|
|
|
|
|
|
|
Sortiraj vesti po:
 Hronološki
Važnosti
Po rubrikama
|
|
Počelo suđenje Momčilu Krajišniku
Hag - Suđenje bivšem predsedniku Skupštine Republike Srpske Momčilu Krajišniku, optuženom za genocid u BiH, počelo je danas pred Haškim tribunalom. Optužnica tereti Krajišnika za učešće u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu" koji je od 1. jula 1991. do 30. decembra 1992. imao za cilj "delimično uništenje" bosanskih Muslimana i Hrvata kao "nacionalnih, rasnih ili verskih grupa" na velikom delu teritorije BiH, koji bi kasnije bio prisajedinjen novoj državi pod srpskom dominacijom.
U dve tačke, Krajišnik je, na osnovu individualne i odgovornosti nadređenog, optužen za genocid ili saučesništvo u genocidu nad bosanskim Muslimanima i Hrvatima. Četiri tačke mu na teret stavljaju progon na političkoj, rasnoj i verskoj osnovi, istrebljenje, ubistva, deportacije i nečovečno postupanje kao zločine protiv čovečnosti, a poslednja ubistva kao kršenje zakona i običaja rata. Kao učesnike u "zajedničkom zločinačkom poduhvatu" optužnica navodi, između ostalih, i Slobodana Miloševića, Biljanu Plavšić, Radovana Karadžića i Ratka Mladića.
Tužioci Mark Harmon i Alan Tiger imaće 450 sati, odnosno oko 100 radnih dana, za izvođenje dokaza protiv Krajišnika, odlučilo je sudsko veće. U to vreme, međutim, nije uračunato unakrsno ispitivanje svedoka optužbe na koje imaju pravo branioci.
Predsedavajući sudija Alfons Ori iz Holandije rekao je, otvarajući proces, da bi suđenje Krajišniku lako moglo da potraje dve godine i pozvao strane da efikasno rade. Krajišnika brane advokati Nikolas Stjuart iz Velike Britanije i Krista Lukas iz Australije.
Momčila Krajišnika su 3. aprila 2000. godine na Palama uhapsile međunarodne snage i istog dana prebacile u Hag. U prvom pojavljivanju pred sudijom Haškog tribunala, on je 7. aprila izjavio da nije kriv za zločine za koje je optužen. Suđenje Krajišniku trebalo je da počne 12. maja prošle godine, ali je odloženo zato što je njegovog glavnog branioca, Amerikanca srpskog porekla Dejana Brašića suspendovala advoktska komora u Njujorku, te nije mogao da nastavi rad pred Haškim tribunalom. Odbranu Krajišnika zatim je preuzeo Britanac Nikolas Stjuart.
Predsedavajući sudija Ori danas je optuženom Krajišniku izrazio žaljenje što suđenje počinje devet meseci nakon prvobitno određenog termina. Prema sudijinim rečima, proces protiv Krajišnika će posle prve četiri sedmice, krajem februara ili početkom marta, biti prekinut kako bi se odbrana dodatno pripremila. Suđenje će zatim biti nastavljeno 13. aprila, rekao je sudija Ori.
|
|
|
|
Monasima u Prizrenu Kfor uskratio struju i hranu
Prizren - Monasima manastira Svetih arhangela u Prizrenu vojnici nemačkog Kfora ukinuli su pratnju, zabranili korišćenje vojnog agregata, a dežurnom svešteniku u Vladičanskom dvoru u Prizrenu uskraćena je hrana, saopštila je danas Eparhija raško-prizrenska.
Namera nemačkih vojnika Kfora, prema tvrdnjama monaha manastira Svetih arhangela, je da se bratstvo ovog manastira kazni zbog puštanja u javnost vesti o incidentu u Đakovici, kada je 21. januara grupa Albanaca nasrnula na vozilo nemačkog Kfora, u kome su bili i sami monasi, javlja RTS. Iguman Svetih arhangela otac German rekao je da ovakve odluke Kfora veoma otežavaju položaj monaha.
Ponašanje nemačkih pripadnika Kfora direktno ugrožava verska prava pravoslavnih Srba prizrenskog kraja, rekao je tim povodom vladika raško-prizrenski Artemije.
|
|
|
|
Obustavlja se krivični postupak protiv Ace Tomića?
