Predsednik SCG Marović: Očekujem da se SCG pridruži EU već 2007. ili 2008.
Beograd - Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović izjavio je da želi da veruje da će se SCG pridružiti Evropi već 2007. ili 2008. godine a da o 2010. ili 2015. godini ne želi da razmišlja jer je to isuviše daleko.
Marović je u emisiji RTS-a "Licem u lice" kazao da od predstojećeg samita Evropske unije u Solunu očekuje da konstatuje ono što je u ovom trenutku nesumnjivo, a to je da je SCG nezamenljivi faktor demokratskog procesa stabilizacije regiona i da je u ovom kratkom vremenu doista postale politički lider tog procesa. Prema njegovim rečima, trebalo bi očekivati da u Solunu bude doneta odluka o izradi studiji izvodljivosti i ulasku u proces pridruživanja.
Predsednik SCG je rekao da bi potpisao bilateralni sporazum sa SAD o neizručenju američkih državljana Međunarodnom krivičnom sudu ali da bi taj sporazum vremenski ograničio. Ističući da je to njegovo lično mišljenje, Marović je kazao da bi trajanje tog sporazuma vezao za brzinu približavanja državne zajednice Evropi i na taj način ohrabrio i Evropu i SCG za što brži ulazak naše zemlje u evropske integracione procese.
"Realnost je da se mi sada nalazimo između dva saveznika od kojih nas i jedan i drugi pritiskaju na više ili manje diskretan način", rekao je Marović ukazavši da Evropa traži da kažemo ne tom sporazumu, dok Amerikanci očekuju da SCG potpiše sporazum zato što su oni dugoročni i strateški važni saradnici SCG.
Predsednik Srbije i Crne Gore je dodao da još nije doneo nikakvu odluku o formiranju Ekonomskog saveta. "Nisam doneo nikakvu odluku te vrste. Reč je o inicijativi koju su pokrenuli udruženja industrijalaca i privrednika, koji su izrazili želju da doprinesu stabilizaciji i harmonizaciji privrednih života u zajednici", rekao je Marović "Inicijativu industrijalaca želim da prihvatim i prihvatam je. Uvažavajući javnost i razmatrajući ovo što se piše po novinama, krajnje ozbiljno ću razmotriti sva ta pitanja i biti spreman da kažem 'da, tu sam pogrešio. Međutim, još nisam ništa uradio što bi moglo da bude greška", rekao je Marović.
17.06.2003. 09:09 CET
Predsednik Irana Hatami: Teheran ne želi nuklearno oružje na Bliskom Istoku
Teheran - Predsednik Irana Mohamed Hatami izjavio je da se Teheran zalaže da nijedna zemlja u regionu ne poseduje nuklearno oružje.
Hatami je time reagovao na poziv ministara inostranih poslova zemalja članica Evropske unije da Teheran hitno i bezuslovno pristane na detaljnije međunarodne inspekcije svojih nuklearnih postrojenja. Teheran, pak, to uslovljava ukidanjem zabrane na nabavku nuklearne tehnologije u civilne svrhe.
Evropska Unija pozvala je Teheran da što pre dozvoli detaljniju inspekciju iranskih nuklearnih postrojenja kako bi demonstrirao da ne planira razvoj atomskog naoružanja. Evropski ministri inostranih poslova smatraju da Iran treba bezuslovno da potpiše protokol kojim će se Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju dozvoliti veći i brži pristup njegovim nuklearnim postrojenjima. (BBC)
16.06.2003. 20:58 CET
Ministar odbrane SCG Tadić: Ove nedelje zahtev za ulazak u Partnerstvo za mir
Beograd - Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Boris Tadić rekao je da je "vrhunski bezbednosno-politički prioritet" državne zajednice priključenje programu "Partnerstvo za mir".
Na svečanosti povodom Dana Vojske SCG u Domu garde na Topčideru, Tadić je ponovio da će ove nedelje vlasti podneti zvaničan zahtev za pristupanje tom programu. Tadić je izrazio uverenje da sada nema prepreka za pristupanje "Partnerstvu za mir". "Očekujem da ćemo biti primljeni", rekao je.
