|
|
|
|
|
|
|
Sortiraj vesti po:
 Hronološki
Važnosti
Po rubrikama
|
|
Vlada Republike Srbije:
Istraga o atentatu na Đinđića vodi ka 'bloku patriotskih snaga'
Beograd - Istraga nakon ubistva premijera Zorana Đinđića vodi ka bloku takozvanih patriotskih snaga, na čijem je čelu Demokratska stranka Srbije.
Kako je rečeno u Vladi Srbije, a prenosi B92, do sada je privedeno oko 20 ljudi koji su bliski DSS-u. Među njima su savetnik za bezbednost nekadašnjeg jugoslovenskog predsednika Rade Bulatović i bivši načelnik vojne Uprave za bezbednost general Aco Tomić. Oni su u iskazima policiji potvrdili da su se više puta na različitim mestima sretali sa vođama Zemunskog klana, Dušanom Spasojevićem i Miloradom Lukovićem, a to je potvrđeno i u iskazima drugih pritvorenika, kažu u vladi Srbije. Prema novim iskazima, Luković se interesovao za podršku Vojske Jugoslavije Jedinici za specijalne operacije i za reakciju Vojske na eventualna nova hapšenja haških optuženika.
U Vladi je rečeno da je prilikom prvog iskaza istražnom sudiji, Aca Tomić tvrdio da se samo jednom video sa vođama zemunskog klana kada mu je Spasojević poklonio najnoviji model mobilnog telefona NOKIA 7650. Prema sadašnjim saznanjima policije, kako je saopšteno u Vladi, kabinet Vojislava Koštunice održavao je veze sa JSO preko Gradimira Nalića od oktobra 2000.godine.
U Vladi je rečeno takođe i da je Ljiljana Buha uhapšena u trenutku kada je krenula u kuću svoje majke. Bila je u veoma teškom zdravstvenom stanju i nalazi se u bolnici. Kada je policija saopštila da se Ljiljana Buha prerušava i kada su njene fotografije objavljene u medijima, pripadnici "zemunskog klana" su je izbacili iz svoje grupe i ona se nekoliko dana nalazila na ulici, spavala po podrumima, u kanalizaciji i hranila se iz kontejnera. Nakon što je policija uhapsila, prvih dana zbog teškog fizičkog stanja nije mogla da govori, ali je zatim počela sa davanjem iskaza.
U policijskoj akciji Sablja privedeni su najbliži saradnici nekadašnjeg šefa Državne bezbednosti Srbije Jovice Stanišića, Dragiša Ristivojević, kao i Vlada Dragićević, inače Stanišićev šef kabineta, koji je do januara bio i savetnik načelnika BIA-e Andreje Savića.
Osnovni zadatak savetnika doskorašnjeg predsednika SRJ Vojislava Koštunice za medije Aleksandra Tijanića, bio je da vređa republičkog premijera Zorana Đinđića i da utiče na medije da pišu o njegovim vezama sa kriminalom, javlja RTS. Izvori Vlade Srbije, pozivajući se na saznanja iz istrage, ukazuju da je Tijanić naročito zloupotrebio položaj u prošlogodišnjoj kampanji za predsednika Srbije, kada je, preko Boška Radonjića, uhapšenog u akciji "Sablja", isposlovao odustajanje Velimira Ilića od kandidature.
Predsednikov savetnik za medije bio je zadužen i da okuplja njegove pristalice na organizaciji predizbornih mitinga, rečeno je na brifingu i ukazano da su ih obezbeđivali pripadnici raznih kriminalnih klanova. U prilog ovim navodima, u Vladi napominju da je u to vreme Radonjić bio "rađen" od državne bezbednosti, što znači praćen i prisluškivan, o čemu postoji dokumentacija, u kojoj se predsednikov savetnik za medije "nalazi u ogromnom procentu".
Pod okriljem Tijanića, oformljena je i slična grupa za medijski pritisak na Đinđića, u kojoj su, kako je precizirano, bili Predrag Popović iz Nacionala, Željko Cvijanović iz Blic Njuza, Sonja Lakić, dopisnik Srne i Marina Borozan, novinar lista Dan.
