Ponedeljak, 24. maj 1999.

Pravljenje web sajta je odlièan poèetak, ali to nije dovoljno. Šta èete uraditi za svoju zemlju?

    Q: Ja sam belac iz Južnoafrièke Republike. Moja žena je Hrvatica, tako da donekle poznajem istoriju prethodne Jugoslavije. odrastao sam u vreme aparthejda u Južnoj Africi. Trenutno proživljavam efekte obrnutog rasizma u mojoj zemlji jer se nikada nisam borio za prava crnaèke veæine. Èitajuæi odgovore u Forumu, zapitao sam se koji su zapravo vaši stavovi. Nikada nisam podržavao ugnjetavanje crnaca, ali oni koji nisu ništa èinili protiv toga sada snose krivicu kao i oni koji su zaista tlaèili crnaèku veæinu.
Sve je u redu kada se kaže da je NATO bombardovanje Srbije i Kosova izmaklo kontroli, i da umiru nevini ljudi. Nevine žene i deca su poginuli od eksplozija ko je smo imali ovde u Južnoj Africi u 80-tima "za stvar", ali te bombe su dovele do referenduma koji je opet doveo do DEMOKRATSKIH izbora. Lako je pogledati sadašnje patnje srpskog naroda i reæi "To nije fer!". Jedini razlog zbog koga se to dešava je to što se glas srpskog naroda nikada nije èuo toliko glasno kao Miloševiæev.
Pravljenje web sajta je odlièan poèetak, ali to nije dovoljno. Vi i ostali studenti morate da pokažete svetu da ZAISTA ne tolerišete genocid na Kosovu (ili u Beogradu). Meðunarodna štampa vas posmatra i èeka. Ako ljudi u Srbiji ostanu tihi (kao mnogo belaca ovde), moraæete da se suoèite sa neizbežnim i bolnim posledicama. Vas æe kriviti i oseæaæe bes prema vama dugo pošto se rat završi. Moje pitanje je "Šta èete uraditi za svoju zemlju?"

    Vidimo da jako dobro razumete našu poziciju. Ljudi u Srbiji imaju isti tretman kao i vojska i policija koje vrše zloèine nad Albancima na Kosovu. Slažemo se sa tim da je trenutna situacija dobrim delom rezultat toga što je Miloševiæ uvek bio u centru pažnje, a ne opozicija i ostali demokratski pokreti.

    Razlog za to je što opozicioni i studentski pokreti nikada nisu dobili fer šansu da govore van Jugoslavije. Kao što vam je verovatno poznato, zime 1996/97 u Srbiji su održani veliki protesti protiv Miloševiæa, u kojima je tokom tri meseca svakodnevno uèestvovalo dva miliona ljudi u celoj Srbiji. Miloševiæ je iskoristio specijalnu i tajnu policiju da silom razbije demonstracije. Iz nekog razloga, ovi dogaðaji nisu privukli medijsku pažnju u inostranstvu, i što je još gore - nikakvu akciju meðunarodne zajednice.

    Trenutno, imamo istu kolièinu pažnje. Mediji se koncentrišu na užase na Kosovu, zapostavljajuæi glasove iz Srbije koji su protiv toga. Mi smo glasni koliko možemo, ali zbog ratnih zakona u Jugoslaviji, ne možemo da uèinimo nešto više od pravljenja web sajta. Pokušavali smo, i još uvek pokušavamo, da privuèemo pažnju strane štampe, ali bez mnogo uspeha. Èak nas i veliki news sajtovi jednostavno ignorišu, iako im se neprestano obraæamo. Kao da niko nije zainteresovan za demokratiju, antiratne i anti-Miloševiæ pokrete, nego samo za tragediju na Kosovu. Posle dva meseca, ogorèenje protiv Miloševiæa je veliko u celoj Srbiji, ali slika o našoj zemlji koja se predstavlja u inostranstvu je još uvek takva kao da svi mi direktno podržavamo etnièko èišæenje. Mi uopšte nismo tihi, ali izgleda da ne postoji mnogo ljudi u inostranstvu koji uopšte žele da nas èuju.

Neil, gemcom.co.za