Tadić je naveo da SCG očekuje i međunarodnu podršku za korenite reforme sistema odbrane, ali je dodao i da pre toga treba obezbediti podršku domaće javnosti kao i podršku domaćih političkih struktura. Reforma sistema odbrane je od izuzetne važnosti, jer bez toga nema ulaska u međunarodne integracije u koje želi SCG. Na tom poslu moraju da se angažuju svi unutrašnji potencijali, rekao je Tadić i podvukao da potrebe vojske treba da budu u saglasnosti sa ekonomskom realnošću zemlje.
Ministar odbrane je rekao da je Balkan bezbednosno problematična zona i da okolnosti nalažu izmenu koncepta odbrane zemalja u regionu. Postoji samo jedno rešenje za taj problem, a to je pristupanje u bezbednosne integracije, rekao je Tadić.
Načelnik Generalštaba Vojske SCG, general-pukovnik Branko Krga rekao je da pripadnici vojske žele da veruju da je sada došlo "novo vreme" i da neće morati da se žrtvuju kao što su to činile prethodne generacije. Krga je dodao da "neke okolnosti", pre svega terorističke aktivnosti, upućuju na oprez.
Načelnik GŠ VSCG je rekao da je počela reforma vojske i da je vojska sposobna da obavi svoj deo zadatka i odgovori na sve izazove, poručujući i da je vojska spremna za priključenje međunarodnim bezbednosnim integracijama. On je izrazio nadu da će reformama vojske biti poboljšan položaj njenih pripadnika.
Prijemu povodom dana Vojske SCG prisustvuju predsednik Skupštine SCG Dragoljub Mićunović, premijer Srbije Zoran Živković, članovi srpske vlade, predstavnici Srpske pravoslavne crkve i strani vojni predstavnici.
16.06.2003. 20:54 CET
SAD donele pozitivnu odluku o sertifikaciji za pomoć SCG
Vašington - Američki državni sekretar Kolin Pauel doneo je pozitivnu odluku o sertifikaciji kojom se praktično odobrava dalja američka finansijska pomoć Srbiji i Crnoj Gori, saznaje danas Tanjug iz Stejt departmenta.
Državni sekretar je obavestio američki Kongres da Srbija i Crna Gora ispunjavaju uslove za nastavak ekonomske pomoći u iznosu od 110 miliona dolara. Ova odluka ce pozitivno uticati i na podršku američkih predstavnika u međunarodnim finansijskim i drugim institucijama, gde od njihovog glasa zavisi da li će određeni krediti i finansijska sredstva biti odobreni Srbiji i državnoj zajednici Srbija i Crna Gora.
Potpis Kolina Pauela znači da je srpska strana zadovoljila postavljene uslove koji se odnose na: saradnju sa Haškim tribunalom, uključujući pristup istražitelja, dostavu dokumenata, predaju i transfer optuženih, kao i pomoć oko njihovog izručenja - preduzimanje koraka u skladu sa Dejtonskim sporazumom u obustavljanju finansijske, političke i druge podrške za "separatističke" institucije Republike Srpske - preduzimanje koraka u primeni politike poštovanja manjinskih prava i vladavine zakona, uključujući oslobađanje političkih zatvorenika.
"Zadovoljan sam odlukom i ona jeste očekivana. To je rezultat saradnje koju smo ostvarali tokom poslednjih nekoliko meseci sa američkom administracijom u nastojanju da prevaziđemo razne prepreke", rekao je ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore Goran Svilanović.
Ocenjujući da je odluka Kolina Pauela "dobra vest za Srbiju", srpski ministar finansija Božidar Đelić istakao je da to znači i da će stav američke administracije biti pozitivan u svim međunarodnim organizacijama. "Nadam se da će odluka američke delegacije na sastanku Kordinacione grupe za pripremu donatorske konferencije, 19. juna, biti pozitivna tako da sada možemo očekivati podršku SAD za održavanje donatorske konferencije za Srbiju i Crnu Goru na jesen", rekao je Đelić agenciji Beta. On je izrazio nadu da će posle ovakve odluke biti ubrzana normalizaciju spoljnotrgovinskih odnosa Srbije i Crne Gore i SAD.
Predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore Dragoljub Mićunović smatra da je odluka američke admidnistracije dobar znak koji govori o dobrim odnosima sa SAD, i da je važno da oni idu uzlaznom linijom. Na pitanje da li je i koliko hapšenje haškog optuženika, penzionisanog vojnog oficira Veselina Šljivančanina imalo uticaja, Mićunović je odgovorio da to nije bilo od uticaja na stav američkog državnog sekretara Kolina Pauela. "Lično mislim da bi ta odluka bila doneta i bez toga, zbog njihove orijentacije da pomognu stabilizaciji vlade i prilika u Srbiji. U svakom slučaju to je Pauelu olakšalo poziciju pred Kongresom SAD", rekao je Mićunović.
16.06.2003. 20:20 CET
Međunarodna zajednica insistira na preinačenju odluke oko trgovine ljudima u Crnoj Gori
Beč - Međunarodna zajednica insistira na tome da crnogorski tužilac preinači svoju odluku u slučaju moldavske državljanke u vezi sa trgovinom ljudima u Crnoj Gori, zaključak je vanredne sednice Stalnog saveta Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Beču.
U diskusiji, nakon obraćanja potpredsednika crnogorske vlade Dragana Đurovića, brojne delegacije, uključujući delegacije Evropske unije i SAD, zahtevale su da se preispita slučaj Moldavke S.Č. i odluka podgoričkog tužioca. "Mi apelujemo na crnogorske vlasti da se preinači odluka tužioca", naglašeno je u izjavi SAD u kojoj se zahteva da crnogorska vlada uloži intenzivne napore u istrazi slučaja, uz uključivanje međunarodnog nezavisnog pravnog eksperta.
SAD su izrazile zabrinutost zbog umešanosti visokih funkcionera u aktuelni slučaj trgovine ljudima. "Odbacivanje slučaja dovodi u pitanje ozbiljnost opredeljenja vlade da uloži napore kako bi ispitala umešanost visokih funkcionera. Zahtevamo od crnogorskih vlasti da intenziviraju napore da se ubrza usvajanje i primena reforme pravosuđa, uključujući i zakon o državnom tužiocu", poručile su SAD koje su istvoremeno pozdravile napore Crne Gore u borbi protiv organizovanog kriminala.
Evropska unija zatražila je, takođe, da se u istragu slučaja moldavske državljanke uključi međunarodni nezavisni stručnjak. "EU očekuje od crnogorskih pravosudnih organa da sami, bez odlaganja, preispitaju odluku tužioca o odustajanju od podizanja optužnice i da je preinače kako bi se slučaj nastavio u odgovarajućim zakonskim okvirima i procedurama. Takođe, pozdravili bismo imenovanje međunarodnog pravnog eksperta koji bi pregledao dokazni materijal u tom slučaju kako bi ustanovio opravdanost za odbacivanje podizanja optužnice", naglašeno je u saopštenju EU. Na osnovu zaključaka tog eksperta, EU očekuje da će crnogorske vlasti preduzeti odgovarajuće mere u vezi sa pravnim okvirom i vođenjem slučajeva.
EU je, takođe, ocenila da je propuštena prilika da se kroz pravosudni sistem ustanovi istina u vezi sa ozbiljnim optužbama. U saopštenju se ističe da "nastavak neizricanja presuda dovodi u pitanje sposobnost crnogorskog pravnog sistema da se suoči sa slučajevima vezanim za trgovinu ljudima". EU je, takođe, poručila da je "to nanelo štetu kredibilitetu Crne Gore i da bi to moglo uputiti poruku kriminalcima da mogu da deluju nekažnjeno sa teritorije Crne Gore".
Unija je izrazila zabrinuost što se u Crnoj Gori, kako se čini, ne pruža dovoljna žaštita žrtvama trgovine ljudima. EU je naglasila da će "nastaviti da prati ovaj i druge slučajeve trgovine ljudima, i da će podržati sve one koji žele da počinioce ovakvih krivičnih dela izvedu pred pravdu".