Cilj je bio da se o Đinđiću u novinama piše kao i kriminalcu, a o Vladi kao izdajničkoj, što je, napominju izvori iz Vlade, trebalo da posluži prilikom preuzimanja vlasti, posle ubistva premijera, koje je trebalo da se pripiše njegovim vezama za kriminalom. O tome svedoče i neke izjave posle ubista Đinđića, rečeno je na brifingu, uz podsećanje na reči Velimira Ilića da je po sredi "sukob u familiji".
|
|
|
|
Četvrti opštinski sud:
Nije bilo pritisaka vlasti u slučaju Spasojević
Beograd - Četvrti opštinski sud u Beogradu saopštio je da niko iz vlasti, pa ni sadašnji potpredsednik Vlade Srbije Čedomir Jovanović, "nije uticao na odluku sudija prema okrivljenom Dušanu Spasojeviću", niti je pokušao da utiče u procesima pokrenutim protiv njega u prvoj polovini 2001. godine.
"Odgovorno ističemo da niko, pa ni Čedomir Jovanović, nije uticao na odluku sudija prema okrivljenom Spasojević Dušanu, niti je bilo ko, pa ni Čedomir Jovanović, tako nešto pokušao", navodi se u saopštenju. Dodaje se da je tokom postupaka koji su vođeni Spasojević imao kontakt samo sa braniocima i članovima porodice, u skladu sa dozvolom nadležnog sudije, i da "niko osim branilaca i članova porodice, pa ni Čedomir Jovanović tako nešto nije ni tražio".
Podseća se da je Spasojeviću zbog falsifikovanja isprave i neovlašćenog nošenja vatrenog oružja i municije rešenjem istražnog sudije Četvrtog opštinskog suda određen pritvor 3. maja 2001. godine. Potom mu je 13. jula 2001. godine izrečena i presuda kojom je osuđen na zatvorsku kaznu od jedne godine i tri meseca. "Istoga dana je protiv Spasojevića rešenjem istražnog sudije Četvrtog opštinskog suda određena nova mera pritvora koja je važila do 7. septembra 2001. i odluke postupajućeg istražnog sudije sa kojom se saglasilo javno tužilaštvo", navodi se u saopštenju.
U saopštenju Četvrtog opštinskog suda piše da taj sud reaguje u cilju očuvanja nezavisnosti pravosuđa i sprečavanja budućih grubih pritisaka i insinuacija na pravosudne organe.
Potpredsednik DSS-a Dragan Maršićanin optužio je nedavno Jovanovića da je izveo Spasojevića iz zatvora i da je sa njim "prijateljevao".
Dušan Spasojević je bio jedan od vođa zemunskog kriminalnog klana, optuženog za ubistvo premijera Zorana Đinđića. Spasojević je 27. marta ubijen prilikom hapšenja.
|
|
|
|
Ukinuta Komisija Vojske SCG za saradnju sa Haškim sudom
Beograd - Ministar Srbije i Crne Gore odbranu Boris Tadić ukinuo je Komisiju Generalštaba Vojske SCG za saradnju sa Haškim tribunalom, uz obrazloženje da Vojska, prema Ustavnoj povelji SCG, nema nikakve nadležnosti u saradnji sa međunarodnim organizacijama.
Komisija Generalštaba Vojske SCG za saradnju sa haškim tribunalom osnovana je naređenjima od 26. marta i 24. aprila 2001. godine, koja su potpisali tadašnji savezni ministar odbrane i načelnik Generalštaba, saopštilo je Ministarstvo odbrane. Na čelu te komisije bio je general-potpukovnik Zlatoje Terzić, a činila ju je grupa aktivnih i penzionisanih oficira Vojske SCG.
Ministarstvo odbrane biće zastupljeno u Nacionalnom savetu za saradnju sa Haškim tribunalom preko ministra Borisa Tadića i zamenika ministra Vukašina Maraša, navedeno je u saopštenju. Kako je naglašeno, Vojska SCG postupaće po pitanju saradnje sa Haškim tribunalom u skladu sa odlukama Nacionalnog saveta.
|
|
|
|
Rat u Iraku
SAD raspisale poternice za 55 iračkih funkcionera
Bagdad - Američke trupe u Iraku ustanovile su listu od 55 iračkih funkcionera koje nameravaju da uhapse, javlja AP.
