Skupština ratifikovala Konvenciju o ljudskim pravima
Beograd - Skupština Srbije i Crne Gore jednoglasno je ratifikovala dve evropske konvencije - o zaštiti ljudskih prava i o sprečavanju mučenja i nečovečnih postupaka, saznaje Radio televizija Srbije. Ratifikovanje ovih konvencija bilo je među obavezama koje je SCG preuzela prilikom prijema u Savet Evrope.
Skupština je usvojila i zakone kojima se SCG zadužila kod međunarodnih finansijskih institucija za sedam miliona dolara za finansiranje projekta o ekološki osetljivim turističkim oblastima Crne Gore i 11 miliona evra za modernizaciju crnogorskih aerodroma Tivat i Podgorica. Potvrđen je i sporazum o razvojnoj saradnji SCG i Slovačke, kojim bi Slovačka obezbedila 1,5 miliona dolara pomnoći isključivo u svrhe dogovorenih projekata.
Skupština nije usvojila još nekoliko zakona o zaduživanju kod međunarodnih finansijskih organizacije kojima je trebalo da bude finansirana privatizacija Kombinata aluminijuma u Podgorici i rekonstrukcija Elektroprivrede Srbije i za hitne projekte u zdravstvu. Razlog za to bio je nedovoljan broj poslanika DOS-a za izglašavanje zakona. Skupstina, na zahtev Demokratske stranke Srbije, nije usvojila i predlog zakona o zaduženju SCG kod Evropske investicione banke za projekat obnove Beograda u vrednosti od 90 miliona evra.
Šef poslaničke grupe DSS Zoran Šami obrazložio je da ta stranka ne želi da pred izbore razmatra te predloge, jer je reč o novim zaduženjima za Srbiju. Gotovo istovetno obrazloženje imala je i Socijalistička partija Srbije, čiji je predstavnik Ivica Dačić rekao da je Srbija "prezaduŽena" i da treba sačekati rezultate izbora, jer je "logično očekivati da će vlast biti promenjena".
Propise koji su usvojeni, a tiču se zajmova za račun Crne Gore, koje će ona i otplaćivati, podržali su i pojedini poslanici opozicije iz Srbije, tako da su oni dobili potrebnu poslaničku većinu za izglasavanje. Poslanici Srpske radikalne stranke nisu ni došli na sednicu.
26.12.2003. 17:08 CET
Ispitivanje javnog mnjenja u Crnoj Gori Najpopularnija SPC, najmanje se veruje Savetu ministara
Podgorica - Građani Crne Gore najviše veruju Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a najmanje Savetu ministara državne zajednice, pokazalo je najnovije istraživanje javnog mnjenja.
Na drugom mestu po popularnosti institucija je Vojska SCG, a na trećem je predsednik Republike, pokazala je anketa podoričkog Centra za demokratske institucije i ljudska prava sprovedena u drugoj polovini decembra u devet crnogorskih opština i na uzorku od 1.000 ispitanika. Najpopularnija javna ličnost u Crnoj Gori je izvršni direktor nevladine "Grupe za promjene" Nebojša Medojević, dok je crnogorski premijer Milo Ðukanović drugi po popularnosti.
Ukoliko bi u ovom trenutku bili raspisani prevremeni parlamentarni izbori, koalicija vladajućih stranka (DPS i SDP) osvojila bi oko 23 odsto glasova, dok bi za opozicione stranke (SNP, SNS i NS) glasalo oko 12 procenata birača. Neopredeljenih građana je 18 odsto, a apstinenata više od 25 procenata.
Ako bi sutra bio održan referendum o državno-pravnom statusu Crne Gore, za samostalnost te republike bi glasalo 40,5 odsto građana, dok je protiv samostalnosti 38 procenata. Bez određenog mišljenja o ovom pitanju je oko 21 odsto građana Crne Gore.
26.12.2003. 16:59 CET
Državljanstvo Srbije za 58 osuđenika u Hrvatskoj
Beograd - Vlada Srbije primila je danas u državljanstvo Srbije i državljanstvo Srbije i Crne Gore 58 osoba koje su u Hrvatskoj osuđene na višegodišnje kazne zatvora zbog ratnog zločina. Te osobe nalaze se u zatvoru Lepoglava.
U saopštenju sa današnje sednice vlade navodi se da se tim rešenjem stvaraju uslovi za primenu Evropske konvencije o transferu osuđenih lica i mogućnost da ti zatvorenici nastave izdržavanje kazne u Srbiji.
26.12.2003. 16:54 CET
Svilanović: Bivši režim hteo da uvuče u Rusiju u konflikt
Moskva - Šef diplomatije Srbije i Crne Gore Goran Svilanović izjavio je da je prethodno rukovodstvo bivše SR Jugoslavije pokušalo da uvuč-e Moskvu u konflikt na Balkanu.
U tekstu koji je objavio časopis "Meždunarodnaja žiznj", Svilanović je naveo da je bivša vlast "računala na obnavljanje 'hladnog rata'", starajući se da dobije podršku onih političkih snaga u Rusiji koje su imale cilj da obnove prethodne odnose i raniju politiku.
