Beograd - Skupština Srbije i Crne Gore u sredu bi trebalo da nastavi raspravu u pojedinostima o Predlogu zakona o sudu SCG, prekinutu 9. juna.
Poslanici su usvojili osnovni predlog zakona u načelu, da bi sednica bila prekinuta prilikom izjašnjavanja o najspornijem amandmanu koji su na predlog zakona uputili poslanici dve vladajuće koalicije. Tim amandmanom se, u odnosu na prvobitno predloženo rešenje, onemogućava stupanje na snagu odluke Suda kojom bi van snage bio stavljen ustav ili zakon države članice ako ga ona u odredjenom roku ne uskladi sa Ustavnom poveljom.
Poslanici opozicije su na nož dočekali taj predlog, ocenivši da se time ne derogira samo Sud, već i sama Državna zajednica i ujedno krši Beogradski sporazum koji predviđa hijerarhiju pravnih akata u Državnoj zajednici. Ni svi poslanici DOS-a nisu podržali predloženi zakon, a ni amandmane. (Tanjug)
17.06.2003. 17:03 CET
Živković: Prijem u EU samo je pitanje dinamike i uslova
Beograd - Premijer Srbije Zoran Živković izjavio je danas da je predstojeći samit Evropske unije u Solunu "jedna tačka na našem putu u Evropsku uniju".
On je izrazio očekivanje da na samitu budu potvrđena već jasno izrečena opredeljenja - da će zapadni Balkan biti primljen u Evropsku uniju.
Ostaje samo pitanje dinamike koja država će kada biti primljena i uz koje uslove", rekao je Živković novinarima u Skupštini Srbije.
Govoreći o hapšenju bivšeg oficira JNA Veselina Šljivančanina Živković je rekao da je policija istrpela mnogo što ne bi nijedna policija u drugim zemljama i da je jako loše što se u javnosti proglašavaju žrtvama oni koji to zaista ne zaslužuju.
"Posle hapšenja Šljivančanina postoji promena kod mnogih medija koji su do juče pričali da maltene treba pobiti, a ne pohapsiti sve koje traži Hag. Već sutradan su počeli da pričaju o brutalnosti policije", rekao je premijer Srbije.
Prema njegovim rečima ne bi trebalo očekivati spektakularno nove akcije, jer novih optužnica za sada nema i da od 18 ljudi koje potražuje Haški tribunal najveći broj i nije na našoj teritoriji.
17.06.2003. 16:48 CET
Krstić: Očekujem skoro vraćanje preferencijala za šećer
Beograd - Direktor Uprave carina Srbije Aleksandar Krstić izjavio je danas da očekuje da Evropska Unija uskoro vrati Srbiji preferencijale na izvoz šećera.
"Što se tiče carine, kontrola izvoza je organizovana prema uputstvima Evropske komisije. Carinici su u svim šećeranama, a određeni su i granični prelazi za uvoz i izvoz šećera", rekao je Krstić za agenciju Beta napominjući da jedan stručnjak Evropske komisije obilazi šećerane i proverava da li su obezbeđeni uslovi za davanje pouzdanih garancija o poreklu šećera.
Preduslov za vraćanje preferencijala bio je, kako ističe Krstić, i formiranje Kancelarije Uprave carina Srbije i Crne Gore koje će raditi u sastavu Ministarstva za međunarodne ekonomske odnose državne zajednice.
"Ta kancelarija je formirana i ona će biti zadužena za proceduru izdavanja sertifikata o poreklu robe sa teritorija država članica u posebnim slučajevima među kojima je i izvoz po povlascenim uslovima", potvrdio je Krstić.
Zaduženja Kancelarije Uprave carina Srbije i Crne Gore će, prema rečima Krstića, biti i overavanje sporazuma za carinama drugih zemalja. Na overu trenutno čekaju sporazumi sa carinama Slovenije, Ukrajine i Irana.
17.06.2003. 16:41 CET
FreeSerbia ujedinila arhivu
Beograd - Poštovani posetioci,
Obaveštavamo vas da su od danas svi sadržaji i sajtovi koje je FreeSerbia radila postavljeni u zajedničkoj arhivi. Time će biti olakšan uvid u arhivu koja počinje od 24.09.2000. godine.
