|
|
|
|
|
|
|
Sortiraj vesti po:
 Hronološki
Važnosti
Po rubrikama
|
|
Haški tribunal: SCG sarađuje sa Tribunalom koliko je to u njenoj moći
Hag - Haški tribunal je u postupku protiv Slobodana Miloševića odbio niz zahteva Tužilaštva suda da se Srbiji i Crnoj Gori naredi dostavljanje određene dokumentacije, navodi se u odluci sudskog veća.
Tročlano veće na čelu sa sudijom Ričardom Mejom odbilo je zahtev Tužilaštva da se SCG postavi krajnji rok za isporučivanje "ključnog materijala", sa obrazloženjem da državna zajednica sarađuje sa Tribunalom "koliko je to u njenoj moći".
"Ministarstvo inostranih poslova SCG vrlo je zadovoljno odlukom Suda, jer je njome odbijena većina zahteva Tužilaštva, a prihvaćeni su argumenti Srbije i Crne Gore", ocenio je savetnik ministra spoljnih poslova SCG Vladimir Ðerić, zastupnik SCG u postupku u vezi sa dokumentacijom. Prema njegovim rečima, radi se o jednom u "nizu slučajeva u kojima je interes SCG pred Tribunalom odbranjen.
Sudsko veće Haškog tribunala odlučilo je tokom leta ove godine da Tužilaštvo nema prava na opšti pristup državnim arhivama SCG. Tužilaštvo Haškog tribunala tražilo je od veća da utvrdi kako SCG nije poštovala naredbu suda da dostavi određena dokumenta i da postavi SCG krajnji rok da se naredbi povinuje. U poslednjoj odluci, sud je naložio Srbiji i Crnoj Gori da dalje ispita sudbinu određenih dokumenata i da o tome izvesti Tribunal u roku od dva meseca. Među materijalima koje je Tužilaštvo tražilo nalazi se dokumentacija vojne obaveštajne službe i "Vrhovne komande", zatim Gardijske brigade bivše Jugoslovenske narodne armije tokom događaja u Vukovaru 1991. godine, kao i "dokumentacija u vezi sa sporazumima SR Jugoslavije i Republike Srpske nakon maja 1992."
|
|
|
|
Protesti studenata u Kosovskoj Mitrovici
K. Mitrovica - Grupa studenata Prištinskog univerziteta okupila se ispred zgrade Rektorata u severnom delu Kosovske Mitrovice u znak protesta zbog usvajanja novog Statuta Univerziteta.
U to vreme, u zgradi Rektorata održana je i sednica Naučno-nastavnog veća na kojoj, međutim, zbog nedostatka kvoruma, nije bilo reči o pomenutom statutu. Rektor Univerziteta Gojko Savić demantovao je da je na današnjoj sednici trebalo da bude usvojen nov Statut. "Mi smo samo želeli da razmatramo nacrt privremenog statuta, a mi to redovno radimo na sednicama Naučno-nastavnog veća", rekao je on. Naučno-nastavno veće optuživano je poslednjih dana da promenom Statuta želi da Univerzitet u Prištini stavi pod ingerencije kosovskog obrazovnog sistema. Savić kaže da je sa Statutom upoznato resorno ministarstvo Srbije, koje je dalo pozitivan odgovor, a da će o svemu odlučiti Savet Univerziteta. (B92)
|
|
|
|
Zašto "skače" evro
Beograd - Dinar je ove godine pao u odnosu na evro za 11,2 odsto, to jest za jedan evro treba izdvojiti 68,69 dinara, a prilikom prodaje za jedan evro se dobija 68,28 dinara.