Svilanović je dodao da je pritom bivši režim "potpuno izgubio iz vida da je reč o demokratskoj Rusiji, za koju su najuticajnije svetske države ne protivnici, već partneri".
Posle demokratskih promena u Srbiji 2000. godine, dve države su dobile mogućnost da otvore novu stranicu u odnosima koji treba da se zasnivaju na tradiocionalnim, istorijskim, kulturnim i civilizacijskim vezama, naveo je Svilanović.
Svilanović je kazao da Beograd i Podgorica "visoko cene" to što je Moskva uvek principijelno podržavala dogovor o reorganizaciji državne zajednice. Šef diplomatije SCG je ukazao na značaj uloge koju Rusija igra u rešavanju problema Kosova i Metohije i u Bosni i Hercegovini. Nova koncepcija spoljne politike Rusije, koja se bazira na realizaciji nacionalnih interesa u kontekstu partnerstva, a ne konfrontcaije, ima jak pozitivan uticaj na razvoj međunarodnoih odnosa u celini, dodao je Svilanović.
26.12.2003. 16:19 CET
Uskoro osim alko-testa i provera prisustva droge
Beograd - Saobraćajna policija u Srbiji uskoro će, pored uobičajne kontrole alkoholisanosti vozača, proveravati i da li su vozači pod dejstvom marihuane, kokaina, ekstazija, amfetamina ili opijata.
Zahvaljujući najsavremenijem nemačkom uređaju drogatest, patrole saobraćajne policije će, na licu mesta, analizom pljuvačke, testirati vozača za koga posumnja da je vozio pod dejstvom jedne od pet najčešćih droga i dobiti rezultat čija je pouzdanost veća od 90 odsto. Cena testa je oko 15 evra, a u slučaju da rezultat bude pozitivan, testiranje, kao i kaznu, plaća vozač. U zemljama zapadne Evrope veći je procenat vozača koji sedaju za volan pod dejstvom droge nego pod uticajem alkohola.
26.12.2003. 15:30 CET
Konačni rezultati izbora do 1. janura
Beograd - Konačni rezultati vanrednih parlamentarnih izbora koji se u Srbiji održavaju u nedelju, 28. decembra, biće poznati do 1. janura.
Kako je predviđeno Zakonom o izboru narodnih poslanika, Republička izborna komisija dužna je da u roku od 96 sati od završetka glasanja utvrdi i objavi izborne rezultate. Birački odbori dužni su da odmah po završetku glasanja počnu da utvrdjuju rezultata glasanja i sačine zapisnik o broju izašlih birača, važećih i nevažećih listića, kao i broja osvojenih glasova. U roku od 18 časova od zatvaranja biračkih mesta, odnosno najkasnije do 29. decembra do 14 časova, birački odbori RIK-u treba da predaju zapisnike i birački materijal sa rezultatima. Međutim, kao i na ranijim izborima, privremeni rezultati biće saopštavani već posle izbora, odnosno u postizbornoj noći.
Republički zavod za statistiku obaveštavaće RIK o toku glasanja, odnosno odzivu birača, a kasnije i o preliminarnim rezultatima glasanja. Takođe, svoje rezultate novinarima će saopštavati CeSID, koji će na ovim izborima imati oko 14.000 posmatrača, ali i izborni štabovi učesnika u izbornoj trci, stranaka i koalicija. Zakonom je predviđeno da u raspodeli mandata mogu učestvovati samo izborne liste koje osvoje najmanje pet odsto glasova od ukupnog broja glasova birača koji su glasali.
Za 250 poslaničkih mandata konkuriše 4.250 kandidata sa 19 izbornih lista koje su predložile stranke, koalicije i grupe građana. Među tim kandidatima 80 odsto su predstavnici muškog a 20 odsto ženskog pola, većina je srednje generacije, najrazličitijih profesija. Međutim, ko će ući u novi saziv Parlamenta znaće se do 11. januara, kada podnosioci izbornih lista, koji su prešli cenzus, prema broju osvojenih mandata, treba da imenuju svoje predstavnike. Potvrđivanje poslaničkih mandata treba da se obavi do 27. januara 2004.
26.12.2003. 15:28 CET
Tajno snimljeni Miloševićevi razgovori
Prag - Haški tribunal se u procesu Slobodanu Miloševiću početkom decembra domogao traka sa oko 250 tajno snimljenih telefonskih razgovora bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije sa Radovanom Karadžićem, Milanom Babićem, Jovicom Stanišićem, Željkom Ražnatovićem Arkanom, Miodragom Lukovićem Legijom i drugim funkcionerima i saradnicima, otkriva Radio "Slobodna Evropa", koja je, kako naglašava, uz pomoć svojih izvora ekskluzivno dobila taj dokazni materijal. (Tanjug)
26.12.2003. 15:12 CET
1.866 nepostojećih stanara u kolektivnim centrima
Beograd - Republički komesar za izbeglice Ozren Tošić izjavio je da je kontrolom u kolektivnim centrima za smeštaj izbeglica u Srbiji otkriveno 1.866 nepostojećih osoba, za koje je Komesarijat godišnje izdavajao oko dva miliona evra.