Redakcija FS
17.06.2003. 16:36 CET
Vulinu i Gojkovićevoj određen pritvor od 30 dana
Beograd - Branilac funkcionera Sosijalističke partije Srbije Aleksandra Vulina i Vesne Gojković beogradski advokat Đorđe Komlenski potvrdio je danas da je njegovim klijentima određen pritvor od 30 dana i da je on na to rešenje uložio žalbu.
Vulin i Gojkovićeva su uhapšeni posle nereda izazvanih prilikom hapšenja haškog optuženika pukovnika u penziji Veselina Šljivančanina. "Rešenjem dežurnog istražnog sudije njima je odredjen pritvor od 30 dana. Ja sam predao žalbu na ta rešenja i očekujem da će se sutra odlučivati o njoj", rekao je Komlenski za agenciju Beta.
Komlenski je rekao da se Vulin i Gojkovićeva nalaze u beogradskom Centralnom zatvoru. Oni se terete za krivično delo učestvovanja u skupini koja vrši nasilje.
17.06.2003. 16:32 CET
Lilić počeo svedočenje protiv Slobodana Miloševića
Hag - Bivši predsednik Savezne republike Jugoslavije Zoran Lilić počeo je svoje svedočenje protiv Slobodana Miloševića kome se sudi u Tribunalu u Hagu za ratne zločine i genocid u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Kosovu.
Lilić je počeo svoje svedočenje tvrdnjom da je Socijalistička partija Srbije početkom devedesetih bila najuticajnija stranka u Srbiji i da nijedna važna odluka nije mogla biti doneta bez odobrenja predsednika te stranke Slobodana Miloševića. On je kazao da su odluke donosili Milošević, njegova supruga Mirjana Marković i "uži krug" njihovih partijskih saradnika koji su takođe bili i članovi Jugoslovenske levice, koja po Lilićevim rečima nije imala uporište u biračkom telu. "Odluke su donošene u užem krugu ljudi. Koncipirane su kod Miloševićeve kuće, a Izvršni odbor Socijalističke partije Srbije ih je samo legitimisao, a nekada su i bez toga direktno plasirane u medije", rekao je Lilić. On je precizirao da su u "užem krugu" bili: premijer Mirko Marjanović, predsednik Skupštine Srbije Dragan Tomić, Milomir Minić, Milan Milutinović, Nikola Šainović, Gorica Gajović i Uroš Šuvaković, za koga je dodao da je "vrlo interesantan član".
Na pitanje tužioca Džefrija Najsa da li je Milošević "imao širu strategiju ujedinjavanja svih Srba u jednu državu", Lilić je odgovorio: "Parola 'Svi Srbi u jednoj državi' provlačila se godinama. SFR Jugoslavija je bila jedina takva država i svakako da su se činili napori da se ona održi". Najs je zatim citirao jedan govor optuženog iz 1991. godine u kojem on kaže da Srbi žele da žive i da će živeti u jednoj državi, a svedok je rekao da se to "odnosilo na pravo na referendum za sve koje žele da ostane da žive u Jugoslaviji, kao i za one koji žele da odu".
Lilić je rekao da je tokom mandata njegovog prethodnika Dobrice Ćosića, postojao Državni savet za usaglašavanej stavova o vođenju državne politike, u kojem su, pored predstavnika Srbije, Crne Gore i federacije, bili i zastupnici Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Svedok je kazao da je prisustvovao na četiri sastanka tog tela i da je na jednom, održanom 1993, Milošević, govoreći o situaciji u RS i RSK, rekao da "treba mirnim sredstvima 'de jure' ostvariti ono što je 'de fakto' postignuto na terenu". "To je značilo da se ono što je postignuto na terenu legitimiše pred međunarodnom zajednicom", precizirao je Lilić. Upitan da li je, kao predsednik SRJ, dobijao izveštaje Službe državne bezbednosti Srbije, on je rekao da nije dobijao redovne izveštaje, ali da bi mu konkretne informacije bile dostavljane kada bi ih zatražio.