Potpredsednik Vlade Crne Gore Dragan Đurović je pozvao međunarodnu zajednicu da dođe u Crnu Goru i na licu mesta se uveri u ispravnost pravne procedure u aferi trgovine ljudima, javlja RTS. Đurović je, predvodeći delegaciju Vlade Crne Gore, u izlaganju Stalnom savetu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju izneo podatke o problemu trgovine ljudima i reformama koje njegova Vlada sprovodi u oblasti pravnog sistema. "Opšta je ocena da su nadležni pravosudni organi u konkretnom postupku, u slučaju Moldavke S.Č. ispoštovali norme procesnog zakonodavstva, odnosno predviđeni postupak. Odluka osnovnog tužioca u Podgorici da odustane od krivičnog gonjenja četvorice Crnogoraca je odluka pravosuđa, koje je po Ustavu Republike Crne Gore nezavisno od izvršne vlasti", rekao je on. To je potvrda, kako je rekao, da se Vlada ni na koji način nije mešala u istragu koju je sprovodio sud niti u donošenje odluke nadležnog tužioca.
Prema njegovim rečima, u svim fazama postupka potpuno je poštovana nezavisnost suda i tužioca, tako da crnogorska Vlada nije imala mogućnost da utiče na donošenje odluke, niti ima nadležnost da utiče na promenu odluke koju je doneo sud. "Mi smo odgovorna Vlada i odgovoran partner međunarodne zajednice. Ovaj slučaj evidentno proizvodi negativne političke posledice. Vlada, vlast u Crnoj Gori ili bilo koji pojedinac nemaju šta da prikrivaju. Naprotiv, interes je Crne Gore da se slučaj rasvetli do kraja", dodao je Đurović.
Ne treba zaboraviti, naglasio je Đurović, da se Crna Gora konstruktivno ponela prema preporuci Predsedavajućeg OEBS-a i moldavskoj državljanki je pre okončanja postupka omogućeno da napusti Crnu Goru. "U nameri da otklonimo svaku sumnju u legalnost ovog slučaja ili pak rezerve tome da li je zakon ispoštovan, Crna Gora je spremna da omogući proveru svih relevatnih podataka vezanih za ovaj slučaj, prepoznajući u tome priliku da se uklone sve sumnje o ispravnosti postupka i dileme da li je pravda zadovoljena", poručio je on.
Vlada Crne Gore spremna je, kako je rekao, da ispoštuje nalaze ekspertskog tima i da u delu koji je u njenoj nadležnosti reaguje na njihov izveštaj i preduzme mere koje su u domenu njene ustavne pozicije kako bi se eventualni propusti ispravili.
U svom obraćanju Stalnom savetu OEBS-a Đurović je podsetio i na napore koje je Crna Gora preduzela proteklih godina u borbi protiv organizovanog kriminala, a tako i trgovine ljudima i na polju reforme pravosuđa.
Vanrednoj sednici Stalnog saveta OEBS-a posvećena isključivo Crnoj Gori prisustvovali su nacionalni koordinator za borbu protiv trgovine ljudima Aleksandar Moštrokol, pomoćnik ministra inostranih poslova Crne Gore Vesko Garčević, kao i savetnik u ministarstvu spoljnih poslova Crne Gore Dragana Radulović.
Hrvatski premijer Račan izrazio žaljenje zbog incidenata nakon utakmice
Zagreb - Hrvatski premijer Ivica Račan izrazio je danas duboko žaljenje zbog događaja na finalnoj vaterpolo utakmici između Hrvatske i Srbije i Crne Gore u Kranju.
Hrvatski premijer je najavio da će hrvatska Vlada već u sredu 18. juna raspravljati o zakonu koji bi trebao da spreči nerede na sportskim terenima.
Račan je čestitao sjajnu srebrnu medalju hrvatskim vaterpolistima, dodavši da su vaterpolisti izuzetno dobro predstavljali Hrvatsku, ali da to isto nije učinio deo gledalaca na utakmici. "Oni su osramotili Hrvatsku i to zaslužuje svaku osudu, trebamo se zamisliti kako se to više ne bi ponovilo" rekao je hrvatski premijer.
Račan je naveo da je po njegovoj oceni bilo propusta u organizaciji utakmice, da je kriva slovenačka procena o značaju i riziku te utakmice. "O tim se slabostima treba i mora govoriti pre svega u Sloveniji", rekao je Račan.
