|
|
|
|
|
|
|
Sortiraj vesti po:
 Hronološki
Važnosti
Po rubrikama
|
|
Batić: Neophodno da Srbija što pre postane samostalna
Kruševac - Predsednik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić ocenio je večeras u Kruševcu da je neophodno da Srbija što pre postane samostalna, moderna evropska država.
"To je pitanje svih pitanja za koje se DHSS zalaže već dve i po godine", rekao je Batić. On se, kritikujući stranke zbog niza obećanja koja se u predizbornoj kampanji ovih dana mogu čuti sa malih ekrana, zapitao zašto nešto od toga nisu uradili dok su bili na vlasti. "Stigli smo do obećanja o otvaranju 700.000 novih radnih mesta, investicija u nove puteve... kao da neko ima čarobnu Aladinovu lampu", rekao je predsednik DHSS i nosilac izborne liste "Za samostalnu Srbiju".
Batić se založio za uvođenje morala u politiku, dodajući da političari moraju obećavati stvari koje mogu da ispune, pa makar bile i male. On smatra da je posle konstituisanja nove republičke skupštine neophodno doneti državna znamenja Srbije i potom, po formiranju vlade, pokrenuti proces mirnog razdruživanja sa Crnom Gorom. (Tanjug)
|
|
|
|
Ivanović: Očekivano reagovanje Holkerija
K. Mitrovica - Član Predsedništva Skupštine Kosova Oliver Ivanović rekao je večeras da je očekivano reagovanje šefa UNMIK-a Harija Holkerija da poništi odluku parlamenta kojom se odbacuju zakoni Jugoslavije i Srbije u pokrajini.
"Odluka Holkerija je očekivana zato što je odluka Skupštine van njenih ovlašćenja, a da to nije uradio doveo bi u opasnost i UNMIK-ove uredbe", naveo je Ivanović komentarišući Holkerijevu odluku. Ivanović smatra da će Holkeri "morati da proglasi nevažećim i druge današnje odluke Skupštine Kosova - među kojima je odluka o formiranju Radio-difuznog saveta, u kojem su svi članovi Albanci".
|
|
|
|
U SAD uhapšen Srbin iz Hrvatske pod sumnjom za ratne zločine
Majami - Američke vlasti uhapsile su u Majamiju bivšeg pripadnika vojske Srba u Hrvatskoj Životu Konstantinovića zato što sumnjaju da je počinio ratne zločine tokom rata u toj bivšoj jugoslovenskoj republici, javila je hrvatska agencija HINA.
Konstantinović je zatražio politički azil u Sjedinjenim Američkim Državama, a tokom razgovora s predstavnicima američke službe za imigraciju priznao je da je 1991. učestvovao u etničkom čišćenju i ubijanju Hrvata, prenela je nemačka novinska agencija DPA. "Morao sam da učestvujem (u etničkom čišćenju) i da pucam. Nisam ni gledao", izjavio je Konstantinović sudiji Ronaldu Sanu. Američki zvaničnici rekli su da je Konstantinović (39) došao u Njujork 1992. i da je tada podneo zahtev za azil, tvrdeći da će biti izložen progonu ako bude vraćen u zemlju.
Imigracione vlasti su odbacile njegov zahtev, a on se potom žalio višem sudu i procedura je trajala sve do njegovog hapšenja. Hrvatske vlasti saopštile su da Konstantinović za sada nije na njihovom spisku ratnih zločinaca. (Tanjug)
|
|
|
|
Usvojena carinska uredba i raspuštena SO Preševo
Beograd - Vlada Srbije usvojila je danas Uredbu o carinski dozvoljenom postupanju s carinskom robom, puštanju carinske robe i naplati carinskog duga kao ključni podzakonski akt u sprovođenju Carinskog zakona koji je donet u julu ove godine, a stupiće na snagu 1. januara 2004.
Vlada je donela odluku o raspuštanju Skupštine opštine Preševo i obrazovanju privremenog organa ove opštine, s obzirom na to da nije zasedala duže od tri meseca i na taj način ne može da funkcioniše u narednom periodu, saopštila je vladina Pres služba. Na ime interventne pomoći Republike za saniranje šteta nastalih od elementarnih nepogoda, vlada Srbije odobrila je sredstva u iznosu od 8.500.000 dinara koja će biti upućena opštinama Ćićevac, Negotin, Obrenovac, Doljevac, Merošina i Prokuplje.