Viceguverner Narodne banke Srbije Velibor Tatić kaže da ne bi trebalo očekivati dramatičnije promene kursa dinara. "Prvo, dinare koje imate vi koristite za svakodnevno plaćanje. Jedini razlog da pobegnete u evro, pa da po malo trošite, bio bi da očekujete neko dramatično pomeranje i da ćete izgubiti dinare koje imate, rekao je Tatić i dodao da se to sigurno neće desiti. "Stanovništvo u principu višak dinara pretvara u evro i kroz evro konstantno štedi jer je vraćanje poverenja u dinar dugoročan proces", kaže on.
Ključan uzrok skoka evra, prema rečima ekonomiste Nebojše Savića, jeste pad dolara. U 2000. privreda SAD ušla je u recesiju i došlo je do slabljenja dolara, što se pogoršalo događajima posle 11. septembra 2001. Slabljenje dolara iz perspektive preduzeća u Srbiji dobro je za uvoz energenata, rekao je Savić i dodao da je mišljenja da kurs dinara ne bi trebalo menjati i da to ne može bitnije da utiče na izvoz.
U menjačnicama daju oprečne izjave o tome da li građani više kupuju evro, ali se slažu s prognozom da će evro uskoro dostići 70 dinara. (B92)
|
|
|
|
Ko određuje mandatara za sastav nove Vlade Srbije
Beograd - Još nije izvesno da li će izabrani poslanici uspeti da izaberu predsednika Skupštine i mandatara nove Vlade. Prema Ustavu Srbije, mandatara Vlade imenuje predsednik Srbije, a pošto on nije izabran, taj zadatak obaviće predsednik novog saziva Skupštine koji će vršiti i dužnost predsednika Srbije. Kada u januaru Skupština bude konstituisana, njen predsednik trebalo bi da počne konsultacije sa strankama u Parlamentu u vezi sa novim mandatarom.
Predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić izjavio je da se konsultacije zasnivaju na tome da s liderima stranaka koje su ušle u Parlament budu obavljeni razgovori i da se dođe do zaključka da li neka stranka pojedinačno ima većinu. "To verovatno neće biti slučaj. Tada će v.d. predsednika Republike ostvariti komunikaciju sa strankama ili koalicijama i ako zaključi da postoji koalicija koja ima većinu u Parlamentu, on će na osnovu predloga te koalicije imenovati mandatara za sastav nove Vlade", kaže Vučetić.
Pošto nije poznato kako će izgledati postizborne koalicije, ni da li će stranke uspeti da naprave većinsku koaliciju, moguće je da neće biti postignut dogovor o izboru predsednika Skupštine i o mandataru nove Vlade, a samim tim ni Skupština ne bi funkcionisala. U tom slučaju bilo bi neophodno raspisivanje novih parlamentarnih izbora.
Marko Blagojević iz Centra za slobodne izbore i demokratiju kaže da, ukoliko je rad Skupštine paralizovan i ukoliko je takvo stanje hronično, Skupština biva raspuštena i raspisuju se vanredni parlamentarni izbori. "To bi bilo nepopularno, ali to bi bila neizbežna posledica neuspeha stranaka da se dogovore koga izabrati za predsednika Skupštine, a potom i za mandatara Vlade", kaže on.
Pošto Srbija nema predsednika Republike, ni predsednika Parlamenta, nove izbore raspisao bi predsednk prethodnog saziva Skupštine, a to je Nataša Mićić. (B92)
|
|
|
|
Vojin Dimitrijević: Ratifikacija Evropskih konvencija lepa vest
Beograd - Direktor Beogradskog centra za ljudska prava Vojin Dimitrijević pozdravio je danas odluku Skupštine Srbije i Crne Gore da ratifikuje Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i konvenciju protiv torture.
"Ovo je jedna od retkih lepih vesti. Ona nam pruža šansu da još jednom shvatimo da moramo da se uključujemo u demokratske, civilizacijske tekovine", rekao je Dimitrijević agenciji Beta. Kao najznačajniju stvar ratifikacije Evropske konvencije o ljudskim pravima i slobodama, Dimitrijević je naznačio to što će građani Srbije i Crne Gore moći da zatraže zaštitu pred Evropskim sudom za ljudska prava, ako im je neko pravo povređeno i ako svoja prava ne ostvare pred domaćim organima.
