|
Parlament mora da bude centralna demokratska institucija koju treba unapređivati i ojačati. Ne sme se više nikad ponoviti da ceo narod zavisi od volje ili, još gore, samovolje jednog čoveka. Verujem u buduću Zajednicu Srbije i Crne Gore
|
"Mesto i ulogu predsednika Srbije ne shvatam kao funkciju čiji je smisao samo vlast, već prvenstveno kao položaj prvog među jednakima, što podrazumeva činiti dobro i za državu i za sve njene građane. Spremna sam i ne plašim se te odgovornosti, ali, naravno, svaki novi posao ili nova pozicija su izazovi i zahtevaju vreme prilagođavanja. Konsultovaću se sa što je moguće više relevantnih i stručnih ljudi pre svake odluke i strogo ću se držati Ustava i zakona".
Ovako svoje novo radno mesto vršioca dužnosti predsednika Srbije koje je preuzela početkom ove godine vidi Nataša Mićić, aktuelna predsednica Narodne skupštine Srbije - čemu, kako kaže u intervjuu za Ekonomist magazin, ipak, daje prednost.
Nataša Mićić: Parlament, po mom mišljenju, mora biti centralna demokratska institucija koju treba unapređivati i ojačati. Ne sme se, naime, više nikad ponoviti da ceo narod zavisi od (samo)volje jednog čoveka. Neophodno je zato razviti ulogu i ostvariti smisao narodne skupštine - koja je odraz zastupljenosti stranaka biranih od građana, a to je svakako presudnije od važnosti jednog čoveka, pa makar on bio i predsednik.
EM: Kako ste se osećali kad je postalo jasno da Srbija na izborima ponovo neće dobiti predsednika i da ćete ga, s obzirom na ustavne odredbe, zamenjivati barem do narednog glasanja?
Nataša Mićić: Moja stranka, Građanski savez Srbije, ozbiljno se zalagala za uspeh tih izbora i ja sam to zaista želela. Učestvovala sam u kampanji za predsedničkog kandidata Miroljuba Labusa, a i kasnije, u drugom krugu, mi smo pozivali na izlazak na glasanje. Ali, kad uprkos tome izbori nisu uspeli - sve sam shvatila samo kao prelazno i privremeno rešenje.
EM: Da li ste mogli zamisliti da će Vaša politička karijera napredovati ovako munjevito i kako sada doživljavate taj uspon?
"Muški posao"
EM: Po funkciji sada ste i član Vrhovnog saveta odbrane, što po ovdašnjim shvatanjima važi kao "muški posao". Za šta ćete se zalagati u tom telu?
N. Mićić: Ja sam pobornik civilne kontrole vojske i to će biti nešto za šta ću se zalagati, naravno uz sve druge obaveze koje imaju članovi Vrhovnog saveta odbrane. Podržaću i što skorije pridruživanje naše zemlje Partnerstvu za mir.
Nataša Mićić: Ne, nisam. Jer, politikom se zapravo nisam počela baviti dobrovoljno, pre bih rekla da je politika mene "stigla". To sam shvatila pošto sam zapostavila svoj osnovni posao i posvetila joj se i kroz stranački rad i kroz promovisanje civilnog društva, osnivanje i snaženje nevladinog sektora. Mada sam tada imala advokatsku kancelariju, sve je faktički bilo podređeno politici i borbi protiv Miloševićevog režima. Bavila sam se svim i svačim, od lepljenja plakata, organizovanja kampanja od vrata do vrata, učešća na raznim tribinama... do osiguravanja pravne zaštite nezavisnih novinara i politički proganjanih i hapšenih. Kad me je Građanski savez, kom sam pristupila 1995. kad je osnovan Odbor u Užicu - iako sam i ranije bila njihov simpatizer - predložio za potpredsednicu Skupštine, bila sam malo zatečena i imala sam tremu, jer sve je, mada spontano, išlo munjevitom brzinom.
EM: Opštu pažnju javnosti privukli ste neočekivanom odlučnošću da uvedete disciplinu među poslanike, a jedan od prvih poteza bilo je izbacivanje radikala sa iz skupštinske sale zbog kontinuiranog ometanja rada. Šta Vam je u prvih godinu dana bilo najteže kao predsednici parlamenta?
Nataša Mićić:Najteže je bilo suočiti se, uopšte, sa činjenicom da su u parlamentu poslanici koji često pokazuju nedostatak neophodnog nivoa kulture. I danas mi smeta pokazivanje primitivizma s kojim ranije u svom okruženju nisam imala prilike da se srećem iako sam radila sa strankama različitih profila, i u sudu i kao advokat. Bila sam iznenađena, jer je parlament u početku izgledao kao da je izbore dobila sadašnja opozicija, a ostali su delovali kao neka vrsta talaca. U poslednjih nekoliko meseci se to popravilo zahvaljujući čvršćoj disciplini, promeni Poslovnika, objektivnosti u radu... Naravno, situacija još nije idealna, ali moramo imati u vidu da je parlamentarizam u Srbiji još u razvoju i da su dve godine kratko vreme za promenu svih navika ljudi.
