|
|
|
|
|
|
|
Sortiraj vesti po:
 Hronološki
Važnosti
Po rubrikama
|
|
Ministar finansija Srbije
Đelić: Čudan čvor u dokapitalizaciji Štedionice
Beograd - Ministar finansija Srbije Božidar Đelić izjavio je da je vlada otkrila "čudan finansijski čvor između" Narodne banke Jugoslavije, Naconalne štedionice, "Evroaksis banke" iz Moskve i učesnika u dokapitalizaciji "Nacionalne štedionice".
Prema najnovijoj odluci Vlade pitanjem "Nacionalne štedionice" baviće se između ostalih i Uprava za sprečavanje pranja novca, koja ima za zadatak da utvrdi poreklo uplata akcionarskog kapitala te banke. Đelić je "Večernjim novostima" od petka, rekao da su vlasnici 54,22 odsto kapitala "Nacionalne štedionice" šest firmi čiji su osnivači prvenstvo of-šor kompanije sa Britanskih i Devičanskih ostrva, Svetog Vinsenta i Grenadina.
"Prilikom sakupljanja informacija o radu Nacionalne štedionice došli smo do vrlo indikativnih podataka. Po svemu sudeći, dokapitalizacija je urađena zahvaljujući činjenici da je NBJ imala depozit od milijardu dinara u 'Evroaksis banci' u Moskvi", rekao je ministar. Podsetio je da je Kori Udovički kada je došla na mesto guvernera NBS depozit moskovske banke povukla jer nije imala bonitet.
"Interensantno je da su uglavnom sve of-šor kompanije koje su osnivači današnjih većinskih vlasnika 'Nacionalne štedionice' dobile kredit od 'Evroaksis banke' i upravo tim novcem kupili akcije Štedionice", rekao je Đelić. Prema njegovim rečima, "'Nacionalna štedionica'je onima koji su učestvovali u njenoj dokapitalizaciji naložila da uplaćuje novac za akcije upravo u 'Aksis banci' u Moskvi". "To znači da se novac samo papirološki prošetao", podvukao je Đelić.
|
|
|
|
Snažan udarac bušovoj administraciji
Vašington - Sud u Kaliforniji je doneo odluku, prvu te vrste u pravosuđu Sjedinjenih Država, da stotinama zatvorenika u američkoj bazi u zalivu Gvantanamo treba da se omogući kontakt sa advokatima i sa američkim pravnim sistemom.
Federalni žalbeni sud u San Francisku je saopštio da je neograničeno držanje zatvorenika i to bez sudskog procesa u suprotnosti sa američkim idealima i pravosuđem. U Njujorku je sud takođe doneo odvojeno odluku da Hoze Padila, državljanin Sjedinjenih Država optužen da je pokušao da aktivira eksploziju radioaktivne bombe, ne može držati neograničeno u vojnom zatvoru.
Majkl Pozner koji je na čelu, komiteta pravnika, boraca za ljudska prava, koji su se svojski potrudili da sud u Njujorku donese ovu odluku, ne krije svoje oduševljenje: "Mi smo oduševljeni, ovo je značajna odluka Žalbenog suda u Njujorku koja je zaista spasila američki ustav. Imamo dva pravna slučaja, slučaj Padila i slučaj Hamdi, američke državljane koji su zatvoreni u američkim vojnim zatvorima, bez pristupa pravosuđu. Smatram da će oba ova slučaja završiti u vrhovnom sudu sledeće godine." (BBC)
|
|
|
|
Danas se slavi dan Svetog Nikole
Beograd - Nikoljdan, praznik posvećen Svetom Nikoli, biće proslavljen danas u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve i pravoslavnim srpskim porodicama koje tog svetitelja smatraju svojim zaštitnikom. Svetog Nikolu, čije je ime vezano za vreme kada se privodila kraju borba za slobodu hrišćanske propovedi, poštuje sav hrišćanski svet.
Njegove mošti počivane su nekoliko stotina godina u sabornoj crkvi u Miru, gde je umro, odakle su u XI veku, 1096. godine, po dolasku Turaka koji su osvojili skoro sve oblasti istočnog rimskog carstva u Aziji, prenesene u Bari u Crkvu svetog Jovana Preteče. Mošti svetitelja počivaju danas u velelepnoj Crkvi svetog Nikole, koju su žitelji Barija podigli u slavu iscelitelja i čudotvorca.
Sveti Nikola se smatra zaštitnikom moreplovaca i svih putnika. I danas se veruje da Sveti Nikola pomaže na moru pa ga svi pomorci hrišćani slave kao svog patrona. Uoči Svetog Nikole, u vreme prazničnog bdenija, običaj je da svaka ladja stane i baci sidro, jer svi oni koji poštuju svetitelja ne plove na taj dan.
|
|
|
|
Tribunal u Hagu
Svedočenje Veslija Klarka dostupno za javnost
Hag - Svedočenje američkog generala Veslija Klarka na suđenju Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom, održano 15. i 16. decembra, danas je posle cenzure koju su sprovele vlasti SAD, postalo dostupno za javnost. Američki general Klark je rekao da Vojska Jugoslavije i Vojska Republike Srpske, tokom rata u BiH, u suštini nisu bile odvojene armije.