Beograd - Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala najverovatnije će obustaviti krivični postupak protiv Ace Tomića, nekadašnjeg upravnika Vojne službe bezbednosti, pišu "Večernje novosti". Prema istom izvoru, do toga će doći zbog nedostatka dokaza.
Advokat Ace Tomića, Svetomir Pavlović, rekao je da ne može da potvrdi ovu vest. Pavlović, ipak, navodi da mogućnost za obustavljanje postupka postoji.
"General me je obavestio o tome, ja nisam čitao u novinama. To me prijatno iznenađuje, ako je to tačno, a više o tome stvarno ne znam. Očekujem da će ili zakazati suđenje, pošto je optužnica poodavno stupila na snagu. Moguće je da je tužilac odustao, to je moguće, ali ne znam ništa više, nikakav zvaničan papir mi nije stigao", kazao je Pavlović.
General Aca Tomić našao se na optužnici koja je podignuta protiv 46 lica umešanih u ubistvo Zorana Đinđića. Tomić je optužen za udruživanje radi neprijateljske delatnosti, a uhapšen je 8. aprila prošle godine tokom akcije "Sablja". (B92)
|
|
|
|
Udovički: Ispitati moj izbor, ali nakon formiranja skupštine
Beograd - Guverner Narodne banke Srbije Kori Udovički izjavila je da nije protiv toga da se preispita njen izbor za guvernera, ali i da to pitanje treba rešiti nakon što se Skupština konstituiše.
Udovički je novinarima rekla da o položaju rukovodstva Narodne banke ne treba da se raspravlja u okviru "koalicionih pregovora" i "podele političkih plenova". "Mi smo spremni da budemo neka vrsta prelaznog rukovodstva, ali je jako važno da se takvo ispitivanje radi izvan zagrejane atmosfere podele resora među strankama", kazala je Udovički.
Guverner NBS je još rekla kako ne traži da neko bude njoj naklonjen, "već Narodnoj banci i njenoj nezavisnosti. Ja sam spremna da idem kad god se o tome dogovorim. Ali, ja tražim i očekujem da ceo proces bude dostojan jedne Skupštine i jedne Narodne banke", dodala je Udovički. (B92)
|
|
|
|
Advokat optužuje Radeta Bulatovića za pritisak
Beograd - Advokat Dragana Nikolića Teče, okrivljenog za ubistvo Momira Gavrilovića, optužio je danas bivšeg savetnika predsednika SRJ Radeta Bulatovića da vrši pritisak kako bi se obnovila istraga protiv njegovog klijenta.
Cilj pominjanja Dragana Nikolića, zvanog Teča, i Ljubiše Buhe, zvanog Čume, u vezi sa ubistvom Momira Gavrilovića je osporavanje Buhinog statusa zaštićenog svedoka u suđenju za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića, rekao je advokat Branko Stražičić.
"Bivši savetnik za bezbednost predsednika SRJ Vojislava Koštunice Rade Bulatović, već tri nedelje obilazi službe MUP-a i pravosuđa predstavljajući se kao budući savetnik budućeg premijera Koštunice vrši pritisak na inspektore BIA-e, u gradskom SUP-u i UBPOK-u, obećavajući funkcije ako se aktiviraju neki predmeti, a slučaj Gavrilović je, po njegovim rečima, prioritetan za Koštunicu", piše saopštenju pročitanom na Stražičićevoj konferenciji za novinare u Medija centru. U saopštenju se dodaje da je "cilj potpuno jasan", odnosno da je "potrebno završiti ono što su počeli Legija i Šiptar, lažno optužiti druge, ubaciti ih zatim u politički kontekst, stvoriti novu aferu i tako pokušati da odbrane sebe, svoje političke mentore i dokazane činjenice da su se funkcioneri Vojislava Koštunice viđali i 'nešto' dogovarali sa ubicama".
"Da je zbog toga Rade Bulatović optužen i da mu uskoro počinje suđenje", navodi se u saopštenju, i dodaje da "Nikolić i Buha nemaju nikakve veze sa ubistvom Gavrilovića, i žrtve su bolesne ambicije pojedinaca da njihove insinuacije o nekom događaju predstavljaju dovoljan razlog za sudsku osudu". Stražičić je posle čitanja saopštenja rekao da je o navodnim pritiscima, koje na policiju i BIA-u vrši Bulatović, "pitao ljude", i da su mu "ljudi rekli". "Pitate ljude, i oni vam kažu da je Rade Bulatović inicijator ove medijaske pompe", rekao je Stražičić.
