Beograd - Premijer Srbije Zoran Živković ocenio je danas da je tvrdnja radnika Okružnog zatvora Slavomira Banđura o tome da je potpredsednik vlade Čedomir Jovanović posećivao vođe zemunskog klana "priča čoveka koji je imao stambeni problem i koji ga je rešavao na loš način jer je odlazio kod Dušana Spasojevića Šiptara".
Navodeći da je čuo samo deo priče tog radnika, Živković je novinarima u Skupštini Srbije rekao da je tačnost Banđurović navoda "pitanje za istragu", a da je njegov utisak da je tu "ceo problem stambeno pitanje".
"To što je rekao čovek koji je tražio stan kod Dušana Spasojevića i priča koga je tamo video, od premijera preko potpredsednika Vlade, je veoma neozbiljna stvar da bi je Demokratska stranka, kao ozbiljna stranka, komentarisala", kazao je Živković.
Na primedbu novinara da je Banđur naveo imena svojih kolega koje mogu da posvedoče njegovu izjavu, Živković je odgovorio: "Sačekajmo da vidimo te kolege. Ja mogu da vam ispričam 15 priča koje će biti zanimljive, a koje će biti lažne, kao što je verovatno i ova lažna".
17.06.2003. 18:04 CET
SDP traži smenu odgovornog za incident pred hrvatskom ambasadom
Beograd - Socijaldemokratska partija uputila je zahtev srpskom ministru policije Dušanu Mihajloviću da smeni lice koje je najodgovornije za obezbeđenje diplomatskih predstavništava u zemlji, zbog lošeg obezbeđenja ambasade Hrvatske u Beogradu.
Funkcioner SDP Ljiljana Nestorović je na konferenciji za novinare istakla da je kamenovanje hrvatske ambasade u Beogradu i skidanje njenih državnih obeležja ozbiljan politički problem, istakavši da taj napad predstavlja kršenje Bečke konvencije i napad na suverenu teritoriju druge države. (Tanjug)
17.06.2003. 17:46 CET
Radnik Okružnog zatvora: Jovanović posećivao Spasojevića i Lukovića
Beograd - Slavomir Banđur, koji je predstavljen kao radnik Okružnog zatvora u Beogradu, optužio je danas potpredsednika Vlade Srbije Čedomira Jovanovića da je više puta u Centralnom zatvoru posetio ubijene šefove zemunskog klana Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića.
Banđur je optužbe izneo na konferenciji za novinare poslaničkog kluba Demokratske stranke Srbije u republičkom parlamentu, a poslanik Dragan Jočić je rekao da je to u "funkciji pomoći u rasvetljavanju relevantnih činjenica oko ubistva premijera Zorana Đinđića".
Banđur je rekao da je Jovanovića video i u Šilerovoj ulici u Zemunu, u kući Dušana Spasojevića, kao i da je video pokojnog premijera kako izlazi iz te kuće, koja je srušena tokom akcije "Sablja", posle ubistva Đinđića.
On je naveo da je išao u Šilerovu, po preporuci svog šefa Dragutina Jadrana, kako bi mu Spasojević pomogao da reši svoje stambeno pitanje.
Banđur je rekao da sve ovo govori kako bi "pravda pobedila" i nabrojao je imena više svojih kolega koji su, kako je ocenio, spremni da na narednim konferencijama za novinare takođe posvedoče da je, kako je naveo, Čedomir Jovanović više puta dolazio kod Spasojevića u zatvor i insistirao da on bude pušten.
Prema njegovim rečima, za posete Čedomira Jovanovića znaju radnici Centralnog zatvora, ali i upravnik Dragan Blanuša.
Banđur je kazao da je, po izlasku iz zatvora, Spasojević lično poslao kompjutere po Jovanoviću u Centralni zatvor, ali da ne zna gde su oni završili. Dodao je da je spreman da javnosti dostavi fotokopije iz knjiga o evidenciji tih kompjutera.