"Pouzdane informacije govorile su nam da je ta podela bila politička, ali ne i suštinska. Drugim rečima, kada su te armije bile razdvojene, oficiri koji su živeli u BiH izdvojeni su iz VJ, ali su u opštem smislu i dalje razmenjivani. Neki su dobrovoljno služili tamo, drugi nisu. Obuka je sprovođena u VJ, unapređenja i finansiranje je kontrolisala VJ", kazao je Klark, prema danas objavljenom stenogramu iskaza datog 15. decembra.
Klark je posvedočio i da je NATO tada imao podatke o integrisanom protivvazdušnom sistemu VJ i VRS, kao i da je u jesen 1995. dok je Alijansa bombardovala položaje bosanskih Srba, od Generalštaba u Beogradu zatražio da isključi svoje protivavionske sisteme.
Govoreći o mirovnim pregovorima u Dejtonu, u novembru iste godine, Klark je rekao da je Milošević imao potpunu kontrolu nad delegacijom Republike Srpske i da je vojni aneks sporazuma prihvatio uprkos protivljenju Momčila Krajišnika. Svedok je kazao i da je namera SAD bila da u Dejtonu i delegacija bosanskih Srba parafira sporazum, ali da je Milošević insistirao da je njegov potpis dovoljan, a da će on kasnije obezbediti da i lideri RS stave svoj.
"Bilo je jasno da je on i posle toga posedovao izuzetan uticaj, ako ne i kontrolu", konstatovao je Klark, navodeći da mu je Milošević govorio da mu se obrati uvek kada ima teškoća sa bosanskim Srbima i da je on to činio, nakon čega bi problemi bili rešavani.
|
|
|
|
"Fridom haus" ocenjuje da demokratija u svetu napreduje
Njujork - U svetu je tokom 2003. godine zabeleženo globalno napredovanje na polju demokratije i sloboda, uprkos nastojanjima u nekim regionima da se represijom reši problem terorizma, smatra američka organizacija za ljudska prava "Fridom haus".
U svom godišnjem izveštaju objavljenom danas u Njujorku, FH ocenjuje da je 25 zemalja unapredilo demokratiju, dok 15 država beleži nazadovanje. "Borba protiv terorizma uzrokovala je i represiju u nekim zemljama i regionima, prvenstveno u centralnoj Aziji, koja, međutim, služi i za gušenje oprečnih mišljenja", izjavila je direktorka FH Dženifer Vindzor, odajući ipak da, uprkos svemu, svet nastavlja da napreduje ka slobodi i demokratiji.
Izveštaj "Fridom hausa" svrstava 88 država sa oko 2,8 milijardi stanovnika, u kategoriju "slobodne zemlje", ocenjujući da tamo građani raspolažu sa širokom paletom prava.
Drugih 55 zemalja su klasifikovane kao "delimično slobodne", i smatraju se kao države u kojima stanovnici imaju ograničena politička prava i slobode, dok je u kategoriju "neslobodne" uvršteno 49 zemalja koje svojim žiteljima uskraćuju najosnovnija prava. U osam "najmanje slobodnih", koje su dobile veoma loše ocene spadaju Burma, Kuba, Libija, Severna Koreja, Saudijska Arabija, Sudan, Sirija i Turkmenistan.
U izveštaju se takođe navodi da 38 zemalja iz kategorije "slobodnih" imaju nacionalni dohodak manji od 3.500 dolara po stanovniku godišnje, a da je u 15 država taj prosek manji i od 1.500 dolara. "Postoji opšte mišljenje da siromašne zemlje ne mogu da održe demokratski sistem", rekla je Vindzor. "Naši podaci, međutim, pokazuju da u mnogim siromašnim zemljama demokratija ne zavisi od razvoja, i da, štavše, upravo sloboda može da bude motor razvoja", naglasila je ona. (Tanjug)
|
|
|
|
Posmatračka misija Saveta Evrope na izborima u Srbiji
Strazbur - Kongres Saveta Evrope je odlučio da pošalje delegaciju koja će posmatrati parlamentarne izbore u Srbiji 28. decembra, saopšteno je u Strazburu.
"Posmatračka misija biće organizovana u saradnji s Parlamentarnom skupštinom Saveta Evrope i trajaće od 26. do 30. decembra", navodi se u saopštenju. Članove delegacije činiće po jedan predstavnik Nemačke, Malte i Velike Britanije, sekretar Kongresa Vjačeslav Tolkovanov i ekspert Dan Pol Medrea. (SRNA)
|
|
|
|
Usvojena uredba o visini zarada
Beograd - Vlada Srbije saopštila je danas da je usvojila Uredbu o visini zarada, po kojoj će se od iduće godine obračunavati i isplaćivati zarade u javnim preduzećima i preduzećima koja su osnovala javna preduzeća, koje će se u skladu sa njom isplaćivati od iduće godine, saznaje Radio televizija Srbije.