Stražičić je odbio da odgovori na pitanje gde se Nikolić nalazio posle ubistva Gavrilovića, 3. avgusta 2001. godine, kao i da li je deportovan iz Italije, navodeći da "ne zna" gde je Nikolić sada, ali je dodao da njegov branjenik poseduje autoperionicu. Na pitanje da li se Nikolić i Buha poznaju, Stražičić je odgovorio da se njih dvojica "verovatno poznaju". Prema njegovim rečima, istražni postupak o tom ubistvu "stoji" od juna prošle godine, kada su Buha i Nikolić podvrgnuti detektoru laži, koji su "uspešno prošli, kao i odgovore na sva pitanja".
Bivši operativac Državne bezbednosti Momir Gavrilović ubijen je 3. avgusta 2001. godine na parkingu u novobeogradskoj Ulici Džona Kenedija, nedugo posle razgovora sa saradnicima tadašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice u njegovom kabinetu. Nakon ubistva Gavrilovića kulminirala je kriza u tada jedinstvenom DOS-u, otvorena nakon izručenja Slobodana Miloševića Hagu. DSS je izašla iz Vlade Srbije, koju je direktno optuživala za korupciju. Krajem avgusta održan je sastanak članica DOS-a, nakon kojeg je Đinđić izjavio da nije predstavljen nijedan dokaz za tvrdnje o korupciji.
|
|
|
|
Episkop SPC Artemije razgovarao sa zvaničnicima u Stejt departmentu
Beograd - Episkop raško-prizrenski Artemije izjavio je u razgovoru sa zvaničnicima Stejt departmenta da standardi UNMIK-a za Kosovo i Metohiju bez prihvatanja srpskih primedbi, otvaraju put ka potpunoj albanizaciji i secesiji južne srpske pokrajine, što će neizbezno doneti dugotrajnu nestabilnost i konflikte širom Balkana i Evrope.
Prema saopštenju Informativne službe Srpske pravoslavne crkve, vladika Artemije, koji se nalazi u višednevnoj poseti SAD, razgovarao je u petak 30. januara, sa zamenikom državnog sekretara Ketlin Stivens, zamenikom direktora za Kosovo Majklom Boshartom i ekspertom za pitanja Srbije i Crne Gore Terezom Grensik. (Tanjug)
|
|
|
|
NS: Za krizu u konstituisanju parlamenta odgovorna DS
Beograd - Nova Srbija je saopštila da smatra da je za krizu u konstituisanju skupštine Srbije jedino odgovorna Demokratska stranka na čelu sa Zoranom Živkovićem.
"U trenutku kada je Srbiji potrebna zrela, odgovorna, poštena i odlučna vlada, celokupni vrh DS bavi se borbom za vlast unutar svojih redova", ističe se u saopštenju NS. "Sada se DS 'ne sviđa' mogućnost saradnje sa socijalistima u cilju konstituisanja parlamenta, a pri tom zaboravljaju da su nas sami na to primorali svojim konstantnim blokiranjem svake zdrave inicijative", ocenila je NS. (Tanjug)
|
|
|
|
Čović traži da se kazni Vilijem Voker
Beograd - Šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović izjavio je danas da slučaj "Račak" mora biti rasvetljen, kao i da treba tražiti odgovornost šefa OEBS na Kosovu Vilijema Vokera, krunskog učesnika u događaju, koji je isprovocirao bombardovanje Srbije i Crne Gore.
"Voker ne može da bude nekažnjen", rekao je Čović na konferenciji za novinare, javlja RTS. Čović je napomenuo da očekuje "od svih iz međunarodne zajednice" da pozovu Vokera na odgovornost, kako bi bio kažnjen jer je isprovocirao bombardovanje jedne zemlje, što se takođe svrstava u ratni zločin.
Taj proces biće dugotrajan i trajaće najmanje četiri godine - koliko je trebalo da se rasvetle i detalji o slučaju "Račak", kao i propusti u istrazi, koje je nedavno obelodanila i finski patolog Helena Ranta, naglasio je Čović. Istovremeno, "postoje pokušaji da budemo uhvaćeni u političkom raskoraku", rekao je Čović, ističući da očekuje ofanzivniji nastup nove Vlade prema međunarodnoj zajednici.