Dimitrijević je rekao da je u domaćem zakonodavstvu postavljena dobra osnova za poštovanje ljudskih prava, a da će Evropska konvencija biti dodatni način za zaštitu tih prava. "Naša cela pravna profesija bi trebalo tome da se prilagodi, jer je u interesu države da što manje žalbi ide pred Evropski sud, da se država što bolje brani pred Evropskim sudom, ali i naši advokati umeju da brane interese građana", podvukao je Dimitrijević.
Skupština Srbije i Crne Gore danas je ratifikovala i Konvenciju o sprečavanju mučenja i nečovečnih i ponižavajućih postupaka, pre svega nad osobama u zatvorima.
|
|
|
|
Privremeni budžet-72,2 milijarde dinara
Beograd - Vlada Srbije usvojila je Uredbu o privremenom finansiranju budžeta za period od januara do marta 2004. godine, u iznosu od 72,2 milijardi dinara, prenosi RTS.
Iz redovnih prihoda državne kase biće pokriveno 68,2 milijarde rashoda budžeta a 4,4 milijarde biće deficit koji će biti pokriven iz realnih izvora.
Pravni osnov za donošenje Uredbe o privremenom finansiranju Zakon o budžetskom suistemu, tačnije član 28, koji reguliše problem finansiranja državne kase u situaciji kada Skupština Srbije nije u mogućnosti da se sastane ili je raspuštena.
|
|
|
|
Skupština ratifikovala Konvenciju o ljudskim pravima
Beograd - Skupština Srbije i Crne Gore jednoglasno je ratifikovala dve evropske konvencije - o zaštiti ljudskih prava i o sprečavanju mučenja i nečovečnih postupaka, saznaje Radio televizija Srbije. Ratifikovanje ovih konvencija bilo je među obavezama koje je SCG preuzela prilikom prijema u Savet Evrope.
Skupština je usvojila i zakone kojima se SCG zadužila kod međunarodnih finansijskih institucija za sedam miliona dolara za finansiranje projekta o ekološki osetljivim turističkim oblastima Crne Gore i 11 miliona evra za modernizaciju crnogorskih aerodroma Tivat i Podgorica. Potvrđen je i sporazum o razvojnoj saradnji SCG i Slovačke, kojim bi Slovačka obezbedila 1,5 miliona dolara pomnoći isključivo u svrhe dogovorenih projekata.
Skupština nije usvojila još nekoliko zakona o zaduživanju kod međunarodnih finansijskih organizacije kojima je trebalo da bude finansirana privatizacija Kombinata aluminijuma u Podgorici i rekonstrukcija Elektroprivrede Srbije i za hitne projekte u zdravstvu. Razlog za to bio je nedovoljan broj poslanika DOS-a za izglašavanje zakona. Skupstina, na zahtev Demokratske stranke Srbije, nije usvojila i predlog zakona o zaduženju SCG kod Evropske investicione banke za projekat obnove Beograda u vrednosti od 90 miliona evra.
Šef poslaničke grupe DSS Zoran Šami obrazložio je da ta stranka ne želi da pred izbore razmatra te predloge, jer je reč o novim zaduženjima za Srbiju. Gotovo istovetno obrazloženje imala je i Socijalistička partija Srbije, čiji je predstavnik Ivica Dačić rekao da je Srbija "prezaduŽena" i da treba sačekati rezultate izbora, jer je "logično očekivati da će vlast biti promenjena".
