|
Akcioni plan spreman za Solun - Definisane sve carinske stope - Dvogodišnje prilagođavanje za pojedine sektore - Poslednja strateška odluka doneta potpisivanjem Beogradskog sporazuma
|
Posle višemesečnih intenzivnih pregovora, ekspertski timovi srpske i crnogorske vlade su u ponedeljak veče, 2. juna, sačinili Akcioni plan o harmonizaciji ekonomskih sistema članica državne zajednice, kao bitnom preduslovu za otpočinjanje procesa pridruživanja ove zemlje Evropskoj uniji. O Akcionom planu, ali i o prisutnom skepticizmu na domaćoj sceni oko evropske budućnosti zajedničke države, za Ekonomist magazin govori Čedomir Jovanović, potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije.
E: Koji su osnovni postulati i elementi dogovorenog Akcionog plana?
Čedomir Jovanović: Ranije dogovoreni Akcioni plan definisan je u zakonskoj formi koja će se naći na sednicama dve vlade, a potom i pred poslanicama dva republička parlamenta. Konačno, biće verifikovan na nivou Skupštine državne zajednice Srbije i Crne Gore. Akcioni plan je paket sistemskih rešenja kojima se, sa jedne strane, omogućava ispunjavanje onih preduslova sa kojima smo se suočili u procesu evropskih integracija, a sa druge - to je konkretno davanje sadržaja formi koja je ustanovljena Ustavnom poveljom proizašlom iz Beogradskog sporazuma. Ovog puta nije bila reč o političkom procesu i zbog toga je Akcioni plan pre svega vodio računa o poštovanju i zaštiti ekonomskih interesa jedne i druge članice i to ne na račun jedne ili druge strane. Veoma je važno da smo rešavajući konkretne ekonomske probleme u jednom hibridnom rešenju bez presedana - kakva je sama po sebi državna zajednica Srbije i Crne Gore - uspeli da osnažimo političke veze Beograda i Podgorice i našem društvu damo onu vrstu garancije koja do sada nije nikada bila tako kompletna. Naime, 1992. godine rukovodstva Srbije i Crne Gore su mogla da daju političke garancije za svoj projekat zajedničke države. Ali, tom projektu je nedostajala ekonomska logika usklađena sa regionom i evropskim prostorom. To je ono što mi danas konkretno proizvodimo i zbog toga je Akcioni plan, sam po sebi, mnogo značajniji od onoga što praktično predstavlja.
E: Koliko je javnost upoznata, najveći deo posla u pravljenju Akcionog plana potrošen je na usklađivanje carinskih stopa...
Čedomir Jovanović: Pa da. Jasno je da Crna Gora sa svojim unutrašnjim društvenim profilom nije ekonomija koja se bazira na sopstvenoj proizvodnji, već je reč o jednoj potrošačkom prostoru koji svoje interese štiti apsolutno liberalnom carinskom politikom. S druge strane, Srbija je i jedno i drugo - i potrošački prostor, ali ima i industriju koja do određene mere mora da se štiti carinskom politikom. Odluke koje su donete bazirane su na pažljivoj analizi izvoznih i uvoznih tokova jedne i druge članice - do "spuštanja" na nivo konkretnih fabrika i njihovog statusa. Na primer, da li su u procesu privatizacije i restrukturiranja ili nemaju nikakvu tržišnu perspektivu.
E: Teško da je ovako visoka carinska zaštita domaće automobilske industrije, koja praktično i ne postoji, ekonomski i politički racionalna...
Č. Jovanović: Interesi ovog društva su višeslojni. Mi znamo da bi velika većina građana ove zemlje pozdravila momentalno spuštanje carinskih stopa za motorna vozila. S druge strane, metalski kompleks Srbije u svom repro lancu zapošljava 200 hiljada ljudi, kojima se mora pružiti šansa da se uključe u proces tranzicije i pokušaju da se u periodu od dve godine prilagode na oštrije konkurentske uslove. Želimo da pošaljemo jasnu poruku našem metalskom kompleksu da se ne može živeti od danas do sutra i da budućnost fabrika u ovom sektoru mora biti definisana u naredna 24 meseca.
E: Pored usklađivanja carinskih stopa, čime se još bavi Akcioni plan?