Predstavnik za štampu Centralne komande u Kataru brigadni general Vinsent Bruks, rekao je da je lista podeljena vojnicima kako bi lakše identifikovali tražene. Poternice se postavljaju na vidna mesta i dele i Iračanima. Na listi se nalaze i irački lideri za koje se veruje da su ubijeni.
Britanija je počela sa smanjivanjem svog vojnog prisustva u Zalivu. Sekretar za odbranu Džef Hun izjavio je da će brodovi, avioni, helikopteri i poljske bolnice uskoro biti povučeni iz regiona. Međutim, britanska vlada naglašava da to ne znači da će se uticaj i pomoć Britanije Iraku smanjiti, javlja BBC.
Irački režim na severu zemlje se urušava. Posle Kirkuka, danas je pao Mosul. Oba grada zauzeta su praktično bez borbe, pošto se iračka armija povukla. U Mosulu je odmah zavladala anarhija, praćena pljačkom i nasiljem, a američke trupe navodno treba da uskoro da stignu u grad, kako bi zavele red. U Kirkuku danas nema borbi, ali raste međunacionalna napetost. Arapi i Turkmeni na meti su pljački i maltretiranja. Iako su kurdski zvaničnici najavili da će se njihove snage povući iz Kirkuka, za sada nema nagoveštaja da se to događa.
Takav razvoj događaja izazavao je veliku nervozu u Ankari. Šef turske diplomatije Abdulah Gul je, posle sastanka sa članovima vlade i predstavnicima vojske, izjavio da Ankara sa pažnjom prati događaje na severu Iraka. Turski posmatrači biće u Kirkuku za nekoliko sati, dodao je Gul, napominjući da je dobio informacije da je počelo povlačenje gerilaca iz Kirkuka. Turska smatra da kurdska kontrola nad gradovima Kirkuk i Mosul, te tamošnjim bogatim naftnim poljima, značajno povećava izglede za uspostavljanje nezavisne kurdske države. To bi, smatra se u Ankari, povećalo mogućnost izbijanja nereda među Kurdima sa turske strane granice, koji su već nezadovoljni svojim položajem u turskoj državi. Ankara stoga od Vašingtona očekuje da ispuni obećanje i da obezbedi povlačenje gerilaca iz Kirkuka, odnosno da spreči pormenu demografske slike tog grada, proterivanjem Arapa i Turkemna, i doseljavanjem Kurda.
Borbe se još vode u Bagdadu, čak i u četvrtima sasvim blizu centru grada. Najveća pretnja običnim ljudima su, ipak, pljačkaši, na čijoj su meti sada i bolnice. Prinuđeni da nešto preduzmu kako bi se ponovo uspostavio kakav takav red, američki vojnici su u hotelu Palestina uspostavili civilno-vojni koordinacioni centar. Kapetan Džon Flenslou je izjavio da je njihov cilj da okupe stručnjake i tehničare koji bi upravljali civilnom infrastrukturom, odnosno policijom, vatrogasnim i medicinskim službama, elektroprivredom i vodovodom.
|
|
|
|
Ombudsman na Kosovu
Novicki oštro kritikovao rad administracije Unmika
Priština - Ombudsman na Kosovu i Metohiji Marek Novicki oštro je kritikovao šefa Unmika Mihaela Štajnera jer osoblje administracije Unmika ne prihvata da pruži bilo kakav dokaz o pisanim kontaktima sa službom Ombudsmana.
"Tokom poslednjih nedelja, Ombudsman se trudio da administraciji Unmika preda pisma i izveštaje o ljudskim pravima, ali mu je rečeno da je uvedena nova 'politika', po kojoj niko iz Unmikovog osoblja ne sme da potpiše prijem ili da pruži bilo koji vid dokaza da je Unmik, primio bilo koju korespondenciju od bilo koga", navodi se u saopštenju Informativne službe Ombudsmana Kosova.