Carinskom uredbom se prevashodno uređuju pitanja koja su u neposrednoj funkciji sprovođenja carinskih procedura i carinskog nadzora i kontrole, tako da sa novim Carinskim zakonom čine jedinstven pravni okvir za sve postupke carinjenja robe, mere carinskog nadzora i kontrole, obračuna i naplate carinskog duga, kao i za sprovođenje pravila o poreklu robe. Republička vlada donela je odluku o obrazovanju Prosvetnog saveta - za predškolsko, osnovno i srednje opšte i umetničko obrazovanje i vaspitanje, radi praćenja razvoja i unapređivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. (Tanjug)
|
|
|
|
Dan uoči isteka roka, potvrđeno 15 izbornih lista
Beograd - Dan uoči isteka roka za predaju izbornih lista za vanredne parlamentarne izbore u Srbiji, potvrđeno je učešće 15 stranaka i koalicija, ali je najavljeno još nekoliko. Republička izborna komisija trebalo bi da se izjasni o izbornoj listi koju je danas predao Pokret Privredna snaga Srbije i dijaspora. Laburistička partija Srbije najavila je da će sutra u podne predati izbornu listu, na kojoj se nalaze i kandidati Ujedinjene penzionerske stranke, Seljačke stranke i Srpskog nacionalnog pokreta Kosova i Metohije. Učešće na izborima najavili su i Jugoslovenska levica i Inicijativa za normalnu Srbiju.
RIK je do sada potvrdila izborne liste G17 Plus, Srpske radikalne stranke, Demokratske stranke Srbije, Demokratske alternative, kao i liste "Demokratska stranka-Boris Tadić", "SPO-NS-Vuk Drašković-Velimir Ilić", Otpora i koalicije "Za narodno jedinstvo". Potvrđene su i izborne liste "Socijalistička partija Srbije - Slobodan Milošević", "Samostalna Srbija" Demohrišćanske stranke Srbije, koalicije "Odbrana i pravda", Liberala Srbije, koalicije "Zajedno za toleranciju Čanak-Kasa-Ljajić", "Reformisti - socijaldemokratske partije Vojvodine - Srbije, Miodrag Mile Isakov" i "Socijalistička narodna stranka - Narodni blok - general Nebojša Pavković".
Među 15 lista zvanično je osam stranaka i sedam koalicija. Većina stranaka, koje nastupaju samostalno, uključila je, međutim, na svoje liste predstavnike drugih partija.
Na listi G17 Plus je pet funkcionera Socijaldemokratske partije, na listi DSS-a su predstavnici Narodne demokratske stranke i Srpske demokratske stranke, a na listi DS-a su kandidati Građanskog saveza Srbije, Socijaldemokratske unije, Demokratskog centra, Srpskog pokreta otpora sa Kosova i dvojica kandidata stranaka članica koalicije Liste
za Sandžak. Na listi Liberala Srbije su predstavnici Vlaške demokratske unije i Zemljoradničke partije Srbije, dok su na listi DHŠ predstavnici partija i udruženja Rumuna u SCG. Ukoliko svi koji su najavili predaju liste do sutra u ponoć, kada za to ističe zakonski rok, na glasačkom listiću biće 18 partija i koalicija, a kandidati za poslanike biće iz više od 40 stranaka. RIK bi trebalo da proglasi zbirnu izbornu listu 17. decembra.
Uoči izbora, koji će biti održani 28. decembra, predizborna tišina počeće 25. decembra u ponoć. RIK bi 14. decembra trebalo da objavi ukupan broj birača za parlamentarne izbore. Pravo glasa na neuspelim predsedničkim izborima u novembru imalo je 6.506.505 građana.
|
|
|
|
Holkeri proglasio nevažećom odluku Skupštine Kosova
Priština - Šef UNMIK-a Hari Holkeri odlučno je danas reagovao i nevažećom proglasio odluku kosovske Skupštine, prema kojoj su poništeni zakoni Srbije, koji se od 1989. godine sprovode na Kosovu.
"Odluka Skupštine Kosova doneta danas o poništenju svih zakona koji se odnose na Kosovo, usvojenih posle 22. marta 1989.godine nije u nadležnosti Skupštine Kosova i nemože se primeniti", navodi se u reagovanju Holkerija.
Albanska većina u Skupštini Kosova proglasila je danas nevažećim sve ustavne i zakonske akte Srbije usvojene posle 22. marta 1989. godine, kao i pravne posledice primene tih akata.
|
|
|
|
Zeleni Srbije iz finansijskih razloga ne mogu na izbore
Beograd - Zeleni Srbije, koji imaju status posmatrača u Federaciji zelenih Evrope, neće učestvovati na decembarskim izborima, jer nisu uspeli da zadovolje veoma komplikovanu i skupu administrativnu proceduru, saopštio je danas portparol te političke organizacije Boriša Antonijević.
Zeleni Srbije su želeli da uđu u izbornu trku, utrošili su mnogo energije na pripreme, štampali program u 43 tačke i letak pod motom "Ni levo, ni desno, već zeleno", ali se ispostavilo da su izborni troškovi - visoka sudska taksa za formulare i notare - nesavladiva prepreka, objasnio je Antonijević na konferenciji za novinare. "Verujemo da bismo prešli cenzus, jer smo nosioci opcije koja se tiče zdravog razvoja zemlje i naše budućnosti, ali nismo imali dovoljno novca da platimo naše učešće na izborima", kazao je on.
