|
|
|
|
|
|
|
Sortiraj vesti po:
 Hronološki
Važnosti
Po rubrikama
|
|
Počela vanredna sednica vlade
Beograd - Vlada Srbije je danas posle 13 časova počela vanrednu sednicu, sazvanu nakon što je na premijera Zorana Đinđića danas pucano ispred zgrade vlade.
Odmah nakon sednice biće izdato saopštenje. Vladini izvori još nisu u mogućnosti da kažu koliko su teške povrede koje je zadobio Đinđić.
|
|
|
|
Đinđić u kritičnom stanju
Beograd - Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić ranjen je danas u pucnjavi u centru Beograda, saznaje agencija Beta.
Prema izvorima Bete bliskim policiji, na Đinđića je pucano ispred Vlade Srbije i odmah je prebačen u bolnicu. Premijer je ranjen u leđa i stomak. Za sada nema detaljnijih informacija o zdravstvenom stanju premijera.
Agencija Sky news saznaje iz nezvaničnih izvora da je premijer Đinđić podlegao ranama.
Načelnik Urgentnog centra Đukić bled u licu saopštio je novinarima da će se Vlada Srbije uskoro oglasiti zvaničnim saoptštenjem.
Prema nezvaničnim informacijama, dve osobe su uhapšene.
Oko 12.45 ispred Vlade Republike Srbije čula su se dva pucnja. Reporterka Radija B92 ispred Vlade Srbije javlja da je jedan od očevidaca rekao da se sve dešavalo u dvorištu zgrade Vlade Srbije da su se čula dva hica i da je tom prilikom jedno lice povređeno.
U istom se trenutku stvorio veliki broj policajaca naoružani dugim cevima i da su te dve osobe, koje su pucale privedene. Stigla je i ekipa hitne pomoći i tom su prilikom policajci rekli: "Već je odnešen, ne morate intervenisati".
Stigao je potpredsednik Vlade Nebojša Čović.
Šef Resora Javne bezbednosti MUP-a Srbije, general Sreten Lukić otišao je sa sednice Odbora za bezbednost u Skupštini Srbije, rekavši samo: "Imamo vanrednu situaciju".
|
|
|
|
Guverner Narodne banke Srbije
Dinkić: Odlaganje odluke MMF može imati ozbiljne posledice
Beograd - Guverner Narodne banke Srbije Mlađan Dinkić potvrdio je danas da je Međunarodni monetarni fond po treći put odložio donošenje odluke o uplati zaostalih tranši kredita od 125 miliona dolara i ocenio da bi još jedno eventualno odlaganje moglo da bude uvod u ozbiljnu krizu.
"Nova sednica Borda direktora MMF-a o kreditu Srbiji i Crnoj Gori zakazana je za 16 april. Uslov je da do tada bude usvojen rebalans budzeta Srbije, koji bi obuhvatio finasiranje nove unije sa Crnom Gorom. Zaista mislim da ne bismo smeli da propustimo 16. april jer bi nas svako dalje odlaganje uvelo u ozbiljnu krizu", rekao je Dinkić.
Da li će se to dogoditi ili ne, dodao je Dinkić, ja zaista ne mogu da odgovorim, ali ovakvog odlaganja nije bilo od početka programa sa MMF-om i to je veoma loša stvar. "Poslednju tranšu kredita MMF-a povukli smo u avgustu 2002. godine, a nova sednica Borda direktora MMF-a održana je pre osam meseci. Kako stvari idu, ako bi se ta sednica dalje odlagala, mislim da bismo sledeći put mogli da razgovaramo o tri tranše odjednom", ocenio je Dinkić.
Naglašavajući da su devizne rezerve Narodne banke Srbije dovoljne za pokrivanje cetvoromesečnog uvoza on upozorava da je ovakav zastoj u saradnji sa MMF-om, prvi od promene vlasti u Srbiji, veoma loš signal za strane investitore.