Informativna služba Ombudsmana, ističe da je "ključ za dobro demokratsko upravljanje odgovornost vladajućih institucija", i da takva odgovornost znači transparentnost, a ne "pokušaj da vladajuće instutucije sebe štite od naroda".
|
|
|
|
Izbor Saveta za radiodifuziju ipak na dnevnom redu
Beograd - Skupština Srbije ipak će odlučivati o izboru Saveta za radiodifuziju, jer je Odbor za kulturu i informisanje odlučio danas posle podne da povuče raniju odluku kojom je rasprava o Savetu trebalo da bude odložena za sledeću sednicu parlamenta, javlja RTS.
Odbor je ranije danas odlučio da odloži izbor Saveta, jer je kandidat poslaničke grupe DOS-Reforme Srbije Zoran Petrović odustao, nakon što su mediji preneli da je bio prodekan Elektrotehničkog fakulteta za vreme bivše vlasti, kada su proterivani profesori koji su se zalagali za autonomiju Univerziteta.
Umesto Petrovića, predložen je redovni profesor Univerziteta u Beogradu i saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Vladimir Cvetković, nekadašnji glavni i odgovorni urednik časopisa "Nova srpska politička misao" i autor više stručnih radova.
|
|
|
|
Savetnik šefa Unmika
Radosavljević: Povratak pre svega zavisi od donatora
Priština - Do kraja ove godine na Kosovo i Metohiju trebalo bi da se vrati između 5.000 i 10.000 Srba, izjavio je savetnik šefa Unmika Mihaela Štajnera za povratak Nenad Radosavljević.
Radosavljević je rekao da povratak Srba pre svega zavisi od donatora koji treba da obezbede 35 miliona evra, ali i od nevladinih organizacija, tačnije od njihove spremnosti da sam proces održivog i masovnijeg povratka realizuju na terenu. (Tanjug)
|
|
|
|
Fond za humanitarno pravo kritikovao izmene zakona
Beograd - Fond za humanitarno pravo je u današnjem saopštenju kritikovao predložene izmene i dopune seta pravosudnih zakona.
"Umesto da se postojeći propisi usklade sa evropskim standardima, što je najavljeno kao politički program Vlade, predložene izmene i dopune su u potpunoj nesaglasnosti sa osnovnim evropskim standardima zaštite ljudskih prava, direktno protivustavne i u suprotnosti sa postojećim sistemom krivičnog, krivično procesnog i organizacionog prava", navodi se u saopštenju.
"Predviđena zakonodavna rešenja uvode vanredno stanje u Srbiji kao permanentno. Formalno ukidanje vanrednog stanja neće imati nikakvog značaja jer su predložena ovlašćenja policije i Vlade veća od onih koje su imali u vanrednom stanju. Javno obrazloženje i pravdanje predloženih izmena, da se one navodno odnose, ne na građane, nego na kriminalce, neprihvatljivo je sa stanovišta Ustava Republike Srbije, Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i međunarodnih standarda o ljudskim pravima koji garantuju jednakost građana pred zakonom. Time se stvara mogućnost da se neko lice ili grupa kvalifikuje kao kriminalac i da time bude van zakona", navodi FHP.
Fond za humanitarno pravo dalje navodi da predložene izmene uvode ekstremna ovlašćenja policije, ukidaju ljudska prava građana i potiskuju u drugi plan sudski postupak. "Izmene organizacionih zakona daju Vladi ovlašćenja koja ima Skupština, a Ministar pravde postoje de facto šef tužilaštva. Izmene materijalnih propisa su u funkciji zastrašivanja, a podizanje posebnog minimuma kazne za određena krivična dela de facto isključuju mogućnost izricanja uslovne osude i obavezuje sud na drastično kažnjavanje i u slučajevima kada se radi o delima manje društvene opasnosti".
|
|
|
|
Predlog zakona o Sudu SCG dostavljen parlamentu
Beograd - Skupštini Srbije i Crne Gore dostavljen je predlog zakona o Sudu državne zajednice koji treba da potpunije zaštiti ljudska i manjinska prava utvrđene Ustavnom poveljom i obezbedi legalitet u radu institucija i organa državne zajednice.