Antonijević je objasnio da, zbog medijske blokade i neizmenjene društvene klime, Zeleni Srbije nisu bili u stanju da obezbede finansijsku podršku u zemlji, pomoć iz državne kase se isplaćuje tek posle izbora prema broju osvojenih mandata, a zakon zabranjuje strane donacije. (Tanjug)
|
|
|
|
Snimak Klarkovog iskaza u Hagu biće naknadno emitovan
Hag - Snimak svedočenja američkog generala Veslija Klarka na suđenju bivšem predsedniku Srbije i Jugoslavije Slobodanu Miloševiću pred haškim Tribunalom biće emitovan za javnost 19. decembra, iako će Klark dati iskaz 15. i 16. decembra.
Odluku o naknadnom prenosu svedočenja bivšeg komandanta NATO donele su sudije Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju na zahtev američke administracije. Zvanični Vašington želi da prekontroliše sadržinu generalovog iskaza i da iz verzije za javnost izbaci pojedine delove ukoliko se proceni da bi oni mogli da ugroze nacionalne interese SAD, prenela je francuska novinska agencija AFP.
General Klark, jedan od kandidata Demokratske stranke za predsedničke izbore 2004, rukovodio je operacijom bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine. Njegovi kontakti s Miloševićem datiraju još iz vremena Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim je 1995. okončan rat u Bosni i Hercegovini. Klark se u to vreme, u funkciji vojnog pregovarača, u više navrata sastao s Miloševićem. Američki general započeće svedočenje u ponedeljak u 9.00 časova po srednjoevropskom vremenu, a trebalo bi da ga okonča do 12.45 časova u utorak. Klarkov iskaz će biće prikazan u petak u 9.00 časova, navodi AFP. (Tanjug)
|
|
|
|
Adilji najavio nastavak mirne borbe za 'veliku Albaniju'
Tirana - Lider Nacionalnog fronta za albansko ujedinjenje Gafur Adilji, koji je prošle sedmice pušten iz zatvora pošto je odslužio petomesečnu kaznu zbog raspirivanja etničke mržnje, izjavio je danas da će nastaviti da se mirnim sredstvima bori za stvaranje "velike Albanije" na Balkanu i pozvao Zapad da razmotri tu mogućnost.
Adilji je rekao da je cilj njegove grupe da pokrene međualbanski dijalog o ideji formiranja "velike Albanije", a da se potom založi za organizovanje međunarodne balkanske konferencije o promeni granica. Evropa bi trebalo da dozvoli Albancima da sami odluče da li žele da formiraju jedinstvenu zajedničku državu pre integracije u Evropsku uniju, ocenio je Adilji, prenosi agencija Rojters. "Ako ljudi kažu 'ne', naš front više neće imati razloga za postojanje", dodao je on. "Velika Albanija" bi, prema Adiljijevoj zamisli, obuhvatala Albaniju, Kosovo i delove zapadne Makedonije i južne Srbije i Crne Gore. Zapadne vlasti odbacuju takvu ideju, strahujući da bi promena granica izazvala podelu Bosne i Hercegovine. Čak i sama Albanija, koja namerava da se kandiduje za članstvo u EU, protivi se takvoj ideji, tvrdeći da Albanci treba da usmere napore ka prijemu u EU.
Osumnjičen da je i član Albanske nacionalne armije, koja je preuzela odgovornost za više terorističkih napada na području Kosova i Metohije i koju je misija Ujedinjenih nacija u pokrajini proglasila terorističkom organizacijom, Adilji se nalazi na američkoj "crnoj listi" lica kojima su zamrznuta finansijska sredstva, podseća Rojters. (Tanjug)
|
|
|
|
Sinod podržao Čovićev stav o Standardima za Kosovo
Beograd - Sva rešenja na Kosovu i Metohiji "moraju biti na dobro kako Srba, tako i Albanaca i svih drugih koji žive u južnoj srpskoj pokrajini", konstatovano je u današnjem razgovoru patrijarha Pavla i članova Svetog arhijerejskog Sinoda Srpske pravoslavne crkve, mitropolita Amfilohija i episkopa Lavrentija i Grigorija, sa potpredsednikom Vlade Srbije i predsednikom Koordinacionog centra za Kosmet Nebojšom Čovićem.
Tema razgovora u Partrijaršiji bilo je jučerašnje predstavljanje u Prištini finalne verzije dokumenta UNMIK-a "Standardi Kosova" u kome nije uzeta u obzir ni jedna ključna primedba ni sugestija Vlade Srbije u skladu sa Rezoluciojom 1244 Ujedinjenih nacija. Sveti Sinod je podržao stav Koordinacionog centra zaključivši "da UNMIK i drugi formalni i neformalni organi međunarodne zajednice rešenja treba da donose u sporazumu sa svim zainteresovanim stranama", navodi se u saopštenju. (Tanjug)
|
|
|
|
|
|