Guvrener NBS ističe da se zbog toga što jos nije formiran savet ministara ne znaju tačni troskovi finasiranja nove državene zajednice i da je i Đelić u nemogućnosti da precizno sastavi budžet. "Zbog kašnjenja kreditne podrške MMF-a najveću cenu plaća Srbija, jer zapravo sve kredite do sada je povlačila Srbija. Krediti MMF-a nisu bili dostupni Crnoj Gori, a od sada će biti dostupni, ali u kvoti od 5,65 odsto", rekao je Dinkić.
"Devizne rezerve NBS su stabilne na oko 2,2 milijarde dolara i garancija su dobroj internoj poziciji. Međutim očekivana uplata tranši MMF-a svakako bi dobro došla jer smo već osam meseci bez njih. Održavamo se isključivo na bazi internih sredstava", kazao je Dinkić.
Odlaganje odluke Borda direktrora MMF-a uticaće i na aranžmane sa drugim međunarodnim finansijskim institucijama, dodao je guverner NBS i dodao da je i Svetska banka posle prve odluke MMF-a, odložila odluku o isplatama tranši već ugovorenog kredita Srbiji i Crnoj Gori.
|
|
|
|
Koordinator UN
O'Donel osudio nasilje na jugu Srbije
Beograd - Stalni koordinator Ujedinjenih nacija u Srbiji i Crnoj Gori Frenk O'Donel izrazio je zabrinutost zbog novog talasa nasilja na jugu Srbije i upozorio da bi ono moglo dovesti do suspenzije strane pomoći tom regionu.
"Nasilje će doneti osudu međunarodne zajednice i verovatnu suspenziju strane pomoći u ovom regionu, kome je inače u prethodne dve godine dodeljeno oko 30 miliona evra", naveo je o O'Donel u izjavi dostavljenoj medijima. Koordinator UN je dodao da "dela nasilja i ekstremizma niti su legitimno izražavanje protesta, niti prihvativo sredstvo za postizanje političkih ciljeva", prenosi beogradska kancelarija Programa za razvoj UN - UNDP u saopštenju.
O'Donel je pojasnio da "bezbednosni rizici u južnoj Srbiji mogu dovesti do smanjivanja ili suspenzije aktivnosti sistema UN", te da nasilje "negativno utiče na investitore i odluke koje donose donatori". "Krajnja posledica bi moglo biti izostajanje novih inicijativa koje se odnose na mogućnosti zapošljavanja u okviru regiona, vrednih milione evra" a "to bi bilo pogubno za sve zainteresovane zajednice, doprinoseći masovnoj emigraciji kvalifikovanih kadrova i inteligencije", upozorio je on.
O'Donel je pozvao one koji stoje iza nasilnih akata da se umesto toga "uključe u demokratski proces političkih promena, podrže vladavinu prava i iskoriste istorijski trenutak rađanja nove unije Srbije i Crne Gore ne bi li izneli svoje stavove i uzeli punog učešća u ekonomskom i političkom životu zemlje i njenom putu ka evropskim integracijama".
|
|
|
|
Otpor: Izbor Prijića dokaz da DOS ne želi obračun sa kriminalom
Zrenjanin - Izbor Jovana Prijića za specijalnog republičkog tužioca najbolji je dokaz da vlast nema volje da se obračuna sa organizovanim kriminalom u Srbiji, rekao je koordinator pokreta Otpor u Zrenjaninu Dušan Juvanin.
"Otpor je dostavio republičkom tužiocu Siniši Simiću spisak članova Opštinskog odbora Jugoslovenske levice u Zrenjaninu, koji potvrđuju da se Prijić 1995. godine učlanio u tu stranku", rkao je Juvanin. On je dodao da je Prijić 1996. bio zamenik člana Opštinske izborne komisije, kada je OEBS na pet biračkih mesta u Zrenjaninu proglasio lokalne izbore nevažećim.
"Naš stav je da član JUL-a ne može da obavlja funkciju specijalnog tužioca. Hvala, videli smo JUL na delu, ne trebaju nam više", rekao je Juvanin i dodao "da je svako u Srbiji birao put kojim će ići i da niko, pa ni Prijić, nije morao da bude član JUL-a".