Predstavnik ambasade Srbije i Crne Gore Slavoljub Carić, koji prisustvuje svedočenju Lilića, zatražio je u sudnici da se o dokumentima sa sednica VSO govori na zatvorenoj sednici. Zastupnik vlade u Beogradu nije se, međutim, usprotivio kada je tužilac Najs iz dokumenta VSO pročitao da je Savet u decembru 1992. raspravljao o "pripremema VJ za moguću vojnu intervenciju NATO-a u BiH, moguću agresiju Hrvatske i nasilnu secesiju Kosova".
U nastavku suđenja, Lilić je rekao da su 1995. godine u Srbiji, po odobrenju Miloševića, obučavani dobrovoljci za armije Srba u BiH i Hrvatskoj i da je vlada u Beogradu plaćala oficire tih vojski. Lilić je rekao da ga je u jesen 1995. godine tadašnji načelnik vojne službe bezbednosti Aleksandar Dimitrijević obavestio da eksperti VJ u Srbiji obučavaju dobrovoljce. "Tražio sam informacije od načelnika Generalštaba Momčila Perišića, a on mi je odgovorio da je to odobrio predsednik Milošević. Bio sam zaprepašćen, jer je to bilo u jesen 1995. posle silnih napora, pre svih samog gospodina Miloševića, da se postigne Dejtonski sporazum", kazao je Lilić. On je ispričao da je, nakon susreta sa kapetanom Draganom koji je dobrovoljce obučavao, naredio da se prestane sa obučavanjem dobrovoljaca i rasformira logor u kojem je ona obavljana.
Tužilac Džefri Najs je u dokazni materijal uvrstio dokument kojim je general Perišić obavestio Lilića o obuci i naveo da je to odobrio Milošević. Lilić je potvrdio i da je, od 1993. do 1997. godine, vlada SRJ izdvajala osam miliona evra godišnje za plate oficira u RS i RSK, koji su prethodno bili pripadnici JNA. On je rekao i da su oficiri VJ odlazili dobrovoljno da služe u srpskim vojskama u Hrvatskoj i BiH. Na pitanje Najsa da li je, po Miloševićevom naređenju, tim armijama pružana i pomoć u naoružanju i tehnici, Lilić je odgovorio da VSO nikada nije doneo takvu odluku. "Da li je bilo drugih načina da se to uradi, ne znam", dodao je. Svedok je rekao da je Milošević imao "dominantan uticaj" u VSO, ali da se "teško moglo govoriti o nametanju njegove volje", jer su odluke donošene konsenzusom.
Lilić je potvrdio da je Milošević davao primat MUP-u Srbije nad Vojskom Jugoslavije i da je policija "bila jako dobro opremljena" i "imala jako dobre specijalne jedinice". On je rekao da je u MUP-u, nakon što je ministar 1997. godine postao Vlajko Stojiljković, "jedan od najvećih uticaja imao Jovica Stanišić" koji je, u to vreme, izveštavao i odgovarao direktno Miloševiću.
Lilić izrazio je uverenje da Milošević "nije imao ništa" sa masovnim ubistvom više hiljada Muslimana u Srebrenici, u leto 1995. godine. S obzirom da se, u avgustu 1995. godine, često sastajao s Miloševićem i da je on, nakon što je obavešten o događaju u Srebrenici, "bio vidno potresen i ljut". "Delovao je iskreno. Rekao je čak i za rukovodstvo sa Pala da su to 'ludi ljudi', ako su mogli to narediti. Duboko sam uveren da predsednik Milošević nije mogao da izda naređenje za tako nešto", rekao je Lilić, dodajući da je taj zločin "delo pojedinaca" koji moraju odgovarati. On je kazao da je Milošević bio ljut i zbog uverenja da će zločin u Srebrenici pogoršati međunarodni položaj Beograda tokom mirovnih pregovora koji su doveli do Dejtonskog sporazuma.
