Utorak, 25. maj 1999.

Zašto svi mi ne možemo da se ponašamo civilizovano?

    Q: Zašto jugoslovenska vlada ne može da sedne za sto i pristane na neki razman dogovor? I Albancima treba dom. I zašto NATO ne prestane s bombardovanjima na neko vreme i poène da gaða vojne objekte?

    Pa, oèigledno je da ni jedni ni drugi nemaju interes svog naroda (Albanaca, Srba itd.) na pameti. Nekoliko loših momaka (i poneko žensko tu i tamo) odluèuju o sudbini velikog broja potpuno nedužnih ljudi.

    Jugoslovenski režim (namerno ne upotrebljavam reè "vlada" jer to zvuèi demokratski, a ovaj režim to svakako nije) je produžavao krizu na Kosovu što je bio izgovor za NATO bombardovanje iz dva razloga:

    - da odvrati pažnju sa socijalne i ekonomske katastrofe koja je zahvatila Srbiju i time da spreèi bilo kakve proteste. I ratnom stanju "treba da radimo duplo više da bismo odbranili zemlju od agresora" i kritikovanje režima se smatra izdajom. A kada bombarrovanje poène, režim uvede vladavinu ratnog prava, pozatvara sve medije i iskoristi situaciju ua obraèun sa svojim protivnicima.

    - napravi problem, zatim odugovlaèi sa rešenjem dok problem ne postane prevelik da se reši bez uplitanja meðunarodne zajednice, zatim pristane na najgore moguæe rešenje za Srbiju, u medijima predstave rešenje kao najbolje moguæe, i sebe proglasi sa "mirotvorca" i "demokratski režim uvek u službi naroda" što produžava vladavinu. Ovo zvuèi pomalo komplikovano, èak i nemoguæe, ali je uèinjeno pre ovoga i dešava se i sada. Poèetkom 1998. Miloševiæ je mogao da pristane na posmatraèku misiju od 200 ljudi na èelu sa Gonzalesom. Posle krvavog leta 1998 i pretnji bombardovanjem u oktobru pristao je na 2000 posmatraèa i rekao kako je spasao Srbiju od bombardovanja. Izgleda samo na šest meseci.

    A što se tièe NATO, a posebno SAD: humanitarna katastrofa na Kosovu i stradanja Albanaca oèigledno nisu motiv. Ako pogledamo Tursku (èlana tog istog NATO) i Kurde, zatim Irak, program "Nafta za hranu" i Sadamovu snagu posle svih ovih godina embarga i bombardovanja, postaje jasno da se oni ne bore protiv diktatora i divljaštva. Neki ekonomski, strateški interesi na duge staze su u igri, a obièni ljudi ne mogu da ih shvate u potpunosti. "Rat je biznis" kaže jedan slogan. Ko su oni koji profitiraju ne možemo znati. A ko su oni koji stradaju? Mali ljudi. Postaviti vaše pitanje nekome toliko licemernom i arogantnom je kao da pokušavate da nauèite lešinara da ne mrcvari lešinu.

Socorro sa cats.ucsc.edu