On je rekao da je "problem DOS-a što nema bolju ponudu". "U ovoj zemlji sigurno ima mladih pravnika koji su spremni da se uhvate u koštac sa organizovanim kriminalom". rekao je Juvanin.
|
|
|
|
Finski patolog
Helena Ranta svedoči protiv Miloševića
Hag - U nastavku suđenja Slobodanu Miloševiću, tužilaštvo Tribunala u Hagu je izvelo novog svedoka - Helenu Rantu, koja je 1999. godine bila šef tima finskih patologa koji je vršio obdukciju 40 leševa iz kosovskog sela Račak, ali čiji izveštaj nikada u celosti nije objavljen. Ranta je kazala je da su nalazi istrage pokazali da su žrtve 15. januara 1999. istovremeno ubijene u udolini iznad sela, u kojoj su i pronađena. Odgovarajući na pitanja tužioca Džefrija Najsa, Ranta je objasnila da su to potvrđivali meci i njihovi delovi koji su pronađeni u tlu ispod žrtava, koji su odgovarali ulaznim i izlaznim ranama na telima. Svedokinja je potvrdila da istragom nije pronađeno ništa što bi ukazivalo da bi žrtve mogle biti nešto drugo osim nenaoružanih civila, precizirajući da je među njima bila jedna žena, jedno dete i više staraca. Prema optužnici protiv Miloševća, srpske snage su u Račku ubile više od četrdeset nenaoružanih civila, dok je optuženi u više navrata tvrdio da su tela u selo doneta, a da su ubijeni bili borci Oslobodilačke vojske Kosova. Upitana o izjavi datoj u vreme istrage da ne isključuje mogućnost da je mesto zločina bilo inscenirano, Ranta je danas kazala da, kao naučnik, nije mogla da isključi nijednu mogućnost, ali da nije tvrdila da je to verovatno. Na Najsovo pitanje o pozitivnim rezultatima "parafinske rukavice", testa kojim su na rukama žrtava pronađene čestice baruta, Ranta je odgovorila da je taj test zastareo i da je sproveden pre dolaska patologa EU, a ne u okviru njihove istrage. Upitana da li su žrtve ubijene iz neposredne blizine, svedokinja je rekla da s balističkog aspekta to ne može reći, ali da je istraga utvrdila putanje metaka i smer iz kojeg su ispaljeni. Dok ju je unakrsno ispitivao optuženi Milošević, Ranta je rekla da medicinska istraga, međutim, nije mogla dati konačan odgovor da li su žrtve pale u borbi ili pod drugim okolnostima. Na primedbu Miloševića da su "mnoge njene kolege" na Kosovu viđale tela pripadnika OVK u civilnim odelima, svedokinja je odgovorila da pre njenog tima na Kosovu nije radio nijedan tim patologa. Milošević je svedokinju pitao zašto na telima većeg broja ubijenih nije bilo obuće, a Ranta je odgovorila da veruje da je obuća skinuta iz verskih razloga, pre nego što su tela preneta u lokalnu džamiju. Milošević je, međutim, tvrdio da su s tela skinute vojničke čizme nemačke proizvodnje, prema nalazu srpskog patologa Dušana Dunjića. Ranta je uzvratila da nije videla ništa što bi ličilo na vojničke čizme. Milošević je sugerisao da je Rantina izjava o nalazima istrage, koju je dala javnosti 17. januara 1999, bila iskorišćena kao alibi za agresiju NATO na SRJ, ali je predsedavajući sudija Ričard Mej ocenio da nije na svedoku da to komentariše. Upitana da li dozvoljava mogućnost da je bila izmanipulisana, svedokinja je kazala da je sama pisala tekst svoje izjave. "Ja ni u jednom trenutku ni od koga nisam bila izmanipulisana", rekla je Ranta, nakon čega je Milošević odvratio da je "glavna ličnost manipulacije" bio šef Kosovske verifikacione misije OEBS Vilijam Voker. Milošević je sugerisao da je delovanje Rante i njenog tima bilo deo priprema za napad NATO na SRJ, ali je svedokinja to odbacila, precizirajući da su svi bili Finci, a da Finska nije članica NATO. "Utoliko