|
|
|
|
|
|
|
Sortiraj vesti po:
 Hronološki
Važnosti
Po rubrikama
|
|
Analiza napada na Đinđića u medijima
Beograd - Ministarstvo kulture i informisanja Srbije će, u saradnji sa drugim vladinim službama, a na zahtev Ministarstva unutrašnjih poslova, sačiniti analizu napada na ubijenog srpskog premijera Zorana Đinđića u medijima u proteklih nekoliko godina, kako bi se na taj način pomoglo istrazi.
Obavešteni izvori kažu da je reč o nastojanju da se prikupe podaci o najavama pojedinih događaja vezanih za aktivnosti kriminalnih grupa koje su davali političari i analitičari, kao i tekstovima koje su pisali novinari povezani sa tim grupama.
Odluka o sačinjavanju posebne alalize medija doneta je nakon što se ispostavilo da su pojedini listovi u Beogradu, neposredno uoči ubistva Đinđića, objavljivali podatke koji su mogli da budu dostupni samo dobro obaveštenim ljudima iz Bezbednosno informativne agencije, policije ili kriminalnim grupama.
Policija želi da utvrdi ko je i na koji način dostavljao te podatke, kako bi se olakšalo pronalaženje svih koji su umešani u ubistvo Đinđića.
Akcija, kako objašnjavaju izvori, neće biti usmerena na medije, nego na konkretne ljude koji su se pojavljivali u medijima.
Prema navodima obaveštenih izvora, optužbe na račun Đinđića i vlade da su povezani sa kriminalom prvi put su lansirane u časopisu "Panorama". Publikaciju je uređivao novinar Bratislav Grubačić, a u Srbiji se pojavila samo jednom.
Izvori kažu da je tokom istrage o ubistvu premijera Đidnjića utvrđeno da je Grubačiću plaćeno štampanje broja "Panorame". U posao na izdavanju publikacije bio je umešan i ubijeni finkcioner Državne bezbednosti Momir Gavrilović.
Dosadašnja istraga je, inače, pokazala da je Milorad Luković Legija značajan deo novca dobijenog od otmica zadržavao za sebe. Reč je o milionima maraka kojima je, navodno, finansirao porodice ubijenih pripadnika Jedinice za specijalne operacije.
Miladin Suvajdžić zvani Đura Mutavi je, prema obaveštenim izvorima, uhapšen kada je krenuo na pecanje. Pretpostavlja se da je na pecanje krenuo pošto mu je savetovano da se ponaša što normalnije, kako ne bi upao u oči policiji.
|
|
|
|
Arnet dobio otkaz zbog intervjua iračkoj televiziji
Vašington - Američki novinar Piter Arnet, koji se proslavio izveštavanjem tokom prvog zalivskog rata 1991. godine, dobio je otkaz od televizijske mreže NBC zbog ocene da su američki ratni planovi propali, date sinoć iračkoj televiziji.
"Arnet je počinio grešku davši intervju državnoj iračkoj televiziji, posebno u vreme rata. Pogrešio je i što je u intervjuu izneo lično mišljenje i zaključke", navodi se u saopštenju mreže NBC i dodaje da "zbog toga, Piter Arnet neće više raditi za NBC Njuz i MSNBC".
Arnet je, u intervjuu iračkoj televiziji emitovanom sinoć, rekao da je "prvi ratni plan propao zbog iračkog otpora", te da su "očigledno američki stratezi loše procenili odlučnost iračkih snaga".
Arnet se izvinio NBC-u i američkoj javnosti rekavši da mu je "neprijatno" zbog kontroverzi koje je izazvala njegova izjava.
"Očigledno, dajući taj intervju iračkoj televiziji, izazvao sam oluju u SAD i iskreno se kajem", rekao je on i dodao da on "nije protiv rata, i da nije antimilitarista".
Arnet (68), Amerikanac novozelandskog porekla, bio je poslednji američki novinar u Bagdadu. Proslavio se radeći za CNN iz Bagdada tokom prvog rata u Zalivu 1991. godine. Arnet je prethodno dobio otkaz u CNN-u zbog reportaže iz 1998. godine u kojoj je tvrdio da su američke snage u Vijetnamu koristile nervni gas. (AFP)
|
|
|
|
Masari pozdravio usvajanje Statuta SE
Beograd - Šef Misije OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori Mauricio Masari pozdravio je usvajanje Statuta Saveta Evrope u Skupštini SCG što će omogućiti zemlji da postane punopravni član te panevropske organizacije.
"Ova odluka je početak procesa koji ima za cilj učvršćivanje i jačanje domaćih institucija i standarda, neophodnih za punu integraciju Srbije i Crne Gore u Evropu", saopštio je Masari.