Banđur je rekao da očekuje posledice nakon ovog istupanja u javnosti, a na primedbu zašto je ćutao do sada, odgovorio je da nije imao hrabrosti.
Šef poslaničke grupe DSS-a Dejan Mihajlov rekao je da je za sutra zakazano iseljenje Slavomira Banđura iz stana u Nehruovoj ulici broj 139, u kome se nalazi godinu i po dana.
Na pitanje da li je reč o stanu koji je dobio zalaganjem pokojnog Spasojevića, Banđur nije odgovorio. Novinarima nisu bila dozvoljena pitanja, uz primedbu poslanika DSS-a da će to ostaviti za kasnije.
Beograd - Ministarstvo prosvete Srbije odlučilo je danas da učenicima koji nisu položili kvalifikacione ispite za upis u srednje četvorogodišnje škole i gimnazije omogući polaganje popravnog kvalifikacionog ispita.
Na konferenciji za novinare, pomoćnik ministra prosvete i predsednik Upisne komisije Refik Šećibović rekao je da je Ministarstvo donelo takvu odluku nakon što je utvrdilo da će u četvorogodišnjim školama veliki broj mesta ostati upražnjen, a da trogodišnje škole neće moći da prime sve učenike koji nisu položili kvalifikacione ispite, prenosi RTS.
Zbog toga bi više od 10.000 svršenih osnovaca moglo da ostane neupisano, rekao je Šećibović. Kandidati za upis u srednje škole polagali su ispite iz matematike i srpskog jezika, 14. i 15. juna.
Šećibović je najavio da će sutra biti saopštena procedura po kojoj će se polagati popravni kvalifikacioni ispiti, istovremeno naglašavajući da na taj ispit neće moći da izađu učenici koji su položili ispite, radi eventualnog popravljanja uspeha. Termin polaganja popravnih ispita još nije poznat. Pomoćnik ministra prosvete najavio je da će prilikom utvrđivanja procedure ministarstvo uzeti u obzir sve primedbe koje su izrečene nakon testova iz srpskog jezika i matematike.
17.06.2003. 17:17 CET
Skupština SCG u sredu nastavlja raspravu o sudu
Beograd - Skupština Srbije i Crne Gore u sredu bi trebalo da nastavi raspravu u pojedinostima o Predlogu zakona o sudu SCG, prekinutu 9. juna.
Poslanici su usvojili osnovni predlog zakona u načelu, da bi sednica bila prekinuta prilikom izjašnjavanja o najspornijem amandmanu koji su na predlog zakona uputili poslanici dve vladajuće koalicije. Tim amandmanom se, u odnosu na prvobitno predloženo rešenje, onemogućava stupanje na snagu odluke Suda kojom bi van snage bio stavljen ustav ili zakon države članice ako ga ona u odredjenom roku ne uskladi sa Ustavnom poveljom.
Poslanici opozicije su na nož dočekali taj predlog, ocenivši da se time ne derogira samo Sud, već i sama Državna zajednica i ujedno krši Beogradski sporazum koji predviđa hijerarhiju pravnih akata u Državnoj zajednici. Ni svi poslanici DOS-a nisu podržali predloženi zakon, a ni amandmane. (Tanjug)
17.06.2003. 17:03 CET
Živković: Prijem u EU samo je pitanje dinamike i uslova
Beograd - Premijer Srbije Zoran Živković izjavio je danas da je predstojeći samit Evropske unije u Solunu "jedna tačka na našem putu u Evropsku uniju".
On je izrazio očekivanje da na samitu budu potvrđena već jasno izrečena opredeljenja - da će zapadni Balkan biti primljen u Evropsku uniju.
Ostaje samo pitanje dinamike koja država će kada biti primljena i uz koje uslove", rekao je Živković novinarima u Skupštini Srbije.
Govoreći o hapšenju bivšeg oficira JNA Veselina Šljivančanina Živković je rekao da je policija istrpela mnogo što ne bi nijedna policija u drugim zemljama i da je jako loše što se u javnosti proglašavaju žrtvama oni koji to zaista ne zaslužuju.