Čedomir Jovanović: Imali smo zadatak da političkom projektu proisteklom iz Beogradskog sporazuma i Ustavne povelje - damo ekonomski smisao. Ekonomski smisao ne može biti toliko proizvoljan kao što je politički. U politici ne postoje pravila i principi koji se ne mogu osporiti, obesmisliti ili ponovo definisati. U ekonomiji nije tako, pogotovo ako istovremeno želite da budete deo ujedinjene Evrope koja posluje u okviru vrlo egzaktnih, merljivih modela. Zbog toga je akcioni plan proces u kojem smo morali da rešimo probleme poistekle iz neusklađenosti carinskih sistema i monetarnih sistema, zatim fiskalnih politika... Da rešavamo probleme koji su nastali zbog vrlo jasnih i svesno stvorenih razlika u sektoru usluga, kapitala, robe i protoka ljudi. Zbog toga govorimo o jednom paket rešenju, u kojem se pored sporazuma o harmonizaciji tržišta robe - što praktično podrazumeva usklađivanje carinskih stopa, ali i definisanje carinske procedure kojima se dve carinske teritorije transformišu u jedan funkcionalan carinski prostor koji našim ekonomijama omogućava nesmetan razvoj - uspostavlja fiskalno jedinstvo i pored dve monete, dva različita poreska sistema... U pogledu spoljne trgovine - funkcionisaće dva identična zakona. Uspostavljena je zajednička kancelarija carina Srbije i Crne Gore sa jasnim nadležnostima i sposobnostima da sprovodi svoje odluke. Na primer, davanje sertifikata o poreklu robe. Formiraće se i kancelarija koja će se baviti prometom tekstila, ali i ona koja će omogućiti funkcionalno rešavanje problema koji prate turističke sektore jedne i druge članice državne zajednice. Suština je da smo Akcionim planom, ne dovodeći u pitanje samu arhitekturu državne zajednice, izgradili institucije koje su neophodne za obavljanje svih onih poslova koji će morati da se urade ukoliko želimo da budemo deo jednog jedinstvenog evropskog prostora.
E: Da se još malo vratimo harmonizaciji na tržištu roba. Saopšteno je da su usaglašene sve carinske pozicije...
Čedomir Jovanović: Dogovorene su stope za sve carinske pozicije. Problem je bio u nedostatku modela koji bi jednoj i drugoj ekonomiji omogućio međusobno prilagođavanje u određenom vremenskom periodu. Zbog toga smo, a to je pre svega bio interes Srbije, definisali mehanizme kojima se odlaže stupanje na snagu određenih carinskih stopa. Zakonom o sprovođenju Akcionog plana predviđeno je da 91 odsto carinskih pozicija sa ujednačenim carinskim stopama budu važeće odmah, po usvajanju Zakona. Za preostalih devet odsto carinskih pozicija definisane carinske stope stupiće na snagu u intervalu od 12, 18 ili 24 meseca. Tokom tog perioda, koji ne može biti duži od dve godine, planiramo da uđemo u rad na Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU i da paralelno sa harmonizacijom našeg sistema sa EU, usaglasimo i tih preostalih devet odsto carinskih pozicija. Realno je očekivati da ćemo sredinom 2005. godine imati završen i potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i još nešto više od dve godine kao period u kojem moramo završiti posao potpune harmonizacije koji podrazumeva ulazak u EU.
E: Kojim sektorima je ostavljen pomenuti produženi rok za usklađivanje?
Čedomir Jovanović: Pre svega metalskom kompleksu Srbije. Ali i delu građevinske industrije, s obzirom da je u ovom ekonomskom sektoru već došlo do značajnih investicija, a buduće se planiraju u obimu od oko 100 miliona evra.
E: Kako će se trgovati između Srbije i Crne Gore do potpunog usklađivanja carinskih stopa?
Čedomir Jovanović: Na predlog ministarstava finansija, obe vlade su donele uredbe kojima je definisana procedura praćenja robe kada se nalazi u tranzitu iz jedne države članice u drugu. Tim procedurama se sprečava dvostruko oporezivanje, na primer. Uredbama koje su već stupile na snagu, sva problematična mesta su "pokrivena" i uspostavljen je sistem koji je funkcionalan u meri koji je moguć u okviru ovakve državne zajednice.
E: Kolika je sada, posle usklađivanja, prosečna carinska stopa u Srbiji?
