|
Pred početak reforme obrazovanja, verovatno najveće u savremenom dobu srpske prosvete, a koja bi, pored ostalog, učinila obrazovni sistem decentralizovanijim, predlozi za novine u nastavi srpskog jezika i književnosti, koji su dospeli u javnost, deluju kao decentralizujući u odnosu na izučavanje ovog predmeta.
|
Promena i unapređenje nastave srpskog jezika i književnosti, oslonjena, kao i celokupna reforma obrazovanja, na iskustva razvijenih evropskih zemalja, predstavlja specifičan problem u odnosu na druge predmete, naročito one iz kruga prirodnih nauka, po tome što se u ovom slučaju dodiruju nacionalna tradicija i internacionalno iskustvo. U spletu okolnosti, u kakvom se našla Srbija u svojoj novijoj istoriji, gde su nacionalne i opšte vrednosti doživele pad i učinile se dalekim i apstraktnim, pristup maternjem jeziku i njime napisane književnosti zahteva posebnu odgovornost.
Jedan od predloga, da se predmet nazove "maternji jezik", nastao verovatno kao reakcija na eksploziju šovinističkog nasilja u sukobima u prošloj deceniji, samo bi produbio pomenuti problem, a izazvao bi i zabune kako u samom predmetu izučavanja, tako i u administrativnom smislu. Jer, na sreću, u Srbiji nema jednonacionalnih škola, pa je maternji jezik za Srbe - srpski, za Mađare - mađarski, za Albance - albanski itd. Svršeni učenici bi mogli, obrevši se u inostranstvu "trbuhom za kruhom", da kažu da im je maternji jezik engleski, nemački, francuski... kako ne bi morali da polažu ispit iz tamošnjeg "maternjeg" jezika.
Filozofski način sagledavanja
Najčešće pominjana novina u nazivu nastave srpskog jezika i književnosti je uvođenje termina "komunikacija". Kako je ministar prosvete Gašo Knežević objasnio, to je rezultat načelne promene u predmetnom pristupu, pri čemu "srpski jezik i književnost" ostaju kao predmet, a obrazuju se oblasti kao što su "srpski jezik, književnost i komunikacije", kao što je za predmete "matematiku", "fiziku" ili "hemiju" oblast "prirodnih nauka". Tako koncipirani predmeti će, prema ministrovim rečima, omogućiti veze između pojedinih predmeta, dakle sagledavanje stvari na jedan filozofski, drugačiji način.
Pristupi određenom predmetu mogu polaziti od opšteg ka posebnom ili od posebnog ka opštem. U nastavi srpskog jezika i književnosti koju predlaže ministar Knežević, neminovno se nameće izučavanje od posebnog ka opštem, jer se u oblasti komunikacije izučava jezik kao predmet. Kako je jedna od funkcija jezika - komunikacijska, jezik predstavlja širi pojam od komunikacije, pa postoji opasnost da se u predloženom konceptu svede na ovu funkciju. Činjenica je da se jezik ostvaruje u komunikaciji, ali za sagledavanje stvari na filozofski način, potrebno je poimanje određenog pojma u totalitetu. Treba samo navesti ostale funkcije jezika - saznajnu, simboličku, estetsku, poetsku, metajezičku... pa postaje očigledno da je jezik oblast koja obuhvata ove funkcije, uključujući i komunikacijsku, pa ne može biti podređen ili u istoj ravni s komunikacijom.
Za ovaj problem vezano je i izučavanje književnosti, pomoću koga učenici mogu najbolje da upoznaju mogućnosti jezika koji pohađaju (u ovom slučaju srpski). Takođe, radi boljeg sagledavanja stvari na filozofski način, književnost razvija i apstraktno mišljenje i omogućava upoznavanje sa opštom kulturom. Otud su nepravedni zahtevi da se književnost ozbiljnije redukuje, sve do predloga bivšeg pomoćnika ministra prosvete Vigora Majića da se iz nastave izbace klasici kao što su Dostojevski, Kafka ili Crnjanski (koji su, inače, u srednjoškolskoj lektiri).
Kako se zvaničan predlog ministarstva prosvete očekuje ovih dana, nastavnicima i učenicima ostaje da sačekaju rezultate rada stručnih timova, koji će reformu obrazovanja sprovoditi sukcesivno, obzirom da se prva generacija đaka koji će učiti po novom programu upisuje u osnovne škole najesen. U škole kojima prokišnjavaju krovovi, u kojima su istrošene table, stolice i podovi, o elektronskim učilima da i ne govorimo, sa odeljenjima koja imaju i po četrdeset učenika...
Srđan Jovanović |