Prema predlogu zakona, koji Skupština treba da razmotri naredne nedelje, Sud rešava sporove između institucija Srbije i Crne Gore o pitanjima njihove nadležnosti iz Ustavne povelje, kao i o tome da li je predsednik Srbije i Crne Gore povredio Ustavnu povelju u postupku koji pokrene Skupština.
Sud između ostalog, odlučuje i o žalbama građana (ustavne žalbe). Ustavnu žalbu može da podnese svako ko smatra da mu je pojedinačnim aktom ili radnjom institucije Srbije i Crne Gore povređeno ljudsko ili manjinsko pravo i ako nije predviđen drugi postupak pravne zaštite.
Sud treba da ima 12 sudija. Sud ima predsednika, koji se bira većinom glasova svih sudija, tajnim glasanjem, na tri godine i ne može ponovo da bude biran na tu funkciju.
Za sudiju može biti predložen državljanin Srbije i Crne Gore koji ispunjava uslove iz Ustavne povelje i "uživa ugled i dostojan je za obavljanje sudijske funkcije".
Inicijativu za izbor sudije, u roku od 30 dana od dana objavljivanja javnog poziva za prikupljanje inicijativa za izbor sudija, mogu podneti - pravosudni savet države članice, advokatska komora, pravni fakultet i udruženje pravnika.
Sudija ne može da obavlja poslaničku ili drugu javnu funkciju, niti bilo kakvu profesionalnu delatnost, osim naučno-istraživačke i obrazovne i to po odobrenju Suda, piše u predlogu zakona.
Sudija ne može da bude član političke stranke, ne može da učestvuje u pisanju ustava, zakona i drugih propisa i opštih akata, čija je ocena usklađenosti u nadležnosti Suda.
Pre stupanja na dužnost sudija polaže zakletvu čiji je tekst: "Zaklinjem se svojom čašću da ću se u svom radu pridržavati Ustavne povelje Srbije i Crne Gore, Povelje o ljudskim i manjinskim pravima i građanskim slobodama i zakona državne zajednice Srbije i Crne Gore i da ću svoju dužnost obavljati savesno, nepristrasno i nezavisno".
Za rad Suda, Skupština Srbije i Crne Gore utvrđuje sudski budžet na predlog Suda i Saveta ministara.
|
|
|
|
Suđenje Miloševiću
Torkildsen nastavio svedočenje
Hag - Suđenje bivšem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću u Hagu nastavljeno je danas unakrsnim ispitivanjem norveškog finansijskog eksperta i istražitelja Tužilaštva Mortena Torkildsena, koji je juče govorio o uzrocima hiperinflacije u SRJ 1993. Milošević je citirao izjavu slovenačkog predsednika Milana Kučana, sa sednice Predsedništva SFRJ od 21. avgusta 1991. godine, koja ukazuje na odgovornost federalne vlade i njenog predsednika Ante Markovića za rat u Sloveniji. Na sednici, koja je održana po završetku rata u Sloveniji, Kučan je, odbijajući predlog Markovića da se slovenački predstavnici vrate u Savezno izvršno veće, rekao: "To je savezna vlada koja zna da je započela rat". Milošević je citirao stenogram sa sednice Predsedništva SFRJ koji je, sasvim drugim povodom, tužilaštvo dostavilo sudskom veću kao dokaz protiv njega. Jedna od replika sa sednice koju je optuženi pročitao je njegova primedba upućena Anti Markoviću da je savezna vlada rat u Sloveniji započela zbog carina. Stenogram je jedan od dokumenata na koji se u svojoj ekspertizi o ekonomskim vezama Beograda, Pala i Knina tokom rata u bivšoj Jugoslaviji poziva ekspert tužilaštva Morten Torkildsen. On tvrdi da su vlasti u Beogradu primarnom emisijom finansirale vojske i administracije Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Stenogram sa sastanka Predsedništva SFRJ od 21. avgusta 1991. trebalo bi da dokaže da je Milošević još tada podržavao koncept finansiranja JNA iz primarne emisije. Milošević je, međutim, istakao da je svedok-veštak njegove replike sa sastanka stavio u