Čedomir Jovanović: Prosečna carinska stopa spuštena je sa 9 odsto na 7,4 odsto. S druge strane, u Crnoj Gori su sa 2,5 odsto, prosečnu carinsku stopu podigli na oko sedam odsto, što dokazuje da smo obavili realno usaglašavanje.
E: Da li je napravljena računica koji će efekat obaranje carinskih stopa imati na srpski budžet?
Čedomir Jovanović: To nije moguće precizno utvrditi, jer je verovatno da će promena carinskih stopa na niže uticati na povećanje prometa. Ali, pri sadašnjem obimu uvoza, obaranje carinskih stopa će u srpskom budžetu ove godine napraviti "gep" od oko 70 miliona evra. Ova računica je napravljena na osnovu vrlo problematičnih kriterijuma zbog činjenice da carina nije imala sistem koji je pokrivao čitavu teritoriju, pa je teško utvrditi obim i dinamiku kojom su robe prelazile granicu. Međutim, ukupan efekat obaranja carinskih stopa, uz jednu pažljivu monetarnu politiku, trebalo bi da bude pozitivan. U svakom slučaju, ekonomske štete koje bi nastale ukoliko bi Akcioni plan oborila, na primer, Evropska komisija, bile bi nesagledive. Na osnovu Akcionog plana trebalo bi da od Brisela u toku ove godine dobijemo pomoć od 65 miliona evra za održavanje makroekonomske stabilnosti. Drugo, računamo na kohezione fondove, koji su pravljeni za zemlje koje su praktično već sada u EU. Deo tih sredstava nije potrošen i pretpostavljamo da ćemo na samitu u Solunu - gde ćemo se pojaviti sa dovršenim Akcionim planom i ambicijom da dobijemo studiju izvodljivosti u narednih nekoliko meseci - otvoriti te kohezione fondove i za nas.
E: Na osnovu dosadašnjeg angažmana moglo bi se zaključiti da ste optimista u pogledu mogućnosti harmonizacije ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore. Kako komentarišete stavove onih koji imaju nešto drugačije viđenje budućnosti državne zajednice, na primer, guvernera NBS, koji je više puta izjavio da je harmonizacija sistema Srbije i Crne Gore "nemoguća misija"?
Čedomir Jovanović: Mi jednostavno nemamo pravo na defetizam i na ponavljanje političke greške koje je ovo društvo napravilo početkom poslednje decenije 20. veka. Tada je nedostajala intelektualna snaga koja bi građanima Srbije objasnila da za sve probleme sa kojima se suočavaju postoje vrlo jasna rešenja. Doduše, ta rešenja su podrazumevala plaćanje određene cene, ali i stabilizaciju i transformaciju društva uz otvaranje evropske perspektive. Mislim da kada danas govorimo o nemogućnosti harmonizovanja ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore, govorimo o sopstvenim nesposobnostima i nedostacima. Ne vidim prostor za takvu vrstu defetizma imajući pre svega u vidu rezultat koji je ostvaren i činjenicu da nije tačno razmišljanje po kome je Brisel bliži Beogradu nego Podgorici. Nije tačno ni razmišljanje da bi Srbija trebalo da bude žrtva Crne Gore zbog razlike u veličini teritorija. Kako jedan Luksemburg može da egzistira u okviru EU na principima koji su vrlo jasni i koji se mogu i moraju primeniti i ovde? Generalno je loš stav reći 'ne' u bilo kom poslu, ali je harmonizacija ekonomskih sistema bila i naša obaveza.
E: Zbog čega?