gore", odvratio je optuženi. Optuženi je Rantu podsetio da je ranije izjavila da je Račak bio uporište OVK, a ona je to potvrdila, dodajući da joj je rečeno da je u selu bilo i ubijenih pripadnika te organizacije. U nastavku suđenja,optuženi je tvrdio da su u selu Račak, u januaru 1999, u borbi bili ubijeni pripadnici OVK, a ne nenaoružani civili, što je tvrdila Helena Ranta. Ranta, koja je na čelu tima finskih patologa sprovela istragu o incidentu u Račku, ostala je pri iskazu da ništa nije ukazivalo na "vojni status" ubijenih. Pozivajući se na izjave koje su istražiteljima Tužilaštva dali beogradski patolozi Slaviša Dobričanin i Dušan Dunjić, koji su zajedno s Rantinim timom sproveli obdukciju 40 ubijenih, Milošević je rekao da "ništa nije ukazivalo da su ubijeni bili civili, a sve da su bili pripadnici UČK". On je precizirao da su, prema nalazima Dobričanina i Dunjića, 23 ubijena nosila vojničke čizme austrijske proizvodnje i identičan veš, kao i da je "parafinskom rukavicom" utvrđeno da je njih 37 pucalo iz vatrenog oružja. Ranta je ponovila da, tokom obdukcija, nije videla vojne čizme i da je "parafinska rukavica" nepouzdan i zastareo test, koji se na Zapadu odavno ne primenjuje. Ona je objasnila da taj test otkriva tragove svih oksidirajućih supstanci, a ne samo baruta, na rukama neke osobe. Citirajući doktorsku disertaciju jednog od Rantinih kolega, Milošević je tvrdio da činjenica da se broj rana na telima ubijenih kreće od jedne do 20 i da su ih meci pogađali pod različitim uglovima potvrđuje da su oni stradali u borbi. Svedokinja je odgovorila da izveštaj patologa ne govori o okolnostima i načinu smrti ubijenih, već samo tvrdi da su oni ubijeni iz vatrenog oružja s male udaljenosti. "Vi ste tvrdili da su oni streljani", rekao je Milošević. "Nikada nisam koristila tu reč. Mi smo samo rekli da su oni ubijeni na mestu gde su pronađeni", uzvratila je Ranta. Optuženi je sugerisao da su rezultati istrage Rantinog tima nevalidni zato što je uviđaj na licu mesta obavljen tek u novembru 1999., deset meseci posle samog događaja, i zato što u njemu nije učestvovao sudskomedicinski arheolog koji bi utvrdio da li je teren, koji niko nije obezbeđivao, u međuvremenu promenjen. "U novembru je nađeno ono što nije pronađeno prvog dana. Prvog dana nisu pronađena ni tela, već sutradan kada je došao Voker", rekao je Milošević. Ranta je odgovorila da je tim koji je sproveo uviđaj bio stručan, a da su mesta na kojima su u zemlji pronašli metke i ostatke metaka s ljudskim tkivom odgovarala fotografijama tela koje je načinila misija OEBS u januaru i nalazima obdukcije. Na sugestiju optuženog da ostaci metaka u zemlji dokazuju da su ubijeni bili u ležećem, borbenom položaju, svedokinja je uzvratila da to isključuje da su "meci ispaljeni s daljine od 100 ili 200 metara". Milošević je tvrdio da je "besmislena" tvrdnja da su na mecima u zemlji, posle 10 meseci, pronađeni tragovi ljudskog tkiva, a Ranta je to odbacila, objasnivši da raspadanje tkiva zavisi od mnogo faktora i da je DNK analiza u jednom slučaju pokazala da tkivo pripada žrtvi.
|
|
|
|
Izvršni direktor Instituta za strateške studije i prognoze Petar Ivanović
Usaglašavanja carinskih stopa sa Srbijom koštaće Crnu Goru 45 miliona evra
Podgorica - Cena usaglašavanja carinskih stopa sa Srbijom na način kako su to zamislili EU i Srbija, iznosi ne manje od 45 miliona evra. Toliko će Crnu Goru da košta harmonizacija, kazao je za podgoričke "Vijesti" izvršni direktor Instituta za strateške studije i prognoze Petar Ivanović.