Masari je istakao da je "sada posao Misije OEBS-a da pomogne domaćim vlastima kako bi efikasno odgovorile na izazove i obaveze sa kojima je zemlja suočena na njenom putu ka evropskim i transatlantskim institucijama".
|
|
|
|
Tuti i Šteli 20, odnosno 18 godina zatvora
Hag - Haški tribunal osudio je Mladena Naletilića Tutu i Vinka Martinovića Štelu na 20, odnosno 18 godina zatvora zbog progona muslimanskog stanovništva u Mostaru 1993. godine, javlja RTS.
Naletilić, osnivač i komandant Kažnjeničke bojne, osuđen je na 20 godina zatvora zbog zločina protiv čovečnosti, kršenja zakona i običaja rata i Ženevske konvencije. Optužba je tražila da bude osudjen na 35 godina zatvora, dok je odbrana zahtevala da bude oslobodjen.
Martinović, koji je bio komandant jedne jedinice u okviru Kažnjeničke bojne, osuđen je na 18 godina zatvora, dok je Tužilaštvo tražilo kaznu od 25 godina.
|
|
|
|
Milan Ivanović najavio protest Srba u Kosovkoj Mitrovici
K. Mitrovica - Predsednik srpskog nacionalnog Veća severnog Kosova Milan Ivanović najavio je danas protest Srba u Kosovskoj Mitrovici protiv prenošenja nadležnosti Unmika na kosovske institucije vlasti.
Protest će biti organizovan u četvrtak 3. aprila u 12 sati.
Ivanović je, na konferenciji za novinare u Beogradu, rekao da kosovski Srbi na taj način žele da kažu "ne Štajnerovom pokušaju stvaranja nezavisne albanske države".
Predsednik odbora Zajednice srpskih opština i naselja Kosovkog pomoravlja Nenad Kojić upozorio je danas da u tom delu pokrajine, Albanci ne prestaju sa pritiskom na preostalih 30.000 Srba, ne bi li ih primorali na iseljavanje.
Kojić je rekao da su Srbi u Pomoravlju prinuđeni da se organizuju u Zajednicu srpskih opština, jer trenutno u njoj vide jedini pokušaj zaštite od stalnih pretnji Albanaca.
"Umesto povratka imamo odlazak, i uprkos svim naporima da pregovaramo i zajedno živimo sa Albancima, Srbima se to ne dozvoljava. Od Unmika
i Mihaela Štajnera tražimo da u delo sprovede najavljenu decentralizaciju. U njoj vidimo oblik zaštite i opstanka stanovništva i stvaranja uslova za povratak prognanih", rekao je Kojić.
On je izrazio nezadovoljstvo stepenom zaštite preostalih Srba u opštinama Gnjilane, Vitina, Kosovska Kamenica i Novo Brdo posle dolaska međunarodnih misija i vojnih i policijskih snaga na Kosovo, podsećajući da je u Kosovkom pomoravlju u poslednje četiri godine ubijeno više od 200 Srba, preko 50 ih je kidnapovano, stotinu je ranjeno, a uhapšenih i osuđenih počinilaca tih zločina je veoma malo.
"Srbi u Kosovskom pomoravlju su zaboravljeni", rekao je Kojić i dodao da je sa tog područja "proterano 30.000 Srba i to najviše iz gradskih sredina. U samom Gnjilanu, Vitini i Kamenici od 25.000 trenutno živi nešto više od hiljadu Srba".
U Kosovskom pomoravlju je porušeno oko 1.000 srpskih kuća a isto toliko su Albanci posle rata uzurpirali, rekao je Kojić.
Poslanik u Skupštini Kosova Rada Trajković je novinarima prenela da Srpsko nacionalno veće Kosova i Metohije smatra da je Kosovsko pomoravlje od strateškog značaja za državu i da je stoga izuzetno važno da Srbi opstanu u tom delu pokrajine.
Trajkovićeva je upozorila da su privremene institucije na Kosovu etnički gotovo čiste - albanske, a da je procenat prisustva Srba u njima blizu tri odsto.
Ona se založila za obustavu najavljenog prenošenja ovlašćenja sa Unmika na vladu Kosova sve dok ne budu rešena egzistencijalna pitanja kosovskih Srba i dok se ne sprovede decentralizacija.
|
|
|
|
Pokrenuta istraga protiv Nebojše Pavkovića
Beograd - Istražni sudija Vojnog suda u Beogradu doneo je rešenje o sprovođenju istrage protiv bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije, general-pukovnika u penziji Nebojše Pavković zbog zloupotrebe službenog položaja, potvrdio je u ponedeljak Tanjugu predsednik Suda pukovnik Đorđe Trifunović.
Za isto delo pokrenuta je istraga i protiv bivšeg načelnika Uprave za stambene poslove GŠ general-potpukovnika u penziji Gradimira Živanovića, bivšeg načelnika Sektora za popunu i sistemska pitanja GŠ VJ general-potpukovnika u penziji Stamenka Nikolića i sekretara Komisije za dodelu stanova generalima i admiralima pukovnika Dobrice Jovanovića. (Tanjug)
|
|
|
|
Tadić: I vojska je obuhvaćena istragom
Beograd - Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Boris Tadić izjavio je u ponedlejak da Ministarstvo istražuje informaciju prema kojoj je posle jednog atentata korišćen vojni helikopter.