Na pitanje Najsa o "kontroli" koju je Milošević imao nad bosanskim Srbima, Lilić je odgovorio da je "kontrola prejaka reč", da je optuženi "imao veliki uticaj", ali ne toliko veliki da rukovodsto RS ne odbije više mirovih planova. O odnosu Miloševića sa komandantom Vojske Republike Srpske Ratkom Mladićem, Lilić je rekao da je bio "dobar" sve dok bosanski Srbi nisu odbili Vensov mirovni plan, 1993. godine, a kasnije "loš".
Zajedno sa Lilićem u sudnici je pravni savetnik ambasade Srbije i Crne Gore u Hagu Miodrag Pančevski i kao i Lilićev advokat Dragan Šaponjić.
Lilić je rekao da su on i vojni vrh, u leto i jesen 1998. godine, upozoravali Miloševića da se Vojska Jugoslavije nezakonito i van lanca komandovanja zloupotrebljava u sukobima na Kosovu, ali da je on ta upozorenja zanemario. Lilić, koji je tada bio potpredsednik Savezne vlade, rekao je da je, posle boravka na Kosovu, u leto 98, Miloševića izvestio da je "stanje vanredno, komunikacije prekinute, a kretanje otežano" i da zbog toga treba formalno uvesti vanredno stanje, što je već tražio načelnik Generalštaba VJ Momčilo Perišić, kao uslov da se u antiteroristička dejstva uključi i armija.
Na pitanje tužioca Džefrija Najsa da li je tada već bilo masovnih ubistava Albanaca, Lilić je odgovorio da je – usled "jakih dejstava albanskih terorista i odgovarajućih odgovora antiterorističkih jedinica" - "bilo dosta ubijanja". Upitan da li je Milošević, tada predsednik SRJ znao za žrtve, svedok je kazao: "Verujem da je znao, dobijao je svakodnevne izveštaje, osim ako mu ih neko nije pisao drugačije".
Svedok je kazao da je optuženom tada dao "mapu na kojoj su precizno bili označeni teroristički centri" i tražio da se dejstva policije usmere na njih. "Milošević mi je rekao da to prenesem na sastanku s predsednikom Srbije Milanom Milutinovićem, koji je tada koordinisao između VJ, Resora javne bezbednosti i Resora državne bezbednosti. Teroristički centri nikada nisu napadnuti, niti eliminisani", naglasio je Lilić. On je kazao da je zbog toga kasnije iz terorističkih dejstava nastala opštenarodna pobuna kosovskih Albanaca.
Svedok je istakao da su se za uvođenje vanrednog stanja, usmerene napade na terorističke centre, uz vođenje računa da ne stradaju civili, i istovremeno pokretanje političkih pregovora s albanskim liderima, tada zalagali i šef RDB Jovica Stanišić, general Perišić i drugi generali.
Stanišić se u to vreme žalio da ne može sprovoditi svoj zadatak na Kosovu zbog nedovoljne koordinacije između RDB i RJB i nedostatka armijske podrške, rekao je Lilić.
"Uvođenje vanrednog stanja je bilo neophodno i neizbežno", konstatovao je Lilić.
Tužilac Najs je u dokazni materijal uvrstio pismo koje je general Perišić uputio Miloševiću u julu 1997, protestujući zbog toga što on preskače lanac komandovanja i upravlja jedinicama Prištinskog korpusa zaobilazeći vrh Generalštaba. U pismu, koje je Lilić nazvao "rezigniranim", Perišić izražava negodovanje i zbog toga što jedinice VJ zloupotrebljavaju "neovlašćena lica", navodeći Nikolu Šainovića i Milomira Minića.
"MUP je tada stalno tražio pomoć VJ, ali se to moglo uraditi legalno, proglašavanjem vanrednog stanja, a ne ovako nezakonito i neprofesionalno", prokomentarisao je Lilić, dodajući da je problem bio nedostatak subordinacije kojom bi bila sprečena zloupotreba vojnih jedinica.
On je rekao da je "koordinaciono telo" za Kosovo, na čijem je čelu bio Šainović, bilo formirano "kao političko telo" i da je njegovo delovanje van toga bilo štetno.
Lilić je kazao i da je u novembru 1998. napisao Miloševiću opširni izveštaj o stanju na Kosovu, na osnovu obaveštajnih podataka, tražeći hitnu antiterorističku akciju, ali da nije dobio odgovor.