Čedomir Jovanović: Akcioni plan je suština državne zajednice Srbije i Crne Gore, bez njega ona postoji samo na papiru. U drugom koraku, ovo otvara pitanje perspektiva Srbije. To pitanje u ovom trenutku ne može dobiti kvalitetan odgovor iz najmanje dve razloga. Prvo, jer taj odgovor ne zavisi samo od nas, već na primer i od građana Kosova i međunarodne zajednice. Drugo, naše društvo u ovom trenutku nema snagu koja bi mogla da kompenzuje probleme nasleđene iz Miloševićeve epohe, probleme koje proizvodi tranzicija i probleme koji bi obeležili rešavanje tako krupnog pitanja kakvo je konačni status Srbije i njenog punog suvereniteta. Kroz Ustavnu povelju i Beogradski sporazum definisana je procedura koja obavezuje na trogodišnje čekanje. Otvaranje pitanja statusa Srbije oduzelo bi nam pravo da koristimo statusne potencijale koji se nalaze u državnoj zajednici. Ako bi to postala državna politika ove zemlje, istog trenutka bi izgubili sve pozicije koje - koristeći državnu zajednicu - Srbija ima za iskorak u svet. To je vrlo egzaktno. Neozbiljno je otvarati političke probleme koji se ne mogu u ovom trenutku rešiti. I bez toga imamo sasvim dovoljno nagomilanih problema, naša kvalitetna perspektiva je više nego sporna. Baš zbog toga moramo tražiti onu vrstu dogovora i konsenzusa koji će Evropi i međunarodnoj zajednici poslati nekoliko poruka. Prvo, da smo sposobni da analiziramo svoje prednosti i nedostatke. Drugo, da možemo da afirmišemo svoje vrednosti i da radimo na rešavanju sopstvenih nedostataka. I treće, da smo nešto naučili iz ne tako daleke prošlosti. Mislim da je naše društvo prošlo kroz tu školu, ja lično jesam. Populizam kojim se osporava ideja Akcionog plana i državne zajednice kroz ideju suverene Srbije, po svom karakteru - mislim da nije grubo poređenje - identičan je Miloševićevoj ideji s kraja osamdesetih kojom je umesto tranzicije i ekonomskih reformi narodu ponudio pitanje nacionalnog identiteta kao prioritet. Smatram da ćemo radeći na integracijama sa EU i kreativnom ambijentu u društvu, kroz tri godine postupno doći do rešenja koja će omogućiti ili da unapredimo državnu zajednicu ili ćemo se racionalno i sporazumno razići. Ali tako - da tim procesom zatvorimo nerešive probleme, a ne da otvaramo nove pored već postojećih.
E: Da li će Vlada Srbije imati problema zbog činjenice da je ministar pravde lider stranke koja zastupa ideju o suverenoj Srbiji?
Čedomir Jovanović: Ne. I Vladi i koaliciji su, praktično od nastanka, oduzimane šanse na bilo kakvu kvalitetnu perspektivu. Ipak, ta koalicija postoji tri godine, a Vlada troši treću godinu svog mandata. Partijske pozicije koalicionih stranaka su vrlo jasne, ali je do sada bio jasan i princip poštovanja prioriteta. U definisanju državne politike učestvovale su sve koalicione partije, analizirajući s jedne strane interese društva, a sa druge strane cenu koja će svaka stranka zbog takve politike morati da plati. To je, u krajnjem slučaju, učinila i Demohrišćanska stranka Srbije - koja stoji iza programske ideje nezavisne Srbije, ali je i glasala za Zakon o sprovođenju Ustavne povelje zato što je bilo jasno da je to interes našeg društva.
E: Kako ocenjujete nedavno izrečeni stav predsednika stranke G17 plus Miroljuba Labusa da svaka vlada u poslednjoj godini mandata teško donosi strateške odluke i da je zbog toga u opštem interesu raspisivanje prevremenih izbora?
Čedomir Jovanović: Gospodin Labus je u pravu da je za svaku strategiju potrebno vreme i da se strateške odluke ne donose u godini u kojoj se svode računi. Ali, mi smo strateške odluke doneli 2000. godine, u čemu je učestvovao i gospodin Labus. Mi smo tada rekli da želimo reformisanu državu Srbije i Crne Gore i dve godine smo radili na tome. Izabrali smo model ekonomskih reformi koji je bio projektovan na četvorogodišnji ciklus. Ne možemo danas da govorimo o kvalitetima koji će proizaći iz procesa privatizacije. O tome želimo da govorimo za godinu dana. Mi ni jednu stratešku odluku ne donosimo danas, osim što imamo probleme koji se mogu definisati strateškim i koji su pre svega posledica distanciranja od onoga što je bila dugoročna politika reformskog dela Srbije u čijem je kreiranju učestvovao i gospodin Labus. Srbija je isuviše slaba da bi se političari poigravali sa sudbinom ovoga društva. To što nas do izbora deli godinu dana je činjenica koja traži objedinjavanje svih reformskih potencijala, a ne dodatnu podelu. Na narednim izborima ljudi će se opredeljivati između nas i naše konkurencije na osnovu rezultata reformi. To će biti izjašnjavanje za ili protiv završetka jednog posla koji objektivno nema alternativu. Mi smo svoju poslednju stratešku odluku doneli onog momenta kada je potpisan Beogradski sporazum.
