde se, malo-malo, dogode otmice viđenijih poslovnih ljudi. Obračun sa organizovanim kriminalom, švercom nafte, cigareta i drugim nelegalnim aktivnostima, uz konfiskaciju imovine stečene na taj način - nije ništa drugo nego uništavanje mafije. Samim tim, tu nema ispitivanja porekla imovine. Tu je reč o oduzimanju imovine koja je stečena kroz kriminalnu aktivnost. Ali, to moramo u potpunosti da odvojimo od elementarne činjenice da porez treba da se plaća prema ekonomskoj snazi. Mi smo kao društvo od toga još daleko i ljudi su u pravu kada odbijaju svoje poreske obaveze sa argumentacijom: zašto bih ja plaćao porez na garsonjeru kada onaj tamo nije prijavio svoju vilu? Ovo nije priča o kriminalu, već o potrebi da se podvuče crta i jasno kaže: počevši od 2004. godine, u Srbiji će imućniji ljudi da plaćaju više poreza. Ne po velikim stopama, pošto one u Srbiji to nisu, ali na osnovu svoje ekonomske snage. Da bi to počeli da radimo, moramo da napravimo evidencionu bazu. To je i smisao člana 186. Zakona o poreskom postupku čiji je cilj da se uspostavi početni nivo imovine za oporezivanje. Tu nije predviđena nikakva procedura ispitivanja porekla imovine. Zbog toga što živimo na Balkanu i Srbiji, uspostavili smo mehanizme kojima se jemči apsolutna tajnost tih podataka - kako zbog bezbednosti, tako i zbog zaštite intime ljudi. Demokratija nije da vam svako viri u džep, naprotiv. Demokratija podrazumeva poverljivost finansijskih podataka svakog građanina, sve dok su u skladu sa zakonom. Poruka građanima je da će država stati iza svih onih koji žele mirno da spavaju. Veoma je važno da se stvori ambijent koji će omogućiti da ogromna većina građana koji zbog nepoverenja u državu do sada nisu evidentirali svoju imovinu, to učine i steknu baznu poziciju koja će im omogućiti da bez ikakvih posledica dočekaju bilo kakvu buduću poresku proveru. A njih će itekako biti - poreska kontrola fizičkih lica uslov je za finansijsku disciplinu i pravičnost u društvu. Zbog vanrednog stanja i operacije "sablja" nismo mogli dovoljno rano da krenemo u kampanju koja bi objasnila motive i mehanizme Zakona o poreskoj administraciji, pa ćemo predložiti Skupštini da rok za evidenciju imovine produži do 1. decembra ove godine. Iskreno se nadam da ćemo na ovaj način u Srbiji napokon uspeti da odvojimo kapitaliste od mafijaša. Evidencija imovinu ne podrazumeva aboliciju za eventualna krivična dela.
E: Guverner NBS je u nedavnom razgovoru za naš list insistirao na velikoj odgovornosti Ministarstva na čijem ste čelu za dalji ekonomski razvoj Srbije, smatrajući da se efikasnijim radom nadležnih službi siva ekonomija relativno brzo može svesti na prihvatljivu meru i značajno popuniti budžet. Da li i Vi mislite da je bilo previše šargarepe, a premalo štapa za potencijalne poreske obveznike iz sive zone?
B. Đelić: Razume se da postoji siva zona, ali sve ovo o čemu smo pričali su elementi za njeno suzbijanje. Jasno je da poreskoj upravi, kao i upravi carina, predstoji duboka transformacija. Poreska uprava je bila veoma lokalno orijentisana, a finansijska policija izdvojena služba. Sproveli smo novu reorganizaciju, neki ljudi su uhapšeni zbog primanja mita, a nekih 400 poreznika dobili su negativnu ocenu prilikom detaljnog procenjivanja njihovih profesionalnih mogućnosti. Proverava se stručna sprema svih zaposlenih, a pravi se i sistematizacija koja bi trebalo da omogući da se kapacitet ove veoma važne institucije adaptira oporezivoj bazi. Imali smo previše poreznika u malim ekonomskim sredinama, a daleko smo bili od potrebnog broja ljudi u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu... Revalorizovali smo i primanja u poreskoj upravi, rastegli tu piramidu i dobili mogućnost da informatičari u poreskoj upravi dobiju korektne plate. Od pre nekoliko nedelja pod "krovom" Ministarstva finansija su i uprava carina, devizna inspekcija, uprava za pranje novca.., tako da sada možemo da "pratimo" konkretnog poreskog obveznika u potpunosti, na jednom mestu. Pre dve i po godine, Ministarstvo u koje sam ušao je imalo 80 zaposlenih, od kojih je trideset radilo na ozloglašenom prometu nekretnina. Preuzimanjem nadležnosti koje jednom ministarstvu finansija logički i pripadaju, došli smo do institucije koja broji nekih 11.000 ljudi i koja je dobila svoje konačne obrise, po prvi put u istoriji Srbije. Imamo ozbiljne planove i programe obuke. Naša ambicija je da do uvođenja poreza na dodatu vrednost, bude uspostavljen zaokružen transparentni sistem javnih finansija koji će biti kičma jedne ozbiljne i profesionalno organizovane države.
E: Broj ministara u Vladi Srbije koji su ostali politički "nesvrstani" - u smislu pripadnosti konkretnim partijama - može se izbrojati prstima jedne ruke. Da li ostajete pri izjavi da ćete iz Vlade izaći kao što ste i ušli u nju - kao nestranačka ličnost?
B. Đelić: U normalnijim vremenima, nepartijski ministri su zaista raritet. Međutim, mislim da u ovom trenutku nije loše, zbog široke i heterogene koalicije, da na ovako osetljivom mestu bude nepartijska ekipa, koja može da uliva poverenje svima. Pogotovo što je institucija, koja treba da obezbedi transparentno rukovođenje javnim novcem, u fazi izgradnje. Sada je teže biti "nesvrstan" nego kada sam došao u zemlju. Tada je reformski front bio mnogo širi - uključivao je i DSS, a G17 plus je bio nevladina organizacija. Taj front se po logici stvari krnji, ali mnogo brže nego što sam očekivao. I zbog nekih ličnih odnosa, sada sam često rascepljen. Pokušavam da sačuvam lični integritet, mada neki jedva čekaju da mi nalepe na čelo natpis 'izdajica' ili 'lovac u mutnom' - pošto nisam u toru. Ovde nisu baš na ceni istinski nezavisne ličnosti. Sve dok osećam da mogu sačuvati profesionalni integritet, da dovoljno doprinosim poboljšanjima i da uživam poverenje građana, ali i kolega na poslu, nemam razloga da odustajem od ovog vrlo plemenitog projekta. U slučaju da neki od ovih uslova više ne budu prisutni, ne očekujte nikakve egzibicije ni upozorenja da će mojim odlaskom biti ugrožena monetarna i fiskalna stabilnost zemlje. Iz jednostavnog razloga - što to neće biti tačno. Ceo trik je da se napravi sistem i institucije koje neće moći da obezvredi ni jedna ličnost. To ne znači da nemam političke stavove, samo volim doslednost. U ovu vladu sam ušao kao nepartijski čovek, iz nje ću tako i izaći. A što se tiče budućnosti, imam 38 godina, videćemo.
Ovaj intervju objavljen je ljubaznošću časopisa "Ekonomist". Ostale sadržaje možete videti na adresi www.ekonomist.co.yu.
Vlastimir Stevanović |