"Posle hapšenja Šljivančanina postoji promena kod mnogih medija koji su do juče pričali da maltene treba pobiti, a ne pohapsiti sve koje traži Hag. Već sutradan su počeli da pričaju o brutalnosti policije", rekao je premijer Srbije.
Prema njegovim rečima ne bi trebalo očekivati spektakularno nove akcije, jer novih optužnica za sada nema i da od 18 ljudi koje potražuje Haški tribunal najveći broj i nije na našoj teritoriji.
17.06.2003. 16:48 CET
Krstić: Očekujem skoro vraćanje preferencijala za šećer
Beograd - Direktor Uprave carina Srbije Aleksandar Krstić izjavio je danas da očekuje da Evropska Unija uskoro vrati Srbiji preferencijale na izvoz šećera.
"Što se tiče carine, kontrola izvoza je organizovana prema uputstvima Evropske komisije. Carinici su u svim šećeranama, a određeni su i granični prelazi za uvoz i izvoz šećera", rekao je Krstić za agenciju Beta napominjući da jedan stručnjak Evropske komisije obilazi šećerane i proverava da li su obezbeđeni uslovi za davanje pouzdanih garancija o poreklu šećera.
Preduslov za vraćanje preferencijala bio je, kako ističe Krstić, i formiranje Kancelarije Uprave carina Srbije i Crne Gore koje će raditi u sastavu Ministarstva za međunarodne ekonomske odnose državne zajednice.
"Ta kancelarija je formirana i ona će biti zadužena za proceduru izdavanja sertifikata o poreklu robe sa teritorija država članica u posebnim slučajevima među kojima je i izvoz po povlascenim uslovima", potvrdio je Krstić.
Zaduženja Kancelarije Uprave carina Srbije i Crne Gore će, prema rečima Krstića, biti i overavanje sporazuma za carinama drugih zemalja. Na overu trenutno čekaju sporazumi sa carinama Slovenije, Ukrajine i Irana.
17.06.2003. 16:41 CET
FreeSerbia ujedinila arhivu
Beograd - Poštovani posetioci,
Obaveštavamo vas da su od danas svi sadržaji i sajtovi koje je FreeSerbia radila postavljeni u zajedničkoj arhivi. Time će biti olakšan uvid u arhivu koja počinje od 24.09.2000. godine.
Redakcija FS
17.06.2003. 16:36 CET
Vulinu i Gojkovićevoj određen pritvor od 30 dana
Beograd - Branilac funkcionera Sosijalističke partije Srbije Aleksandra Vulina i Vesne Gojković beogradski advokat Đorđe Komlenski potvrdio je danas da je njegovim klijentima određen pritvor od 30 dana i da je on na to rešenje uložio žalbu.
Vulin i Gojkovićeva su uhapšeni posle nereda izazvanih prilikom hapšenja haškog optuženika pukovnika u penziji Veselina Šljivančanina. "Rešenjem dežurnog istražnog sudije njima je odredjen pritvor od 30 dana. Ja sam predao žalbu na ta rešenja i očekujem da će se sutra odlučivati o njoj", rekao je Komlenski za agenciju Beta.
Komlenski je rekao da se Vulin i Gojkovićeva nalaze u beogradskom Centralnom zatvoru. Oni se terete za krivično delo učestvovanja u skupini koja vrši nasilje.
17.06.2003. 16:32 CET
Lilić počeo svedočenje protiv Slobodana Miloševića
Hag - Bivši predsednik Savezne republike Jugoslavije Zoran Lilić počeo je svoje svedočenje protiv Slobodana Miloševića kome se sudi u Tribunalu u Hagu za ratne zločine i genocid u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Kosovu.