Čović je najavio da neće učestvovati na sednici Saveta bezbednosti UN idućeg petka u Njujorku. "Ništa novo se neće događati na sednici SB UN. Izveštaj će podneti specijalni predstavnik generalnog sekretara UN na Kosovu Hari Holkeri, a mi smo više puta do sada prenosili naše mišljenje o stanju na Kosovu i Metohiji", rekao je Čović.
Srbiju i Crnu Goru će na toj sednici predstavljati otpravnik poslova Misije u sedištu Ujedinjenih nacija Roksanda Ninčić, a iz Beograda će u Njujork otputovati pomoćnik ministra inostranih poslova Željko Perović.
|
|
|
|
Gotovina u Francuskoj, pod zaštitom mafijaša?
Pariz - Odbegli haški optuženik hrvatski general Ante Gotivna se, najverovatnije, krije u Francuskoj, piše pariski dnevnik "Mond".
Pozivajući se na francuske obaveštajne izvore, list navodi da Gotovina poseduje francusko državljanstvo i da se krije na jugoistoku zemlje, gde uživa zaštitu lokalnih mafijaša. Pariski dnevnik navodi da "nijedna služba francuske policije nije zvinično zadužena da traga za Gotovinom"
"Mond" citira belešku Direkcije za nadzor nad teritorijama od 8. oktobra prošle godine, prema kojoj je Gotovina "izabrao da se smesti na jugoistoku Francuske zbog povezane mreže koju je uspostavio još dok je bio legionar u sredini ekstremnih desničara i razbojnika".
"On uživa dovoljnu mafijašku zaštitu, čak i lokalnih moćnika. Može živeti da se ne krije, čak i putovati u inostranstvo bez posebnih teškoća", navodi se u belešci francuske obaveštajne službe. (SRNA)
|
|
|
|
Dokumenti Haškog tužilaštva sele se na Balkan nakon poslednje optužnice
Hag - Krajem ove godine, kada se okončaju sve preostale istrage tužilaštva Haškog tribunala i kada Karla del Ponte potpiše svoju poslednju optužnicu, mnogi u bivšoj Jugoslaviji će, verovatno, sa olakšanjem odahnuti. No, da bi onemogućili prestanak gonjenja za ratne zločine na teritoriji bivše Jugoslavije, u tužilaštvu planiraju da kompletan dokazni materijal koji su haški istražitelji prikupili u desetogodišnjim istragama predaju lokalnim organima pravosuđa, kako bi oni nastavili tamo gde će se tužilaštvo Tribunala u decembru ove godine zaustaviti.
U prostranom trezoru haškog tužilaštva pohranjeno je nekoliko miliona dokumenata, izjava svedoka, fotografija, audio i video traka, forenzičkih i drugih dokaza prikupljenih u proteklih deset godina. Nakon završetka svih istraga tužilaštvo će formirati poseban "tranzicioni tim" čiji će zadatak biti da pregleda i sistematizuje sav taj materijal, kako bi se pripremili dosijei o svakom pojedincu za kojeg postoje dokazi ili indicije da bi mogao da bude odgovoran za ratne zločine. Prema proceni zamenika glavnog tužioca Grejema Bluita, radi se o više hiljada osoba koje se u izjavama žrtava i svedoka navode kao neposredni izvršioci zločina, a koje haško tužilaštvo - usmereno na krivično gonjenje najodgovornijih za najteže zločine - nije optužilo. Za neke od njih, pored izjava žrtava i svedoka, postoje i forenzički i drugi dokazi, koji će takođe biti predati lokalnim pravosuđima u državama bivše Jugoslavije.
Ideja tužilaštva je, prema Grejemu Bluitu, da lokalni organi pravosuđa u državama bivše Jugoslavije "preuzmu punu odgovornost za dalju istragu protiv izvršilaca i osumnjičenih iz dosijea koje ćemo im dostaviti i da ih, zatim, krivično gone ukoliko budu imali dovoljno dokaza protiv njih. Drugim rečima, rezultati ogromnog posla koji su u proteklih deset godina obavili naši istražitelji neće ostati zauvek zaključani u trezoru Tribunala". (SENSE)
|
|
|
|
|
|