Na pitanje predsedavajućeg sudije Ričarda Meja zašto Milošević
nije želeo da uvede vanredno stanje na Kosovu, svedok je odgovorio da
bi jedan od razloga mogao biti taj što bi VJ preuzela komandu nad
policijom.
Svedočenje Zorana Lilića nastavlja se u sredu.
Foto: FreeSerbia
17.06.2003. 16:28 CET
NIN: Popović tužbama zastrašuje medije
Beograd - Beogradski nedeljnik NIN saopštio je danas, povodom tužbe koju je protiv njega podneo sekretar Biroa za komunikacije Vlade Srbije Vladimir Popović, da sekretar toga Biroa "tužbe koristi kao batinu kojom maše iznad glava srpskih medija, oličavajući model odnosa politike i medija kakav više ne postoji u Evropi".
"Nadamo se da Vlada Srbije ne želi da promoviše takav model odnosa, iako je on njen visoki činovnik", navodi se u saopštenju koje je potpisao predsednik Upravnog odbora NIN-a Sava Dautović i dodaje da Popovićeva tužba protiv srpskih medija "ne nanosti štetu ugledu tih medija".
"U svakom slučaju, biće to više od procesa, a srpska javnost već zna da će sudska presuda imati mnogo značajnije posledice od eventualne novčane kazne. NIN se ne plaši takvog procesa. Šteta samo što Kafka neće biti tu", zaključuje se u saopštenju NIN-a.
17.06.2003. 16:14 CET
Vodinelić: UNS saopštio netačne podatke
Beograd - Član Saveta za radiodifuziju u ostavci Vladimir Vodinelić demantovao je danas navode Udruženja novinara Srbije da je prećutao podatke zbog kojih bi mogao da postoji konflikt interesa za njegovo članstvo u Savetu.
UNS je, u jučerašnjem saopštenju, optužio Vodinelića da je prećutao da mu je kćerka stalno zaposlena u Radio televiziji Srbije kao sekretarica režije.
Vodinelić u izjavi agenciji Beta navodi da među podacima, koje je u leto 2002. godine dostavio "Otporu", a ta organizacija kao predlagač Skupstini Srbije, stoji i da je njegova kćerka, Ana Vodinelić, zaposlena u toj medijskoj kući.
"Podatak je, kao javan, bio dostupan i UNS-u. Pre nego što se odlučio da saopšti neistinitu tvrdnju, da sam prećutao taj podatak, UNS je bio obavezan da je proveri sa dužnom pažnjom", rekao je Vodinelić.
On dodaje da je UNS, "da je čitao makar novine, mogao još prošlog leta uočiti" da je sa novinarima razgovarao o tom podatku, objašnjavajući zašto smatra da ne postoji konflikt interesa.
Vodinelić je izrazio nadu da su novinari, članovi UNS-a, obavešteniji i pri proveri pažljiviji od svoga udruženja.
Vladimir Vodinelić je ranije Beti rekao da ne smatra da postoji konflikt interesa za njegovo članstvo u Savetu, budući da mu je kćerka zaposlena na radnom mestu sa kog ne može da utiče na rad RTS-a.
17.06.2003. 15:59 CET
Podnete krivične prijave protiv Vučića i Pelevića
Beograd - Istražni sudija Petog opštinskog suda Nebojša Bajić izjavio je danas da je protiv funkcionera Srpske radikalne stranke Aleksandra Vučića i lidera Stranke srpskog jedinstva Borislava Pelevića podneta krivična prijava zbog "učestvovanja u skupini koja vrši nasilje".
Bajić je agenciji Beta rekao da je zahtev za sprovođenje istrage protiv Pelevića i Vučića i podnošenje krivične prijave usledilo posle nereda tokom akcije hapšenja penzionisnaog pukovnika VJ Veselina Šljivančanina, u Beogradu, u noći između 12. i 13. juna.