EM: Na koji način bi se moglo trajnije uspostaviti "normalno stanje" u parlamentu - da li je potrebna lustracija i u redovima poslanika, odnosno "pročišćenje" među onima koji su kršili ljudska prava, pre svega ljudi iz bivšeg režima?
Nataša Mićić: Da, to je neophodno uopšte za nosioce javnih funkcija, pa i za poslanike. Ali, lustracija se mora odnositi na sve koji su kršili ljudska prava, bez obzira kojim su strankama formalno pripadali.
EM: Ipak, kako "lustrirati" poslanike koje je izabrao narod, može li zakon o lustraciji, ukoliko bude usvojen, imati veću težinu od volje građana?
Nataša Mićić: Naravno da je potrebno najpre sprovesti odgovarajući postupak i ukoliko se dokaže da je neko tom istom narodu nanosio štetu - što bi se prethodno objavilo u medijima - ne vidim razloga zašto ne bi bio podložan odgovornosti, jer u vreme izbora građani nisu mogli znati koliko je neka osoba doprinela kršenju njihovih ljudskih prava.
EM: Koliko su tačne primedbe koje se ponekad čuju da postoji kolizija između dve funkcije koje sada obavljate?
Saradnja sa Hagom
EM: Kako ocenjujete saradnju SR Jugoslavije sa Haškim tribunalom?
N. Mićić: Zalažem se za punu saradnju sa tim sudom i smatram da je Nacionalno veće za saradnju puno doprinelo na tom planu. Isporučili smo dva bivša predsednika države, a treći eks predsednik, Zoran Lilić bio je svedok. Naravno, nismo ispunili njihova očekivanja koja se, recimo, tiču Mladića i Karadžića, ali to ne zavisi samo od nas, jer ako nisu na našoj teritoriji, a izgleda da je tako, ne možemo ih ni isporučiti. Uopšte
uzev, u vezi primedbi ko bolje sarađuje - mi ili druge bivše republike SFRJ, verujem da najpre treba počistiti sopstveno dvorište umesto što se stalno gleda u tuđe, misliti najpre na svoju odgovornost.
Nataša Mićić: Ne postoji kolizija između te dve dužnosti, jer Ustav predviđa da u slučaju sprečenosti predsednika Srbije tu funkciju obavlja predsednik Skupštine. U praksi, doduše, može doći do neobične situacije. Na primer, predsednik parlamenta šalje predsedniku republike usvojene zakone da ih proglasi, ali to je više "tehnička" kolizija koja se može jednostavno prevazići, recimo tako što bi zakone na proglašenje prosleđivao potpredsednik Skupštine. Moguće je, takođe, da predsednik republike vrati zakon Skupštini na doradu, ali kada ga ponovo dobije, predsednik je obavezan da ga konačno proglasi svojim ukazom.
EM: Srbiji predstoji ustavna reforma. Za kakav se redosled zalažete: Ustav, pa izbori ili obrnuto?
Nataša Mićić: To ne zavisi samo od mene. Kao što sam rekla, imam nameru da se konsultujem sa relevantnim ljudima, počev od šefova poslaničkih grupa, preko resornih ministara, predsednika Ustavnog i Vrhovnog suda, ekspertima. Treba videti koliko je vremena potrebno da se izradi novi Ustav, da li zaista postoji dobra volja za to, neophodna je široka javna debata radi usaglašavanja postojećih ustavnih predloga i stavova. Po Nacrtu Ustavne povelje čije nam usvajanje predstoji, propisuje se da bi republičke ustave trebalo doneti šest meseci nakon prihvatanja Povelje. Do 6. februara treba da odlučim kada će biti raspisani predsednički izbori, a to može biti u maju, septembru ili nekog drugog datuma, pošto nema propisanog roka. Najpre moram videti da li smo spremni i voljni da u nekom kraćem roku donesemo novi ustav i u zavisnosti od toga ću raspisati izbore pre ili posle toga.
EM: Za sada su na raspolaganju četiri ustavna predloga. Za kakva se rešenja zalažete i koji Vam je predlog najbliži?
Nataša Mićić: Mojim shvatanjima i programu moje stranke najbliži je nacrt ustava Beogradskog centra za ljudska prava. To ne znači da on ne bi mogao da se modifikuje i da rešenja iz drugih predloga koja su dobra ne treba prihvatiti. Više ideja i predloga su u svakom slučaju prednost koje nije bilo u slučaju Ustavne povelje.