E: Dakle, ne mislite da su prevremeni izbori dobro rešenje?
Čedomir Jovanović: Mislim da nemamo razloga za raspisivanje prevremenih izbora. Naša obaveza je ostvarivanje onog plana koji je definisan 2000. godine. To ne znači da imamo strah od izbora, ali ne možemo razmišljati samo sledeći partijsku logiku. Moramo razumeti potrebu ovog društva, koje ne ulazi u izbore sa onih pozicija sa kojih bi mi, kao demokratska vlast, želeli da se ono nalazi. Ne možemo da uđemo u izbornu trku i na taj način potpuno obesmislimo privatizaciju u narednih godinu dana, jer će otprilike toliko biti potrebno da se transformiše sistem, da se investitori koji razmišljaju o ulascima ponovo vrate na ove prostore. Konačno, šta se dešavalo sa Mađarskom, Slovačkom, Češkom u situacijama u kojima su organizovani izbori? Uvek je ekonomija bila ta koja je plaćala cenu političke neizvesnosti, čak i kada je nije bilo po pitanju evropske perspektive. A u Srbiji postoji i takva vrsta neizvesnosti. Zbog toga je ideja o vanrednim izborima avanturizam. Tri godine je ova Vlada vodila politiku koja nije bila stranačka, ne razmišljajući o posledicama koje će zbog toga trpeti, na primer, Demokratska stranka. Ne mislim da bi danas bilo pametno promeniti model ponašanja, već pošteno završiti posao i tada izaći pred birače.
E: Da li ova prilično "vruća" unutrašnjopolitička situacija i različiti pogledi na budućnost državne zajednice mogu uzdrmati pregovaračku poziciju Vlade na predstojećem samitu u Solunu?
Čedomir Jovanović: Naravno da mogu. Kod nas se osporava jedna politička ideja na način na koji to nije učinila nijedna država u tranziciji čija je ambicija da uđe u EU. Unutar svih država koje su kucale ili kucaju na vrata EU, bile su sporne sve teme osim jedne: neophodnosti što bržeg ulaska u porodicu evropskih naroda kroz jedinstvenu proceduru i na način koji će poštovati svi. Mi smo u društvu danas proizveli nepotrebnu dilemu: da li Srbija treba da ide u EU na način koji to podržava Unija ili tako što će se konfrotirati sa Crnom Gorom, ali i sa EU. Taj perspektivni konflikt otvara jedan problem sa kojim ćemo se suočiti u Solunu. Žao mi je što ćemo u Solunu morati da trošimo vreme na uveravanja naših sagovornika da će Srbija ispoštovati Akcioni plan u ta 24 meseca i da se neće dogoditi ništa što bi osporilo ideju evropske integracije kroz jedno funkcionalno zajedništvo Srbije i Crne Gore.
Automobili na leru
E: Usklađivanje carina za motorna vozila pomereno je za dve godine. Kako će u međuvremenu funkcionisati tržište uvoznih automobila?
Čedomir Jovanović: Problem je kada politička ambicija pokušava da devalvira ekonomsku logiku. I do sada su Srbija i Crna Gora funkcionisale praktično kao dve odvojene države. Mi tu realnost nismo ignorisali, već smo je uvažili. Rekli smo da nam je, što se tiče automobila, potrebno 24 meseca - da bi u tom periodu, primenjujući sadašnja pravila, omogućili stvaranje jednog zajedničkog tržišta na kome više neće biti problematično pitanje da li je vozilo sa prostora Srbije ili Crne Gore, jer će tada će biti opterećeno istim carinskim i poreskim stopama. Drugim rečima, postoje neki sektori koji će ostati onakvi kakvi su, kako bi se u naredna 24 meseca izvršilo međusobno prilagođavanje. Srbija će morati da spusti carinske stope za motorna vozila, poljoprivrednu mehanizaciju, a sa druge strane, Crna Gora će morati da podigne svoje stope. Nama je bilo važno da u svakom trenutku definišemo carinsku stopu koja nas neće dovesti u probleme tokom pregovora sa Svetskom trgovinskom organizacijom i EU, jer ćemo u oba slučaja morati da dajemo koncesije prilikom prijema.
Ovaj tekst objavljen je ljubaznošću časopisa "Ekonomist". Ostali sadržaji mogu se videti na adresi www.ekonomist.co.yu
Vlastimir Stevanović |