Ivanović kaže i da postoji opasnost da bi, sa višim carinama, moglo da usledi i istiskivanje evra. "Kada povećate carine u Crnoj Gori, automatski ste povećali cijene proizvoda koje uvozimo iz drugih zemalja. Istovremeno proizvodi iz Srbije zadržali su postojeće cijene. Time ste trgovce iz Crne Gore usmjerili na uvoz iz Srbije. U par sljedećih koraka, lagano će doći do istiskivanja evra", predviđa on.
"Objašnjenja da ćemo necarinske barijere zamijeniti carinskim, ili da povećanje carina donosi prednost Crnoj Gori su bez ekonomskog osnova. Povećanje carina je direktan pritisak na građane Crne Gore i njihov džep. Ako Crna Gora poveća carine neminovno dolazi do rasta cijena uvezenih proizvoda, korupcije, šverca, sive ekonomije, smanjenja stepena ekonomskih sloboda, priliva sredstava u budžet i investicija", kaže Ivanović.
"Ne može sa sigurnošću procjenjivati stopa inflacije kada se ne zna za koliko će se ukupno povećati carinske stope. Mnogi u Crnoj Gori olako shvataju ekonomiju. Bilo kakve promjene u sistemu izazivaju lančane poremećaje. Ne bi me čudilo da zagovornici rasta carina, posebno oni iz EU, sa čuđenjem, na kraju godine postave pitanje odakle inflacija u Crnoj Gori", primećuje Ivanović.
"Necarinske barijere ne obuhvataju samo novac koji uvoznici moraju da daju za razne dozvole, već i ograničenja (ili kvote) za uvoz, kao i procedure. Kvote u Crnoj Gori su besmislene. One su barijera, jer usporavaju uvoz. Najveći broj uvoznika se ne žali na dodatne novčane izdatke, već na vrijeme koje utroše da bi završili posao. Jedino rješenje je ubrzanje i pojednostavljenje uvoznih procedura. Ali, zar zaista vjerujete u priču: mi ćemo povećati carine, smanjićemo kvote i prelevmane i efekat će biti isti. To se neće dogoditi, jer su u pitanju dvije potpuno različite stvari, koje imaju različit efekat na cijene uvoznih proizvoda", tvrdi Ivanović.
Petar Ivanović podseća da EU zagovara povećanje carina u Crnoj Gori sada, kao što će za nekoliko godina zagovarati smanjenje carina na nivo evropskih, i pita da li iko zna neku zemlju, koja se pridružila EU, od koje je traženo to što se traži od Crne Gore. "O evropskim carinskim stopama treba razmišljati kada budemo u Evropi, a da do tada, o carinama u Crnoj Gori treba da odlučuje Vlada, koja je to pravo dobila i Beogradskim sporazumom".
Povodom izjave Ema Advin iz EU da Beogradski sporazum i Ustavna povelja eksplicitno predviđaju da Srbija i Crna Gora imaju unutrašnje tržište bez restrikcija, Ivanović podseća da taj sporazum predviđa zajedničko, a ne unutrašnje tržište. "Razlika je ogromna. Evropskoj uniji je trebalo 17 godina da razvije zajedničko tržište. Naravno, svi treba da daju doprinos stvaranju zajedničkog tržišta, ne samo između Crne Gore i Srbije, već u celom regionu, smatra on. Ivanović tvrdi da se harmonizaciji daje mnogo više prostora nego što zaslužuje. Pustite ljude iz biznisa da slobodno ugovaraju poslove. Samo tako će sve doći na svoje mjesto", zaključuje on.
|
|
|
|
Evropski komesar za spoljnu politiku
Kris Paten sutra u SCG
Beograd - Evropski komesar za spoljnu politiku Kris Paten boraviće od sutra u dvodnevnoj poseti novoj državnoj zajednici Srbije i Crne Gore, pre svega radi izražavanja podrške Evropske unije novim ustavnim rešenjima oličenim u Ustavnoj povelji i zakonu o njenoj primeni.