Povodom tužbe za klevetu, koju je protiv njega podneo Vučić, zbog, kako navodi funkcioner radikala, netačnog iznošenja podatka da se pri pokušaju hapšenja pozvao na poslanički imunitet, Bajić je rekao da se kada je dao tu izjavu, pozvao na navode iz policijskog izveštaja.
U policijskom izveštaju, koji je urađen u prisustvu zapisničara i tužioca, stoji da su se Pelević i Vučić pozvali na poslanički imunitet, naveo je Bajić.
"Da li su se pozvali na imunitet ili ne, najbolje znaju policajci", rekao je Bajić, ali je dodao da je on lično ispitao druge četiri osobe privedene zbog istog krivičnog dela kao i Vučić i Pelević.
Bajić je rekao i da je predmet koji tereti Vučića i Pelevića prebačen u nadležnost Drugog opštinskog suda.
Za navedeno krivično delo zaprećena je kazna od jedne do pet godina zatvora za učesnike u skupini koja vrši nasilje, a za organizatore od jedne do deset godina.
17.06.2003. 15:45 CET
Predsednik SCG Marović razgovarao sa francuskim industrijalcima
Pariz - Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović i najviši predstavnici asocijacije francuskih poslodavaca MEDEF saglasili su se danas u Parizu u oceni da još nisu iskorišćene sve šanse za francuske investicije u Srbiji i Crnoj Gori.
Nakon sastanka, Marović i predsednik MEDEF Enternasional Fransoa Perigo najavili su skore susrete privrednika iz Srbije i Crne Gore i Francuske u kojima bi se razgoravalo o privrednim oblastima u kojima bi francuske kompanije najbrže mogle da investiraju.
Marović je rekao da je današnji sastanak bio prvi korak u organizaciji tih razgovora i da bi susreti mogli da uslede već nakon Samita Evropske unije u Solunu, koji je zakazan za 21. jun. "Zajednički smo konstatovali da postoji interes za privrednu saradnju, da francuske kompanije žele da investiraju i da u tom pogledu još nisu iskorišćene sve mogućnosti. Mi moramo da stvorimo uslove da Srbija i Crna Gora Francuskoj pruže nešto više od drugih zemalja i tu imamo veliku šansu", rekao je predsednik SCG.
Marović je još rekao da će o današnjim dogovorima sa francuskim privrednicima obavestiti u sutrašnjem razgovoru i predsednika Francuske Žaka Širaka.
Predsednik međunarodnog dela najveće francuske asocijacije poslodavaca Fransoa Perigo rekao je da je neophodno "pojačati ekonomsko prisustvo Francuske u SCG" i dodao da Francuska "želi da pomogne SCG u procesu tranzicije". MEDEF je najznačajnija asocijacija poslodavaca u Francuskoj i bavi se mobilizacijom francuskih kompanija za konkretne poslove u zemlji i inostranstvu.
Svetozar Marović, koji se nalazi u radnoj poseti Francuskoj, razgovaraće sutra sa predsednikom Širakom i predsednikom Senata Kristijanom Ponseleom. Marović će, kako je najavljeno, u rezidenciji ambasadora SCG u Francuskoj, sutra razgovarati i sa predsednikom Hrvatske Stjepanom Mesićem.
Predsednik SCG razgovaraće i sa najvišim predstavnicima MEDEF-a, najveće francuske konfederacije poslodavaca, a predviđen je i susret sa predstavnicima dijaspore.
14.07. 2003. 14:23 CET SCG - SAD 5:5
Vaterpolo reprezentacija SCG zabeležila je remi na startu Svetskog prvenstva u Barseloni.
Plavi su odigrali nerešeno 5:5 (3:2, 1:1, 2:1, 0:0) sa selekcijom SAD, a sledeću utakmicu na šampionatu igraju u sredu, kada se od 13:15 sastaju sa Australijom.
Izvor: FreeSerbia
11.07.2003. Lopovi 'odšetali' sa 116 hiljada evra
Dvojica nepoznatih pljačkaša, maskiranih šeširima i sunčanim naočarima, opljačkali su Filijalu Crnogorske komercijalne banke u Igalu za 116 hiljada evra, saopšteno je iz Centra bezbednosti... Izvor: SRNA Arhiva
