|
NATO je suočen sa unutrašnjom krizom posle blokade Francuske, Belgije i Nemačke američkog zaheva da se preduzmu pripreme za vojnu pomoć Turskoj u slučaju rata sa Irakom.
|
Ankara je zatražila da počnu konsultacije u skladu sa članom četiri Povelje NATO-a, što je prvi put u 54 godina dugoj istoriji NATO-a da se jedna zemlja-članica poziva na član 4 Povelje. Ovaj član određuje ce se saveznici konsultovati ukoliko bude ugrožen teritorijalni integritet, nezavisnost ili bezbednost bilo kojeg od njih. Sporazum koji su potpisali 14. avgusta 1941. tadašnji predsednik SAD Teodor Ruzvelt i premijer Velike britanije Vinston Čerčil je bio uvod u pakt koji će zvanično nastati Vašingtonskim sporazumom koji je potpisan 4. aprila 1949. Od tada je NATO bio stabilan pakt koji je padom Berlinskog zida stavljen pred dilemu: da li će se raspasti ili će se širiti. Izabrana je druga solucija i 1997. su primljena Češka, Mađarska i Poljska dok je sa ostalim zemljama istočne Evrope i Balkana potpisan sporazum Partnerstvo za mir.
Sukob oko Iraka, po nekima bezrazložno smišljen da bi se skrenula pažnja sa lošeg stanja američke privrede, je izazvao raskol u Paktu jer osovina EU - Nemačka i Francuska ne žele da udu u rat i time su blokirale napore SAD da povedu jedinstveni front zemalja u borbi protiv terorizma. One su, zajedno sa Belgijom stavile veto na zahtev SAD da se počne sa planiranjem za razmeštanje raketa tipa Patriot i aviona tipa AVAKS u Turskoj, jedinoj zemlji-članici NATO-a koja graniči sa Irakom. Američki ministar odbrane, Donald Ramsfeld, rekao je da će SAD nastaviti sa planovima da pomognu Turskoj i ocenio da su ove tri zemlje napravile grešku i da su same sebe izolovale unutar NATO-a i dodao da će SAD pružiti jednostrano vojnu podršku Turskoj ako bude potrebno. Međutim, pomenute tri države smatraju da je preuranjeno počinjati sa vojnim planiranjem dok traju diplomatski pregovori za iznalaženje rešenja u iračkoj krizi. Vašington je, sa svoje strane, upozorio da ova podela ugrožava kredibilitet NATO-a. Grčka, koja je trenutno predsedavajuca EU je sazvala vanredni sastanak ministara spoljnih poslova Evropske Unije za sledeći ponedeljak, radi rasprave o iračkoj krizi. Ta zemlja je istakla da je mogućnost rata sa Irakom pokazala postojanje nedostatka zajedničke spoljne politike u Evropskoj Uniji.
Bivši američki državni sekretar i dobitnik Nobelove nagrade za mir Henri Kisindžer smatra da francusko-nemačko-belgijski veto oko pomoći NATO-a Turskoj predstavlja dosad najteži udarac zapadnom vojnom savezu. "Moglo bi se reći da to predstavlja početak kraja NATO-a, u sadašnjoj monolitnoj formi", rekao je Kisindžer, izražavajući sumnju da će politički pritisak Vašingtona koji će uslediti dovesti do promene sadašnje situacije. "Ako se SAD povuku pod pretnjom tog veta ili ako Irak, ohrabren akcijom naših saveznika, izbegne ono malo preostalih nevojnih opcija za izlazak iz ove krize, rezultat će biti katastrofalan za Atlanstki savez i za međunarodni poredak. Ako se ova kriza okonča bez promene režima u Bagdadu, ako SAD umaršira sa 200.000 vojnika u region i zatim izmaršira s njima, a da se ne postigne ništa više osim nebulozne izolacije režima koji već više od jedne decenije krši naredbe UN, kredibilitet američke moći u rat protiv terorizma i u međunarodnoj politici biće teško i, verovatno, neopozivo oštećen. Činjenica da je do ove krize došlo u tako kasnoj fazi političkog procesa oko Iraka, pokazuje izuzetno nedostatak razumevanja Evrope za američke realnosti", zaključuje Kisindžer.
Na nedavno održanoj konferenciji o bezbednosti u Minhenu nemački ministar inostranih poslova Joška Fišer je istakao da je njegova zemlja protiv bilo kakvog gomilanja vojnih snaga pre nego što SB UN preispita aktuelno stanje iračke krize. On je dodao da sledeće veliko međunarodno pitanje, posle intervencije u Avganistanu, treba da bude mir na Bliskom istoku a ne Irak. Ponovio je i da, što se tiče Berlina, još uvek nema dovoljno razloga za pokretanje rata protiv Iraka. "Lično nisam uveren da su argumenti za rat uverljivi i stoga ne mogu da javnost ubeđujem da jesu", dodao je šef nemačke diplomatije.
Koliko su stavovi zemalja stare Evrope čvrsti, pokazaće se u narednim danima. Neki analitičari ističu da nagomilavanje trupa u zalivu ne može da bude samo upozorenje i da je napad izvestan. Izveštaj šefa za kontrolu naoružanja UN Hansa Bliksa treba da bude pred Savetom Bezbednosti UN u petak, 14. ferbruara. Pred tim istim telom je državni sekterar SAD Kolin Pauel prošle nedelje podneo dokaze svoje vlade o iračkom kršenju rezolucije 1441. Ti dokazi nisu bili dovoljno uverljivi stalnim članicama SB, koje su tražile više vremena za inspektore UN. Francuska, Rusija i Nemačka su zajedno donele deklaraciju o rešenju krize u Iraku koja predviđa upotrebu sile samo kao krajnju soluciju. Neizvesno je da li će Sadam Husein biti svrgnut sa vlasti po scenariju iz naše zemlje, ali je izvesno da je ovo najveći problem u odnosima između SAD i EU.
Marija Strenka |