Račcan je naglasio da je neposredno nakon utakmice došlo i do "velikosrpskog divljanja navijača", kako na utakmici, tako i u Beogradu i Novom Sadu. "Zabrinjava ono što su učinili, mislim pre svega na napad na hrvatsku ambasadu u Beogradu" precizirao je Račan, dodavši da o tome brigu treba da vode organi demokratski izabrane vlasti u Srbiji.
Račan je izrazio žaljenje što najviši predstavnici Srbije i Crne Gore nisu odmah osudili divljanje i primitivizam navijača.
Govoreći o zakonu o sprečavanju nereda na sportskim takmičenjima, Račan je naveo da je pripreman više meseci i da je koincidencija s događajima u Kranju. Račan je rekao da će Vlada Saboru predložiti da se zakon donese po hitnom postupku, da će u njemu biti korištena iskustva iz Evrope koja je uspela da zaustavi nasilje na svojim sportskim terenima. Za nasilnike će ovim zakonom biti predviđene novčane i kazne zatvora, a jedna od mera biće i zabrana dolaska na sportska takmičenja u trajanju od jedne do tri godine.
16.06.2003. 19:19 CET
Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine: Organizatori ECHO festivala moraju preduzeti mere zaštite
Beograd - Ministarstvo za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine pozvalo je s organizatore muzičkog festivala ECHO koji će biti održan na Velikom ratnom ostrvu da za vreme koncerta preduzmu mere zaštite tog prirodnog dobra.
Ministarstvo saopštava da organizatori moraju broj prisutnih posetilaca prilagoditi prostornom kapacitetu prirodnog dobra i da buka mora biti u granicama propisanim Pravilnikom o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini.
Kako je saopšteno, Ministarstvo je uputilo zahtev Zavodu za zaštitu prirode Srbije da još jednom preispita ekološku važnost i status Velikog ratnog ostrva s jasnim pitanjem da li ima stručne osnove da bude od nacionalnog značaja. Dobijen je odgovor da ovaj prirodni prostor ne ispunjava uslove da bude proglašen za prirodno dobro od nacionalnog značaja. Zavod za zašitu prirode Srbije izradio je studiju kojom se predlaže da Veliko i Malo ratno ostrvo budu zaštićeni kao predeo izuzetnih odlika - značajno prirodno dobro III kategorije, shodno odredbama Zakona o zaštiti životne sredine.
16.06.2003. 19:10 CET
Ministri EU zadovoljni napretkom u izradi Akcionog plana
Brisel - Šefovi diplomatija Evropske unije su danas u Luksemburgu "toplo pozdravili bitan napredak" u tržišnom "akcionom plan" Srbije i Crne i zatražili da se reše "još neki problemi" kako bi se "brzo krenulo u izradu studije o izvodljivosti za sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa SCG".
U zaključcima ministarskog sastanka EU, izražena je želja da se, ako je moguće, plan upotpuni već do samita EU, krajem nedelje u Solunu, ili brzo posle toga. Evropski ministri su podržali predlog grčkog predsedništva EU i Evropske komisije da se na predstojećem samitu u Solunu saradnja sa zemljama zapadnog Balkana podigne na nivo "evropskog partnerstva", uz dodatnu finansijsku podršku od 200 miliona evra u iduće tri godine, izjavili su zvaničnici u Luksemburgu.
Usaglašen je i nacrt "Solunske deklaracije", koju treba da usvoje lideri EU, krajem nedelje, i u kojoj se naglašava potpuna rešenost evropske Petnaestorice da u svoje redove "ugrade" zapadnobalkanske zemlje. "Budućnost zapadnog Balkana je u Evropskoj uniji", kaže se u ovom dokumentu i naglašava da je "brzina napredovanja ka tom cilju u rukama samih zemalja regiona". Svaka zemlja će, po svojim zaslugama, u meri kojoj ispuni političke, demokratske i privredne tržišne reforme, ući u članstvo Unije.
Sa samita EU u Solunu će "biti upućena veoma pozitivna poruka", istakli su funkcioneri na ministarskom sastanku. Šefovi diplomatija EU su "izrazili zadovoljstvo zbog hapšenja Veselina Šljivančanina, poslednjeg optuženog od 'vukovarske trojke'" i podvukli da "taj povoljan razvoj događaja dodatno ukazuje na rešenost Srbije i Crne Gore da pospeše saradnju sa Haškim sudom". "Savet ministara EU pozdravlja nameru Beograda i Prištine da, ubrzo posle samita u Solunu, stupe u neposredan dijalog o praktičnim pitanjima od uzajamnog interesa".