EM: Očekuje se da će nakon višemesečnog političkog sporenja Povelja, kao i zakon o njenom sprovođenju, uskoro biti usvojeni u parlamentima. Kakva je, po Vašoj proceni, perspektiva Zajednice Srbije i Crne Gore koju će normativno "urediti" ti pravni akti?
Nataša Mićić: Rasprave oko Povelje pokazale su koliko je teško nakon decenije politike destrukcije i haosa odjednom doneti jednostavna i brza rešenja. U svakom slučaju, najvažnije je definisati odnose u budućoj zajednici kako bi računi bili čisti. Ja sam optimista i verujem da će nakon tri godine obe članice prepoznati interes i pokazati i spremnost za integraciju u evropske tokove i međusobnu slogu.
EM: Crnogorski premijer, međutim, nedavno je najavio samostalnost Crne Gore posle tri godine, na koliko je oročena buduća državna zajednica. Šta na to kažete?
Nataša Mićić: Tri godine su relativno dug period u kom će neke stvari "leći", biće jasnije i bez obzira na izjave pojedinaca, ma na kakvoj dužnosti bili, prevladaće, uverena sam, interes građana šta za sve njih treba da bude najvažnije. Ne pridajem toliko značaja pojedinačnim dnevnim izjavama, pogotovo ako se odnose na duži rok.
EM: Vi ste prvi političar građanskog opredeljenja koji je na čelu Srbije. Šta treba učiniti i koliko je vremena na ovim prostorima potrebno da civilna opcija nadvlada nacionalizme i bude prihvaćena kao način i političkog i svakodnevnog života?
Nataša Mićić: Na žalost, dug je put od socijalizma, preko ekstremnog nacionalizma koji je ojačao u tom međuprostoru, do građanskog društva. Potrebno je mnogo vremena i truda, rekla bih čak i edukovanja građana. Ali, mi smo zemlja u tranziciji i taj proces podrazumeva paralelne poslove, tako da se, na žalost, ne možete posvetiti samo edukaciji i objašnjavanju prednosti građanskog društva. Uzmite samo primer Haga - čiju svrhu i ulogu mnogi ne razumeju, niti su svesni potrebe suđenja za ratne zločine, pa zato oko toga imamo stalne antagonizme i sukobe. Mislim da je u edukaciji nužna uloga nevladinog sektora, ali mu država mora osigurati prostor, jer nikome, verujem, nije cilj da stagnira ili, što je još gore, da se vraća godinama unazad.
EM: Šta tu možete učiniti konkretno - i kao predsednica parlamenta i sa mesta predsednika Srbije?
Nataša Mićić: Ja sam do sada učinila skoro sve što je u ovim okolnostima bilo moguće da se parlament otvori prema civilnom sektoru i nevladinim organizacijama. Pozvala sam nevladine organizacije da njihovi predstavnici prisustvuju sednicama parlamenta i parlamentarnih odbora, razgovaraju sa poslanicima, utiču na predloge zakona, ponašanje poslanika. Naravno, taj se posao nikad ne može smatrati završenim, uvek ima prostora za nove ideje, ali one ne moraju nužno poticati samo od jednog čoveka, bio on na čelu parlamenta ili države, jer uzajamnost u radu smatram dodatnim kvalitetom u obavljanju bilo koje funkcije. Autoritarnost, videli smo, nije donela ništa dobro ni u Srbiji niti bilo gde.
EM: Kakav je zakonodavni učinak parlamenta od kada ga Vi vodite?
Nataša Mićić: Od konstituisanja Skupštine Srbije do sada usvojeno je više od 90 zakona i preko 100 ostalih akata iz nadležnosti parlamenta, a najviše ih je bilo iz oblasti ekonomske politike. Predstoji nam, pre svega, usvajanje Povelje o zajednici Srbije i Crne Gore i zakona za njeno sprovođenje, kao i pripreme za donošenje novog ustava. Što se tiče
zakona, u proceduri ih je oko 30, a među njima su neki iz sfera koje apsolutno nismo regulisali, na primer, životna sredina, saobraćaj, telekomunikacije, ombudsman, informisanje, kultura...
EM: U javnosti se zamera nedovršen posao u vezi Zakona o radio-difuziji. Dokle se sa tim stiglo?
Nataša Mićić: Taj zakon smo doneli, ali nismo izabrali članove Saveta za radio-difuziju zato što je potrebna kvalifikovana većina pri njihovom izboru. Ipak, dogovori su u toku i očekujem da će nakon usvajanja Ustavne povelje to biti na dnevnom redu i da će ti članovi biti izabrani. Time i usvajanjem Zakona o informisanju i telekomunikacijama zaokružili bi smo medijsko pravo, što jeste veoma važno.
Ovaj tekst objavljen je ljubaznošću časopisa "Ekonomist".
Ostali sadržaji mogu se videti na adresi www.ekonomist.co.yu
Bojana Oprijan Ilić |
