Petak, 21. maj 1999.

Zašto se Srbi nisu suprostavili Miloševiæu kada je zapoèeo svoju ratnu politiku 1991?

    Q: Zašto se Srbi nisu protivili Miloševiæu kada je on zapoèeo svoju ratnu politiku 1991?

    Protesti u Srbiji imaju dugu istoriju. Nabrojaæemo samo nekoliko.

    Bile su velike demostracije 9. marta 1991. Stvarno velike - izmeðu 200 i 300 hiljada ljudi se okupilo istog dana u Beogradu (uprkos policiji koja je zaustavljala autobuse iz unutrašnjosti). Dva èoveka su ubijana, više od 50 uhapšeno. Na kraju dana vojska je izvela tenkove na ulice Beograda da bi prekinula demonstracije.

    Primedba: 1991. Slovenija, Hrvatska, Bosna, Makedonija, Crna Gora i Srbija su bile u jednoj državi - Socijalistièkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji. Tada nije bilo rata. Srpski parlament ima 250 èlanova i tada je oko 200 bilo iz Socijalistièke partije Srbije (takozvani izbori su se održali decembra 1990. godine).

    Q: Zašto su Srbi æutali kada su ljudi umirali tokom ratova u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni?

    Nismo. Tokom leta 1992. godine bile su (veæinom studentske) antiratne demonstracije. Takoðe, srpska opozicija, koalicija Depos, držala je demonstracije (Vidovdanski sabor) danima. Jedan od zahteva bila je ostavka Predsednika Srbije - Slobodana Miloševiæa. Studenti su bili nazvani izdajnicima i državna televizija je rekla da su studenti plaæeni iz inostranstva da rade stvari protiv svoje zemlje. Tada van Beograda nije bilo nezavisnih medija i mnogo ljudi je èulo na državnoj televiziji da studenti ne žele da studiraju, veæ da unište sopstvenu zemlju - i verovali su u to. Junski ispitni rok je prošao bez studenatai studenti su se suoèili da æe pasti godinu (da ne spominjem i policijsku brutalnost, koja je ipak bila bez efekata po moral protestanata). Kasnije te godine je usvojen novi Zakon o Univerzitetu i država je uzela kontrolu nad univerzitetom.

    Q: Ako je 1500 mrtvih i 6000 ranjenih kriminal vredan protesta, zašto niko nije protestovao tokom rata u Hrvatskoj i Bosni?

    Netalno. Mnogo politièkih partija i nevladinih organizacija je protestovalo protiv ratova u Hrvatskoj i Bosni.

    Q: Koliko je bolnica uništeno u Vukovaru? Gde ste bili tada?

    Ne znamo broj bolnica. Ne znamo da li si èuo za (na primer) Antiratni Centar i proteste, koncerte (održane u Beogradu, Sarajevu i pokušano u Vukovaru)? Kasnije kad su se sukobi intezivirali, mnogo ljudi u Srbiji se krilo od vojne policije, zato što nisu želeli da idu u rat, nisu želeli da ubijaju ili budu ubijeni ybog "nekoga" u neobjavljenom ratu sa nedefinisinim ciljem.

    Q: Kako izgleda, za promenu, biti slabija strana u ratu?

    Ne želimo da odgovorimo na ovo pitanje. Izgleda da želiš da vidiš sve nas mrtve samo zato što si èuo da su Srbi loši momci, a loši momci uvek na kraju filma izgube ili bivaju ubijeni.

    Q: Zar ne vidite da je bombardovanje samo dugo oèekivan plod Miloševiæevih 8 godina voðenja ratne politike i indiferenstosti srpskog naroda?

    Ne. Pogledajte ovaj èlanak, koji je napisala Cancer Woman.

Karl sa friko.onet.pl