Na zasedanju je, takođe, naloženo "nadležnim telima" u EU da "što pre moguće" unesu imena novih lica u spisak onih kojima se zabranjuje izdavanje viza za ulazak ili prolazak preko teritorije EU, zbog toga što pomažu od Haškog suda optužene ratne zločine.
Na zasedanju je raspravljano i o "ličnosti s velikim diplomatskim iskustvom" koja bi dobila podršku Evropske unije kao novi šef Unmika na Kosovu. Izvori zasedanja su rekli da su među "viđenijim kandidatima" i troje Italijana - "dobar znalac međunarodnih i balkanskih pitanja", diplomata Antonio Armelini, zatim Stefano Sanino, bivši šef misije OEBS-a u SRJ, a sada savetnik predsednika Evropske komisije Romana Prodija, kao i Laura Mirakijan, bivši direktor za Balkan u ministarstvu inostranih poslova u Rimu.
Ministri EU su stavili do znanja da će "Evropska komisija odlučno sarađivati sa vlastima Srbije i Crne Gore kako bi se prevazišli preostali problemi u 'akcionom planu'". Funkcioneri EU su rekli da Evropska komisija, pored ostalog, ukazuje na "nedovršenosti" oko zakonskih obaveza za sprovođenje plana. Stručnjaci u Briselu su predočili da je nužno u potpunosti utvrditi ko je u vladi SCG "odgovoran za sprovođenje evropskih reformi". Na dobijeni odgovor da će to biti Savet SCG za integraciju sa EU, na čelu s predsednikom države, rečeno je da bi morao i da se usvoji zakon koji obavezuje na sprovođenje tih reformi.
Evropska komisija će, verovatno, danas u Beograd uputiti glavninu primedbi na "akcioni plan", u kojima, pored ostalog, stoji i stav da bi i tržište poljoprivrednim proizvodima moralo odmah, po stupanju na snagu plana, biti bez izuzetaka jedinstveno. To bi značilo, prema savetu Evropske komisije, da ne bi bilo različitih, nižih stopa ni za 56 poljoprivrednih proizvoda, za koje je Crna Gora tražila da budu niže sve dok se ne uvezu godišnje količine hrane neophodne za potrebe zaštite standarda crnogorskog stanovništva. Stručnjaci u Evropskoj komisiji su savetovali da se za te proizvode ustanove državne subvencije, imajući u vidu da će više carinske stope i za pomenutih 56 prehrambenih artikala doneti dodatni priliv sredstava državnom budžetu.
Šefovi evropskih diplomatija su usaglasili i obiman "Solunski redosled koraka za zapadni Balkan", s ohrabrujućim geslom: "Napred u evropsku integraciju". Taj temeljiti politički, ekonomski i stabilizacioni program treba da odobre vođi EU na solunskom samitu. U preambuli ovog dokumenta se podvlači da je za "Evropsku uniju visoki prioritet zapadni Balkan i priprema za njegovu buduću integraciju u evropske strukture i, konačno, ulazak u članstvo Unije". Takođe su prihvaćene godišnje analize razvoja u svakoj od pet zapadnobalkanskih zemalja koje je izradila Evropska komisija.
16.06.2003. 18:38 CET
Luis Moreno Okampo glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda
Hag - Prvi glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda, Argentinac Luis Moreno Okampo, položio je svečanu zakletvu na prigodnoj svečanosti održanoj u Hagu, javlja BBC.
Morena Okampa, pedesetogodišnjeg pravnika specijalizovanog za oblast zaštite ljudskih prava, jednoglasno je u aprilu izabralo devedeset zemalja-članica ovog suda. Tokom osamdesetih godina, tužilac na suđenju članovima nekadašnje argentinske vojne hunte. Kasnije je obavljao poslove šefa južnoameričkog odeljenja organizacije za borbu protiv korupcije, " Transparensi Internešnel ". Zadatak tužioca Okampa biće da pred lice pravde izvodi počinioce ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i počinioce krivičnog dela genocida.