Lilić je počeo svoje svedočenje tvrdnjom da je Socijalistička partija Srbije početkom devedesetih bila najuticajnija stranka u Srbiji i da nijedna važna odluka nije mogla biti doneta bez odobrenja predsednika te stranke Slobodana Miloševića. On je kazao da su odluke donosili Milošević, njegova supruga Mirjana Marković i "uži krug" njihovih partijskih saradnika koji su takođe bili i članovi Jugoslovenske levice, koja po Lilićevim rečima nije imala uporište u biračkom telu. "Odluke su donošene u užem krugu ljudi. Koncipirane su kod Miloševićeve kuće, a Izvršni odbor Socijalističke partije Srbije ih je samo legitimisao, a nekada su i bez toga direktno plasirane u medije", rekao je Lilić. On je precizirao da su u "užem krugu" bili: premijer Mirko Marjanović, predsednik Skupštine Srbije Dragan Tomić, Milomir Minić, Milan Milutinović, Nikola Šainović, Gorica Gajović i Uroš Šuvaković, za koga je dodao da je "vrlo interesantan član".
Na pitanje tužioca Džefrija Najsa da li je Milošević "imao širu strategiju ujedinjavanja svih Srba u jednu državu", Lilić je odgovorio: "Parola 'Svi Srbi u jednoj državi' provlačila se godinama. SFR Jugoslavija je bila jedina takva država i svakako da su se činili napori da se ona održi". Najs je zatim citirao jedan govor optuženog iz 1991. godine u kojem on kaže da Srbi žele da žive i da će živeti u jednoj državi, a svedok je rekao da se to "odnosilo na pravo na referendum za sve koje žele da ostane da žive u Jugoslaviji, kao i za one koji žele da odu".
Lilić je rekao da je tokom mandata njegovog prethodnika Dobrice Ćosića, postojao Državni savet za usaglašavanej stavova o vođenju državne politike, u kojem su, pored predstavnika Srbije, Crne Gore i federacije, bili i zastupnici Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Svedok je kazao da je prisustvovao na četiri sastanka tog tela i da je na jednom, održanom 1993, Milošević, govoreći o situaciji u RS i RSK, rekao da "treba mirnim sredstvima 'de jure' ostvariti ono što je 'de fakto' postignuto na terenu". "To je značilo da se ono što je postignuto na terenu legitimiše pred međunarodnom zajednicom", precizirao je Lilić. Upitan da li je, kao predsednik SRJ, dobijao izveštaje Službe državne bezbednosti Srbije, on je rekao da nije dobijao redovne izveštaje, ali da bi mu konkretne informacije bile dostavljane kada bi ih zatražio.
Predstavnik ambasade Srbije i Crne Gore Slavoljub Carić, koji prisustvuje svedočenju Lilića, zatražio je u sudnici da se o dokumentima sa sednica VSO govori na zatvorenoj sednici. Zastupnik vlade u Beogradu nije se, međutim, usprotivio kada je tužilac Najs iz dokumenta VSO pročitao da je Savet u decembru 1992. raspravljao o "pripremema VJ za moguću vojnu intervenciju NATO-a u BiH, moguću agresiju Hrvatske i nasilnu secesiju Kosova".
U nastavku suđenja, Lilić je rekao da su 1995. godine u Srbiji, po odobrenju Miloševića, obučavani dobrovoljci za armije Srba u BiH i Hrvatskoj i da je vlada u Beogradu plaćala oficire tih vojski. Lilić je rekao da ga je u jesen 1995. godine tadašnji načelnik vojne službe bezbednosti Aleksandar Dimitrijević obavestio da eksperti VJ u Srbiji obučavaju dobrovoljce. "Tražio sam informacije od načelnika Generalštaba Momčila Perišića, a on mi je odgovorio da je to odobrio predsednik Milošević. Bio sam zaprepašćen, jer je to bilo u jesen 1995. posle silnih napora, pre svih samog gospodina Miloševića, da se postigne Dejtonski sporazum", kazao je Lilić. On je ispričao da je, nakon susreta sa kapetanom Draganom koji je dobrovoljce obučavao, naredio da se prestane sa obučavanjem dobrovoljaca i rasformira logor u kojem je ona obavljana.