"Dobili smo tu informaciju još ranije", rekao je Tadić novinarima posle sednice parlamenta SCG.
"Reč je o jednom atentatu i pokušajima političkih ubistava koja su se dešavala prethodnih godina. Svakako da je Vojska kao jedan integrisani deo bezbednosnog sistema u našoj zemlji tokom vanrednog stanja i sama predmet istrage kao što je to i policija i JSO i BIA", dodao je ministar odbrane.
Tadić je dodao da se vodi i istraga "pokušaja političkih ubistava koja su se dešavala poslednjih godina", kao i da iz tih istraga neće biti isključeni ni predstavnici Vojske."Svakako da je vojska kao jedan integrisani deo bezbednosti sistema u našoj zemlji tokom vanrednog stanja i sama predmet istrage, kao što je to policija i JSO i BIA, kao što su sve institucije i kao što su političari. Mi ćemo pažljivo razmotriti sve okolnosti i vojska će biti sasvim sigurno pročišćena od svih ljudi koji su umešani u političke atentate, kriminalne rabote i tome slično", rekao je Tadić.
|
|
|
|
Ivanović: Novinar Božović brutalno pretučen
K. Mitrovica - Direktor bolnice u severnoj Mitrovici dr Milan Ivanović potvrdio je u ponedeljak da je novinar Tanjuga Bojan Božović, koga je pre dva dana Unmik policija privela navodno zbog vožnje u alkoholisanom stanju na putu severna Mitrovica- Zvečan, brutalno pretučen i da se nalazi na kućnom lečenju.
"On je brutalno pretučen, ima prelom nosne kosti, hematome na glavi, a pretučen je i po telu. Nije tačno da je u krvi imao više od dva promila alkohola već samo 0,7 promil, što znači da je popio dva do tri piva", rekao je Ivanović Tanjugu. (Tanjug)
|
|
|
|
Moskovski univerzitet: Mira Marković nije nas profesor
Moskva - Moskovski državni univerzitet je demantovao da je Mirjana Marković ikada bila profesor i držala predavanja na tom univerzitetu.
"U opštoj kartoteci kadrova Univerziteta ne postoje podaci o njoj, što znači da se ne ubraja u profesore. Čak i da je vanredni saradnik, mi bi znali o tome", rečeno je agenciji Interfaks na Univerzitetu.
"Ništa nije poznato o predavačkom poslu M. Marković na Univerzitetu i na Fakultetu sociologije. Pre pet godina Mirjana Marković je zaista dolazila, ali samo kao gost a ne kao predavač", rekao je isti izvor.
Uprava za međunarodnu saradnju MGU, takođe ništa ne zna o nekoj naučnoj saradnji supruge bivšeg predsednika SRJ sa Univerzuitetom.
"Ništa o tome nisam čuo, i nemam pojma o čemu se radi", izjavio je saradnik te uprave.
Kći Mirjane Marković, Marija Milošević je u intervjuu podgoričkoj "Publici" nedavno izjavila da je njena majka profesor na Univerzitetu Lomonosov u Moskvi, ali da ne zna da li sada ima predavanja.
|
|
|
|
Borislav Milošević poriče da je Mirjana Marković kod njega
Berlin - Brat nekadašnjeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića, Borislav Milošević odbacio je u izjavi za nemački dnevni list "Velt" mogućnost da Mirjana Marković u Moskvi boravi u njegovom stanu.
List, međutim, ocenjuje da "demanti Miloševićevog brata ne deluje sasvim verodostojno" i navodi da rusko Ministarstvo inostranih poslova nije želelo da daje nikakve izjave o mestu boravka Mirjane Marković koju traže vlasti u Beogradu.
Prema pisanju dopisnika nemačkog dnevnika iz Rusije, "već duže se pretpostavlja da je i sin bivšeg predsednika, Marko Milošević u Moskvi".
Uz pozivanje na navode "jugoslovenskih novinara u Moskvi", "Velt" piše da je Marko Milošević "više puta viđen u kafeu u blizini stana svog strica". Dodaje se da se on po Moskvi "kreće slobodno i bezbrižno, ne odajući utisak čoveka koji se boji hapšenja ili izručenja" Srbiji gde postoji nalog za njegovo hapšenje.
"Velt" dalje navodi da "Borislav Milošević ima briljantne kontakte u Moskvi" i to "još od šezdesetih godina, od kada je u Rusiji bio diplomata, pa poslovni čovek i na kraju ambasador".
"Borislav Milošević slovi kao ključna figura u klanu. Njegovo ime uvek se pominje zajedno sa finansijskim poslovima porodice Milošević. Navodno je baš Borislav Milošević u Rusiji pohranio milionske sume, što sam osporava", piše "Velt".
|
|
|
|
|
|