Dopisnici kažu da je imenovanje Luisa Morena Okampa jedan od ključnih poteza za Međunarodni krivični sud koji se suočava, istovremeno, sa snažnim otporom Sjedinjenih Država. Vašington strahuje da bi sud mogao da bude upotrebljen kao političko oruđe za krivično gonjenje američkih državljana i vojnika koji služe kao pripadnici mirovnih snaga.
Nakon izbora 18 sudija u martu 2003. i ceremonije u ponedeljak, MKS 1. jula počinje zvanično sa radom, a tužilaštvo bi od tog datuma trebalo da počne da razmatra blizu 400 tužbi koje su u haško sedište suda do sada pristigle sa svih strana sveta. Luis Moreno Kampo razmotriće koje su od ovih tužbi politički motivisane, a koje predstavljaju istinsko kršenje ljudskih prava. Diplomate i pravni eksperti smatraju da će upravo taj prvi izbor biti test za dalji kredibilitet MKS, i da će do pokretanja prvog procesa proteći meseci, ako ne i godine.
Rimski Statut Međunarodnog krivičnog suda iz 1998. godine do sada je ratifikovalo 90 država, što je učinila i naša zemlja.
Beograd - Ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Goran Svilanović je najoštrije osudio sinoćnji incident ispred hrvatske ambasade u Beogradu i izrazio očekivanje da to neće negativno uticati na unapređenje odnosa dveju zemalja.
"Najoštrije osuđujem i zaista sam zgrožen onim što se dogodilo. Vandalskim nasrtajem na ambasadu Republike Hrvatske u našoj zemlji oni su u stvari ceo ovaj sportski događaj bacili u senku", rekao je šef diplomatije Srbije i Crne Gore agenciji Beta. Svilanović je naglasio da ovakvi događaji ne smeju više da se ponove, ni večeras na slavlju povodom dočeka evropskog šampiona, vaterpolo reprezentacije SCG, "ni bilo koji drugi put".
Srbija i Crna Gora tri godine naporno radi na poboljšanju odnosa sa Hrvatskom, rekao je Svilanović, izrazivši očekivanje da će se i u drugoj polovini ove godine nastaviti saradnja sa Vladom u Zagrebu. "Mi i dalje ostajemo odlučni u tome da i dalje unapređujemo odnose Srbije i Crne Gore i Hrvatske, a zaista žalimo zbog ovog incidenta i najoštrije ga osuđujemo", kazao je Svilanović.
Prema njegovim rečima, SCG, Hrvatska i druge zemlje koje imaju slične probleme, treba da donesu odgovarajuće zakone, koji bi se primenjivali sa ciljem da se oštrije kažnjavaju ovakvi postupci navijača. "Koliko je meni poznato u parlamentu Srbije u ovom trenutku je u pripremi zakon, koji će najoštrije kažnjavati vandalsko ponašanje navijača. Nadam se da će to uraditi i drugi, jer siguran sam da i ono što se događalo u Kranju nikome u Zagrebu ne prija", rekao je on.
Svilanović je pozvao građane da večeras mirno proslavljaju pobedu reprezentacije SCG na Evropskom prvenstvu u Kranju, naglasivši da taj sportski događaj nikako ne treba povezivati sa odnosima Srbije i Crne Gore i Hrvatske. "Sportsko polje ni na koji način ne može da se pretvori u neko drugo polje za izražavanje političkih stavova ili izliva mržnje", dodao je Goran Svilanović.
12.07. 2003. 18:43 CET Petković i zvanično selektor
Selektor fudbalske reprezentacije Srbije i Crne Gore od danas je i zvanično Ilija Petković, koji će selekciju voditi u preostale tri utakmice kvalifikacija za Evropsko prvenstvo u Portugalu sledeće godine.
Izvršni odbor Fudbalskog saveza SCG usvojio je...
Izvor: Beta
11.07.2003. Lopovi 'odšetali' sa 116 hiljada evra
Dvojica nepoznatih pljačkaša, maskiranih šeširima i sunčanim naočarima, opljačkali su Filijalu Crnogorske komercijalne banke u Igalu za 116 hiljada evra, saopšteno je iz Centra bezbednosti... Izvor: SRNA Arhiva