Tužilac Džefri Najs je u dokazni materijal uvrstio dokument kojim je general Perišić obavestio Lilića o obuci i naveo da je to odobrio Milošević. Lilić je potvrdio i da je, od 1993. do 1997. godine, vlada SRJ izdvajala osam miliona evra godišnje za plate oficira u RS i RSK, koji su prethodno bili pripadnici JNA. On je rekao i da su oficiri VJ odlazili dobrovoljno da služe u srpskim vojskama u Hrvatskoj i BiH. Na pitanje Najsa da li je, po Miloševićevom naređenju, tim armijama pružana i pomoć u naoružanju i tehnici, Lilić je odgovorio da VSO nikada nije doneo takvu odluku. "Da li je bilo drugih načina da se to uradi, ne znam", dodao je. Svedok je rekao da je Milošević imao "dominantan uticaj" u VSO, ali da se "teško moglo govoriti o nametanju njegove volje", jer su odluke donošene konsenzusom.
Lilić je potvrdio da je Milošević davao primat MUP-u Srbije nad Vojskom Jugoslavije i da je policija "bila jako dobro opremljena" i "imala jako dobre specijalne jedinice". On je rekao da je u MUP-u, nakon što je ministar 1997. godine postao Vlajko Stojiljković, "jedan od najvećih uticaja imao Jovica Stanišić" koji je, u to vreme, izveštavao i odgovarao direktno Miloševiću.
Lilić izrazio je uverenje da Milošević "nije imao ništa" sa masovnim ubistvom više hiljada Muslimana u Srebrenici, u leto 1995. godine. S obzirom da se, u avgustu 1995. godine, često sastajao s Miloševićem i da je on, nakon što je obavešten o događaju u Srebrenici, "bio vidno potresen i ljut". "Delovao je iskreno. Rekao je čak i za rukovodstvo sa Pala da su to 'ludi ljudi', ako su mogli to narediti. Duboko sam uveren da predsednik Milošević nije mogao da izda naređenje za tako nešto", rekao je Lilić, dodajući da je taj zločin "delo pojedinaca" koji moraju odgovarati. On je kazao da je Milošević bio ljut i zbog uverenja da će zločin u Srebrenici pogoršati međunarodni položaj Beograda tokom mirovnih pregovora koji su doveli do Dejtonskog sporazuma.
Na pitanje Najsa o "kontroli" koju je Milošević imao nad bosanskim Srbima, Lilić je odgovorio da je "kontrola prejaka reč", da je optuženi "imao veliki uticaj", ali ne toliko veliki da rukovodsto RS ne odbije više mirovih planova. O odnosu Miloševića sa komandantom Vojske Republike Srpske Ratkom Mladićem, Lilić je rekao da je bio "dobar" sve dok bosanski Srbi nisu odbili Vensov mirovni plan, 1993. godine, a kasnije "loš".
Zajedno sa Lilićem u sudnici je pravni savetnik ambasade Srbije i Crne Gore u Hagu Miodrag Pančevski i kao i Lilićev advokat Dragan Šaponjić.
Lilić je rekao da su on i vojni vrh, u leto i jesen 1998. godine, upozoravali Miloševića da se Vojska Jugoslavije nezakonito i van lanca komandovanja zloupotrebljava u sukobima na Kosovu, ali da je on ta upozorenja zanemario. Lilić, koji je tada bio potpredsednik Savezne vlade, rekao je da je, posle boravka na Kosovu, u leto 98, Miloševića izvestio da je "stanje vanredno, komunikacije prekinute, a kretanje otežano" i da zbog toga treba formalno uvesti vanredno stanje, što je već tražio načelnik Generalštaba VJ Momčilo Perišić, kao uslov da se u antiteroristička dejstva uključi i armija.