Propise koji su usvojeni, a tiču se zajmova za račun Crne Gore, koje će ona i otplaćivati, podržali su i pojedini poslanici opozicije iz Srbije, tako da su oni dobili potrebnu poslaničku većinu za izglasavanje. Poslanici Srpske radikalne stranke nisu ni došli na sednicu.
|
|
|
|
Ispitivanje javnog mnjenja u Crnoj Gori
Najpopularnija SPC, najmanje se veruje Savetu ministara
Podgorica - Građani Crne Gore najviše veruju Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a najmanje Savetu ministara državne zajednice, pokazalo je najnovije istraživanje javnog mnjenja.
Na drugom mestu po popularnosti institucija je Vojska SCG, a na trećem je predsednik Republike, pokazala je anketa podoričkog Centra za demokratske institucije i ljudska prava sprovedena u drugoj polovini decembra u devet crnogorskih opština i na uzorku od 1.000 ispitanika. Najpopularnija javna ličnost u Crnoj Gori je izvršni direktor nevladine "Grupe za promjene" Nebojša Medojević, dok je crnogorski premijer Milo Ðukanović drugi po popularnosti.
Ukoliko bi u ovom trenutku bili raspisani prevremeni parlamentarni izbori, koalicija vladajućih stranka (DPS i SDP) osvojila bi oko 23 odsto glasova, dok bi za opozicione stranke (SNP, SNS i NS) glasalo oko 12 procenata birača. Neopredeljenih građana je 18 odsto, a apstinenata više od 25 procenata.
Ako bi sutra bio održan referendum o državno-pravnom statusu Crne Gore, za samostalnost te republike bi glasalo 40,5 odsto građana, dok je protiv samostalnosti 38 procenata. Bez određenog mišljenja o ovom pitanju je oko 21 odsto građana Crne Gore.
|
|
|
|
Državljanstvo Srbije za 58 osuđenika u Hrvatskoj
Beograd - Vlada Srbije primila je danas u državljanstvo Srbije i državljanstvo Srbije i Crne Gore 58 osoba koje su u Hrvatskoj osuđene na višegodišnje kazne zatvora zbog ratnog zločina. Te osobe nalaze se u zatvoru Lepoglava.
U saopštenju sa današnje sednice vlade navodi se da se tim rešenjem stvaraju uslovi za primenu Evropske konvencije o transferu osuđenih lica i mogućnost da ti zatvorenici nastave izdržavanje kazne u Srbiji.
|
|
|
|
Svilanović: Bivši režim hteo da uvuče u Rusiju u konflikt
Moskva - Šef diplomatije Srbije i Crne Gore Goran Svilanović izjavio je da je prethodno rukovodstvo bivše SR Jugoslavije pokušalo da uvuč-e Moskvu u konflikt na Balkanu.
U tekstu koji je objavio časopis "Meždunarodnaja žiznj", Svilanović je naveo da je bivša vlast "računala na obnavljanje 'hladnog rata'", starajući se da dobije podršku onih političkih snaga u Rusiji koje su imale cilj da obnove prethodne odnose i raniju politiku.
Svilanović je dodao da je pritom bivši režim "potpuno izgubio iz vida da je reč o demokratskoj Rusiji, za koju su najuticajnije svetske države ne protivnici, već partneri".
Posle demokratskih promena u Srbiji 2000. godine, dve države su dobile mogućnost da otvore novu stranicu u odnosima koji treba da se zasnivaju na tradiocionalnim, istorijskim, kulturnim i civilizacijskim vezama, naveo je Svilanović.
Svilanović je kazao da Beograd i Podgorica "visoko cene" to što je Moskva uvek principijelno podržavala dogovor o reorganizaciji državne zajednice. Šef diplomatije SCG je ukazao na značaj uloge koju Rusija igra u rešavanju problema Kosova i Metohije i u Bosni i Hercegovini. Nova koncepcija spoljne politike Rusije, koja se bazira na realizaciji nacionalnih interesa u kontekstu partnerstva, a ne konfrontcaije, ima jak pozitivan uticaj na razvoj međunarodnoih odnosa u celini, dodao je Svilanović.
|
|
|
|
|
|