Paten će, kako se očekuje, tu jasnu podršku EU izneti u petak u obraćanju poslanicima parlamenta SCG. Očekuje se da će u Beogradu Paten razgovarati sa predsednikom Srbije i Crne Gore Svetozarom Marovićem, premijerom Srbije Zoranom Đinđićem i ministrom inostranih poslova Goranom Svilanovićem. (Tanjug)
|
|
|
|
Predsednik radne grupe za prijem SCG u Savet Evrope
Ago: SCG u aprilu ne može biti primljena u Savet Evrope
Beograd - Ne verujem da može da dođe do prijema SCG u Savet Evrope na aprilskom zasedanju Parlamentarne Skupštine. Naravno, ukoliko bi predsednik Marović, recimo, izručio generala Mladića sledeće nedelje, onda bi stvari bile drugačije, rekao je u razgovoru za "Glas javnosti", Erkole Ago, italijanski ambasador pri SE i predsednik radne grupe za prijem SCG.
Ago je konstatovao da se prijem SCG nalazi još u proceduri. Na prošlonedeljnom sastanku Grupe za širenje demokratije ambasadori zemalja članica gotovo su se saglasili oko teksta pisma koje Komitet ministara treba da pošalje novom predsedniku SCG, a u kome se insitira na obavezi bolje saradnje sa Hagom, kako po pitanju arhiva, tako i po pitanju izručenja optuženih.
Po rečima ambasadora Agoa, na današnjem sastanku ambasadora odlučivaće se o datumu kada će Komitet ministara poslati pismo namenjeno predsedniku SCG. Posle pozitivnog odgovora na pismo, po proceduri sledi definitvan poziv zemlji kandidatu u članstvo. Ambasadori ne mogu da upute poziv, ukoliko među njima ne postoji jednoglasna rešenost da to učine. U slučaju SCG, zato bi moglo da se desi da odluka o pozivu u članstvo bude donesena na nivou Komiteta ministara koji zaseda polovinom maja. Ukoliko svi nisu složni po tom pitanju može da se pristupi preglasavanju, što bi inače bio presedan, ali je statutarno moguće, rekao je Ago. On je dodao da je većina zemalja članica za prijem i da je samo nekoliko zemalja protiv. Kao što vidite, stvari bi umnogome, olakšao transfer nekih optuženih, zaključio je italijanski ambasador.
|
|
|
|
Direktor Obaveštajno-bezbednosne službe Republike Srpske Risto Zarić
OBS ne štiti optužene za ratne zločine
Banjaluka - Direktor Obaveštajno-bezbednosne službe Republike Srpske Risto Zarić odbacio je optužbe da služba na čijem je čelu štiti Radovana Karadžića, bivšeg predsednika RS, optuženog za ratne zločine, ističući da neko, zarad ličnog interesa, lansira takve priče.
U intervjuu za banjalučke "Nezavisne novine", Zarić kaže da nema nikakve naznake da je to zvaničan stav, već da se radi o proizvoljnom mišljenju pojedinaca, koji su iz ličnog ili nekog drugog interesa, lansirali tu vest. "Sa indignacijom odbijam takve insinuacije da je OBS, a pogotovo ja, u vezi sa pomenutim ličnostima. Neprihvatljive su, stoga, insinuacije pojedinaca koji zarad ličnih interesa žele da kompromituju OBS. Služba na čijem sam čelu je prva od obavještajnih agencija u BiH koja je još 1998. godine doživjela istinsku transformaciju, po evropskim standardima. To je služba bez policijskih ovlaštenja, više informativnog karaktera. Dakle, OBS samo prikuplja informacije i ustupa ih određenim institucijama koje imaju policijska ili druga ovlaštenja. Oni, nadalje, preduzimaju određene mjere i radnje, iz svoje nadležnosti", rekao je Zarić.
|
|
|
|
|
|