Na pitanje tužioca Džefrija Najsa da li je tada već bilo masovnih ubistava Albanaca, Lilić je odgovorio da je – usled "jakih dejstava albanskih terorista i odgovarajućih odgovora antiterorističkih jedinica" - "bilo dosta ubijanja". Upitan da li je Milošević, tada predsednik SRJ znao za žrtve, svedok je kazao: "Verujem da je znao, dobijao je svakodnevne izveštaje, osim ako mu ih neko nije pisao drugačije".
Svedok je kazao da je optuženom tada dao "mapu na kojoj su precizno bili označeni teroristički centri" i tražio da se dejstva policije usmere na njih. "Milošević mi je rekao da to prenesem na sastanku s predsednikom Srbije Milanom Milutinovićem, koji je tada koordinisao između VJ, Resora javne bezbednosti i Resora državne bezbednosti. Teroristički centri nikada nisu napadnuti, niti eliminisani", naglasio je Lilić. On je kazao da je zbog toga kasnije iz terorističkih dejstava nastala opštenarodna pobuna kosovskih Albanaca.
Svedok je istakao da su se za uvođenje vanrednog stanja, usmerene napade na terorističke centre, uz vođenje računa da ne stradaju civili, i istovremeno pokretanje političkih pregovora s albanskim liderima, tada zalagali i šef RDB Jovica Stanišić, general Perišić i drugi generali.
Stanišić se u to vreme žalio da ne može sprovoditi svoj zadatak na Kosovu zbog nedovoljne koordinacije između RDB i RJB i nedostatka armijske podrške, rekao je Lilić.
"Uvođenje vanrednog stanja je bilo neophodno i neizbežno", konstatovao je Lilić.
Tužilac Najs je u dokazni materijal uvrstio pismo koje je general Perišić uputio Miloševiću u julu 1997, protestujući zbog toga što on preskače lanac komandovanja i upravlja jedinicama Prištinskog korpusa zaobilazeći vrh Generalštaba. U pismu, koje je Lilić nazvao "rezigniranim", Perišić izražava negodovanje i zbog toga što jedinice VJ zloupotrebljavaju "neovlašćena lica", navodeći Nikolu Šainovića i Milomira Minića.
"MUP je tada stalno tražio pomoć VJ, ali se to moglo uraditi legalno, proglašavanjem vanrednog stanja, a ne ovako nezakonito i neprofesionalno", prokomentarisao je Lilić, dodajući da je problem bio nedostatak subordinacije kojom bi bila sprečena zloupotreba vojnih jedinica.
On je rekao da je "koordinaciono telo" za Kosovo, na čijem je čelu bio Šainović, bilo formirano "kao političko telo" i da je njegovo delovanje van toga bilo štetno.
Lilić je kazao i da je u novembru 1998. napisao Miloševiću opširni izveštaj o stanju na Kosovu, na osnovu obaveštajnih podataka, tražeći hitnu antiterorističku akciju, ali da nije dobio odgovor.
Na pitanje predsedavajućeg sudije Ričarda Meja zašto Milošević
nije želeo da uvede vanredno stanje na Kosovu, svedok je odgovorio da
bi jedan od razloga mogao biti taj što bi VJ preuzela komandu nad
policijom.
Svedočenje Zorana Lilića nastavlja se u sredu.
Foto: FreeSerbia
14.07. 2003. 14:23 CET SCG - SAD 5:5
Vaterpolo reprezentacija SCG zabeležila je remi na startu Svetskog prvenstva u Barseloni.
Plavi su odigrali nerešeno 5:5 (3:2, 1:1, 2:1, 0:0) sa selekcijom SAD, a sledeću utakmicu na šampionatu igraju u sredu, kada se od 13:15 sastaju sa Australijom.
Izvor: FreeSerbia
11.07.2003. Lopovi 'odšetali' sa 116 hiljada evra
Dvojica nepoznatih pljačkaša, maskiranih šeširima i sunčanim naočarima, opljačkali su Filijalu Crnogorske komercijalne banke u Igalu za 116 hiljada evra, saopšteno je iz Centra bezbednosti... Izvor: SRNA Arhiva