Na konferenciji za novinare na kojoj je predstavljen godišnji izveštaj Komesarijata, Tošić je rekao da je u proteklom periodu "bilo mnogo prostora za korupciju kao posledica neprofesionalnog rada nadležnih”. "To je odraz nedomaćinskog, nemenadžerskog i neprofesionalnog ponašanja na svim nivoima, ne samo na centralnom, i mi smo sve učinili da ove godine taj prostor smanjimo na što manju meru, i u tom smislu mislim da smo postigli veliki uspeh", rekao je Tošić.
U izveštaju Komesarijata se navodi i da je u 2003. zatvoreno 129 kolektivnih centara u Srbiji s 4.465 izbeglih i raseljenih lica, a broj korisnika za koje Komesarijat plaća troškove smanjen je za 7.500. U Srbiji je ostalo još 194 kolektivna centra sa 16.026 lica od kojih je 8.104 izbeglih i 7.922 raseljenih lica. Prema Anđelkovićevim rečima, u narednoj godini predviđeno je zatvaranje još 80 kolektivnih centara.
Ukupan broj izbeglih u Srbiji je 276.281.
26.12.2003. 14:24 CET
Istorijski arhiv preuzeo deo dokumenata BIA
Beograd - Istorijski arhiv Beograda preuzeo je više od 1.500 dokumenata i dosijea od Bezbednosne informativne agencije, što predstavlja jedan deo svih akata koji će biti preuzeti.Među njima su dokumenti Specijalne policije vlade Milana Nedića, kao i nemačkog Gestapoa.
Direktorka beogradskog Arhiva Branka Prpa, izjavila je da su među dokumentima nalazi i određeni broj dosijea OZNE i UDBE.Ona je ocenila da će nakon obrade dokumenata i dosijea sigurno doći do promena u srpskoj istoriografiji, dodavši da će dokumenta uskoro biti dostupna javnosti.
Predstavnik BIA Miloš Teodorović rekao je da predaja dokumenata Arhivu predstavlja početak zajedničke saradnje."Arhivska građa SDB, a kasnije BIA nije uništavana a današnja predaja je dokaz za to", naglasio je Teodorović. On je kazao da se među arhivskom građom koja je u BIA, ne nalaze podaci o tome gde je izvršena smrtna kazna nad vođom četničkog pokreta Dražom Mihailovićem i gde je sahranjen.
Među personalnim dosijeima, koje je BIA predala Arhivu, nalaze se dosijei šefa policije i upravnika Beograda za vreme Drugog svetskog rata Dragomira Dragog Jovanovića, šefa srpske državne bezbednosti Milana Aćimovića, predsednika vlade u međuratnom periodu Milana Stojadinovića, upravnika logora na Banjici Svetozara Vujkovića, šefa Četvrtog antikomunističkog odelenja Specijalne policije Božidara Bećarevića i drugih.
26.12.2003. 14:19 CET
Blagojević: Ako ovi ne uspeju, sledeće izbore raspisuje Nataša Mićić
Beograd - Član Upravnog odbora Centra za slobodne izbore i demokratiju Marko Blagojević izjavio je danas da, ukoliko posle izbora u nedelju stranke ne uspeju da se dogovore oko predsednika Parlamenta, a potom i oko formiranja nove republičke Vlade, neophodno je raspisati nove prevremene parlamentarne izbore.
Imajući u vidu institucionalnu prazninu i pravnu nesposobnost da se odredi ko raspisuje nove izbore, ako ovi ne uspeju, Blagojević kaže da se ipak može "naći neko rešenje".Pošto je republička Skupština raspuštena to je i predsednik parlamenta razrešen dužnosti, a dodatni problem predstavlja i činjenica da Srbija nema predsednika, koji ni posle tri kriga predsedničkih izbora nije izabran zbog strogog izbornog zakona koji nalaže izalazk najmanje pedeset odsto upisanih birača.
U tom slučaju, izbore raspisuje predsednik prethodnog saziva Skupštine Nataša Mićić, rekao je Blagojević. (B92)
Broj ekipa koje ostaju u trci za Skudeto se posle utakmica 17.kola Serije A polako smanjuje. Jedno od najvećih iznenađenja dosadašnjeg toka Kalča, priredio je juče davljenik Empoli, pobedivši Inter u Milanu sa minimalnih 1:0. Gol odliuke postigao je Roki u 90.minutu. Iz...
Izvor: FreeSerbia
20.01.2004.
Čerčilov papagaj i dalje psuje naciste
Papagaj Vinstona Čerčila, po imenu Čarli, ove godine puni 104 godine, a glavna zanimacija joj je da psuje Adolfa Hitlera i naciste, kako ju je naučio bivši vlasnik, piše "Dejli miror".... Izvor: RTS Arhiva