potpuno pogrešan kontekst. Optuženi je insistirao na tome da nikada nije podržavao finansiranje budžeta iz primarne emisije i da je bio iskreni zagovornik tržišne ekonomije. Torkildsen u svom izveštaju navodi da se na sednici Milošević nije nijednom usprotivio mogućnosti da vojska bude finansirana štampanjem novca, na šta je optuženi odgovorio primedbom da je tada vojska pomenuta samo jednom, i to na "kafansko-politički način", i da se on kao predsednik Srbije nije osetio pozvanim da komentariše pitanje finansiranja JNA. Milošević je, prekidan čestim negodovanjem sudije Ričarda Meja, gotovo sat vremena citirao samoga sebe, odnosno čitao sopstvene govore sa pomenute sednice. Optuženi je takođe, odgovarajući na optužbe da su vlasti u Beogradu tokom rata pomagale bosanske Srbe, istakao da je BiH i pre rata bila primalac sredstava iz saveznog fonda za nerazvijene republike. Prema Miloševićevim rečima, 50 odsto sredstava u tom fondu obezbeđivala je Srbija, a svedok je prokomentarisao da ne zna ništa o takvom fondu i da tu činjenicu nije uzeo u obzir pri pisanju izveštaja. U nastavku suđenja, Milošević je rekao da pomoć SRJ Srbima u Republici Srpskoj i Republici Srpska Krajina uopšte nije bila nešto tajno i upitao svedoka da li je, kao što je analizirao pomoć "Srba Srbima", pristupio pomoći koju su hrvatskoj i muslimanskoj strani pružale neke zapadne i islamske zemlje. "Da li ste išta prikupili o pomoći Saudijske Arabije, Turske, Nemačke, Austrije hrvatskoj i muslimanskoj strani u ratnim sukobima? Da li vam je iko dao takav zadatak", upitao je Milošević Torkildsena, koji je odgovorio odrečno, dodajući da "nije imao nikakva dokumenta o tome". Milošević je insistirao na tome da pomoć koju je Srbija slala narodu u RS i RSK, pored toga što nije bila tajna, nije kao glavnu svrhu imala pomoć vojsci, nego civilnom stanovništvu, kao i da Srbija nije imala nikakav uticaj na to kako se sredstva iz pomoći koriste. Optuženi je pročitao deo iz Torkildsenovog izveštaja u kojem se navodi da je "pružena podrška bila usmerena i za vojsku i policiju i za civilne vlasti" i svedoka upitao "ko je to usmeravao pomoć", onaj ko kredit daje ili onaj ko ga uzima. Svedok je odgovorio da pomoć usmerava onaj ko je prima, ali da je "onima koji su je davali moralo biti jasno da će pomoć biti upotrebljena za vojsku". Milošević je onda upitao nije li pomoć narodu i nije li u interesu naroda i da ima jaku vojsku koja će mu zaštiti život tokom agresije, kao i zbog čega je zanemario druge oblike pomoći, kao što je pomoć u medicinskom materijalu i ekspertima. Na Miloševićevo pitanje da li je bilo oscilacija u pomoći koju je SRJ pružala RS i RSK, svedok je rekao da je pomoć bila najintenzivnija 1992. i 1993. godine, kao i da je nastavljena sve do 2002. godine. Milošević je onda konstatovao da posle Dejtonskog sporazuma nije bilo ratnih dejstava na tim prostorima, te da ta pomoć nije bila u "funkciji rata". Milošević je svedoka upitao i u čemu se razlikuje pomoć koju je SRJ pružila RS i RSK od pomoći koju bi Međunarodni monetarni fond pružio nekoj zemlji da održi svoju stabilnost, a Torkildsen je odgovorio da "MMF ne bi podržavao vojsku" te zemlje. Prijatelj suda Branislav Tapušković pitao je svedoka, posle unakrsnog ispitivanja, da li mu je poznato postojanje fondova za pomoć nerazvijenim republikama u bivšoj SFRJ, kao i da je postojanje tih fondova bio "glavni razlog za secesiju Hrvatske i Slovenije" koje više nisu htele da pomažu nerazvijene. Torkildsen je odgovorio da mu tako nešto nije poznato. Suđenje se nastavlja u ponedeljak, 14 aprila u 9:30.
|
|
|
|
|
|