Vlada je dala i saglasnost na Elektroenergetski bilans Republike za 2004. godinu, koji je krajem novembra doneo Upravni odbor "Elektroprivrde Srbije". Usvojen je i Srednjoročni program Republičkog geodetskog zavoda za period od 1. janura iduće do 31. decembra 2008. godine.
Takođe, Vlada je imenovala jedan broj zamenika javnih tužilaca i sudija Veća za prekršaje u Beogradu i sudija i starešina opštinskih organa za prekršaje. Data je i saglasnost za imenovanje Draška Petrovića za generalnog direktora preduzeća za telekomunikacije "Telekom Srbija" A.D. i predlog za imenovanje Nikole Stankova za direktora Agencije za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore D.O.O.
|
|
|
|
Tadić: DS ne želi sa svakim u vladu
Čačak - Nosilac liste Demokratske stranke Boris Tadić rekao je da će ta stranka "razmisliti da li će ući u vladu", i da ne želi "sa svakim u vladu".
Tadić je na predizbornoj konvenciji u sali hotela "Morava" u Čačku rekao da DS ne želi vlast po svaku cenu i da hoće vladu koja želi da rešava probleme. Prema njegovoj oceni, DS ne može da izgubi, bez obzira ko bude formirao novu vladu jer je ta stranka pokazala da ima unutrašnju snagu. Tadić je ranije danas rekao da je priznanjem da Neda Arnerić nije glasala za izbor guvernera NBS "doveo u pitanje izborni rezultat stranke" i da je za DS bilo "lakše da ćuti". On je na gradskom trgu u Čačku, gde je obišao izborni štand DS, rekao da "nije hteo da krije grešku i da obmanjuje građane i da je javno priznao grešku DS kada je za nju saznao".
Tadić je rekao da je DS "jedina stranka koja je priznala gresku" i pozvao ostale stranke da kažu koliki je njihov udeo u "razaranju Srbije". Prema njegovim rečima, od kada je DS priznala grešku, sve stranke su počele da je napadaju i da je "tretiraju kao vudu lutku u koju mogu da zabadaju svoje otrovne strele". Odluku Vrhovnog suda da država vrati novac od poreza na ekstra profit Bogoljubu Kariću ocenio je kao "problem" i dodao da se zakon mora poštovati, a da političari ne mogu da se mešaju u sudske odluke.
|
|
|
|
Đelić: Plan G17 ne obezbeđuje dovoljno novca u budžetu
Beograd - Predizborni rat Demokratske stranke sa nekadašnjim koalicionim partnerima u četvrtak je nastavio ministar finansija Božidar Đelić, koji je naveo da Srbiji 28. decembra prete dve opasnosti. "Sa jedne strane, to su radikali kao ekstremna desnica, a sa druge strane, to je stranka G17 plus", rekao je Đelić. On je rekao da je njegova uloga da upozori javnost na katastrofalne posledice koje mogu nastupiti, ukoliko G17 plus dođe na vlast.
Nekadašnji član nevladine organizacije G17 plus, istakao je da će predlozi tandema Labus-Dinkić za smanjenje poreza razoriti Srbiju, jer će u budžetu doći do manjka od 108 milijardi dinara. "Ja sam iskreno zabrinut. U slučaju da se primeni plan G17 za naš budžet, desiće se jedna od dve stvari: ili hiperinflacija ili, sada se obraćam onima koji će biti direktne žrtve te politike, penzioneri – nećete primiti penziju, sigurno je nećete primiti u punom iznosu, zdravstveni radnici – nećete primiti platu, ne u iznosu u kojem smo se dogovorili za sledeću godinu, prosvetni radnici – nećete primiti platu, ne u iznosu koji je dogovoren, seljaci – nećete primiti svoje premije. Jednostavno, novca neće biti, kao što neće biti novca ni za staru deviznu štednju, za dečje dodatke, za lekove, za popravku puteva."
Đelić je predstavio ekonomski program DS-a koji predviđa zapošljavanje 500.000 ljudi za četiri godine, rešavanje stambenih problema i pokretanje investicionog programa vrednog pet milijadri evra. (B92)
|
|
|
|
U Nemačkoj uhapšen politički lider ANA Idajet Bećiri
Berlin - U Nemačkoj je u četvrtak potvrđeno da se u gradu Konstanc, blizu granice sa Švajcarskom, nalazi uhapšeni vođa Partije nacionalnog ujedinjenja Albanije, advokat Hidajet Bećiri, za kojim je raspisana međunarodna poternica zbog povezanosti sa terorističkom Albanskom nacionalnom armijom.
Predstavnik nemačke Savezne pogranične policije precizirao je da su Bećirija prekjuče izručile švajcarske vlasti, nakon što je 13. decembra uhapšen pri ulaska u tu zemlju. U oktobru je albanska policija, kako su mediji preneli iz Tirane, izdala nalog za hapšenje Bećirija zbog povezanosti sa ilegalnom ANA i zbog podržavanja i podstrekivanja na nasilje. (Tanjug)
|
|
|
|
|
|
