|
Vaterpolisti Srbije i Crne Gore po drugi put uzastopno su evropski prvaci. Svetski smo i evropski šampioni u košarci. Zlatni iz Sidneja ostvarili su četiri pobede u Svetskoj ligi za odbojkaše protiv Kube. Rukometaši SCG su kao gosti pobedili Fince u kvalifikacijama za EP. Ovakav uvod trebalo bi da ima svaki tekst u kome se govori o fudbalskoj reprezentaciji SCG.
|
Uoči prijateljske utakmice sa Englezima, mediji sa Ostrva potrudili su se da svoju publiku pobliže upoznaju sa istorijatom protivnika, zaključivši da je fudbalska prošlost SCG (uključujući i SFRJ) veoma respektabilna, jer smo dva puta bili polufinalisti mundijala i isto toliko puta finalisti evropskih prvenstava. Crvena zvezda je osvojila Kup šampiona, a Partizan je bio finalista u istom takmičenju. Navode se iskusni asovi Mijatović i Mihajlović, golgeter reprezentacije Milošević, ubojiti strelac Kežman... No, navodi BBC, posle raspada druge Jugoslavije i ukidanja treće, naziv Srbija i Crna Gore logičan je, jer su samo te dve nekadašnje republike SFRJ ostale u novoj zajednici.
Rekvijem u plavom
U roku od desetak dana posle ovih napisa, respektabilna prošlost SCG fudbala postala je još više i još ubedljivije – prošlost. Protiv Engleza – peti uzastopni poraz u prijateljskim utakmicama; protiv Finaca – fino, Siniša je iskusno uštopovao protivničkog igrača i zasluženo, po ko zna koji put, otišao u svlačionicu pre vremena. A onda, po meri "plavih", susret sa Azerbejdžanom, tradicionalno neugodnim protivnikom, ako tradiciju merimo od februara tekuće godine.
Meč u Bakuu nije igran na najvećem stadionu, a komentator utakmice na RTS-u, Zvonko Mihajlovski, retorski ili ne, pitao se zašto je to tako. Verovatno nismo više tako atraktivan protivnik, ili je fudbal u Azerbejdžanu izgubio na popularnosti zbog potresa u tamošnjoj fudbalskoj organizaciji, zbog čega umalo da budu eliminisani iz kvalifikacionog ciklusa, na nesreću "evropskih Brazilaca". Tek, prpošni Azerbejdžanci zaigrali su na najveću kartu naših fudbalera – inat, koji ih je i doveo do pobede nad anemičnim protivnikom. Pomenuto oružje "plavi" već duže vreme usmeravaju ka samoj igri, koja je svoj vrhunac doživela u trenutku izgubljenosti zbog činjenice da kapital od jednog gola prednosti nad protivnikom koji ne motiviše nikako, nepovratno izmiče u prošlost, koja, zbog ovakvih rezultata, postaje sve manje respektabilnija.
Predsednik FSSCG Dragan Stojković, i on šokiran, budi tračak nade: "Ovo je neuspeh, ali nije katastrofa!". Izgleda da možemo i gore, ako ovo nije katastrofa. Te nacionalni dres mora da se poštuje, to je iznad svega, to je "svetinja", niko nije hteo da bude selektor, pa je siroti Genije nagovoren da se pri'vati posla. I, od cele buke samo Dejo dade ostavku, i to u svlačionici, gde je, prema Piksijevim rečeima, odlična atmosfera. Niko se ne buni kad mora na klupu, svi su veseli i zadovoljni. A od šire odgovornosti – ništa.
Ostaće i dalje isti tim koji će pokušati da realizuje Piksijeve "ideje i zamisli" koje je on stavio na talon, računajući da će sada uspeti da pronađe renomiranog stručnjaka za mesto selektora, poput Bajevića i Antića. Pa kad na samom početku pomenuti treneri nisu prihvatili ovo mesto, zašto bi posle ove blamaže mučili sebe, sa istim ljudima u Fudbalskom savezu.
"Nama je potreban čovek koji će početi od nule, i koji zna da počne od nule", rekao je, posle bruke u Azerbejdžanu, Savo Milošević.
Samo da se posla selektora ponovo ne lati nula od trenera. Jer i sakoi Fudbalskog saveza Srbije i Crne Gore treba da budu – svetinja.
Srđan Jovanović |
