Sreda, 26. maj 1999.

Malo je napomena o ratnim zloèinima koje su poèinile srpske snage na Kosovu

    Q: Draga Slobodna Srbijo,
Èestitam na odliènom i informativnom sajtu. Imam jedno pitanje. Poput mnogih u NATO zemljama koji se protive NATO ratu protiv Jugoslavija, povremeno sam uznemired kako neke napomene, koje vidim na jugoslovenskim opozicionim sajtovima (ukljuèujuæi i ovaj) i mailovima, o ratnim zloèinima koje su poèinile srpske snage na Kosovu i u ratovima koji su posledica secesionistièkog pokreta u Hrvatskoj i Bosni.
Da li bi nošenje meta pomoglo civilima u Sarajevu da ne budu gaðani od strane srpkih topova? Da li bi pomoglo onima koji su postali žrtve srebrenièkog masakra?
Prekinite rat. Otvorite granice.

Tom, yahoo.com

    Dragi prijatelju,

    Ne bi bilo pristojno da prièam o drugim web sajtovima koje prave ljudi za koje bi se moglo reæi da su prodemokratski orijentisani. Zato æu se osvrnuti samo na naš sajt, koji pravi Other Voices tim, i pokušati da odgovorim na vaša pitanja i sa opštijeg stanovišta.

    Potpuno se slažem sa tobom o nedostatku informacija o ratnim zloèinima koje su poèinile srpske snage na Kosovu. Mada, mi pokušavamo da prosledimo sve vesti koje su taène i proverene. Na nesreæu, ne postoji baš previše informacija koje dolaze sa Kosova i koje su pouzdane, izuzem broja izbeglica i izbeglièkih kampova.

    Najnovije informacije o masakrima nad Albancima nisu baš najjasnije i proverene, kao i mnoge druge informacije koje dobijamo iz Srbije. Pokušavamo da širimo samo one vesti za koje smo sigurni da su istinite.

    Molim vas da nas ne razumete pogrešno - to ne znaèi da mislimo da ne postoje masakri nad Albancima. Naprotiv, prilièno smo upoznati sa tom situacijom. Radi se o tome da želimo da budemo sigurni da je nešto istina pre nego što to objavimo.

    Isto je i sa vestima koje dobijamo iz svih delova Srbije. Prvo moramo da ih proverimo, uverimo se da su taène i onda da ih objavimo.

    Zato se dešava da imamo mnogo više informacija šta se dešava u Srbiji, nego šta je sa albanskim izbeglicama. Masakri su nešto o èemu bi trebalo da budemo vrlo oprezni. Taèno iz tog razloga, kako kažete, da NATO ima neke glasine o nova 43 masakra. Neæemo objavljivati glasine, zato što bi to izazvalo zabunu i izgledalo bi kao propaganda.

    Opet, ako se ispostavi da je istina da su masakri poèinjeni (dabogda se nikad ne dogodili!), veruj mi, postaraæemo se da što je brže moguæe te tužne vesti objavimo kao vesti dana.

    I pored toga, poenta našeg sajta nisu vesti, mi nismo novinari, veæ (veæinom) studenti. Vesti su tu da bi svi mogli da doðu to informacija kojih inaèe ne bi mogli, kao što su vesti iz Srbije.

    Glavni zadatak našeg sajta je da pruži naše viðenje o kosovskoj krizi, viðenje prodemokratski orijentisanih studenata iz Srbije. Jedini stav iz Srbije koje se vidi u zapadnim medijima ovih dana je stav koji "naš" režim zauzima. Niko ne može da èuje glas drugaèiju od toga, neke glasove koji su, usuðujem se reæi, razumni i ljudski, prilièno staloženi, ali i zabrinuti.

    Upoznajuæi se sa našim stavovima, apelima i procenama, svako može lako da primeti da mi zaista brinemo o Albancima, uplašeni mo za njihovu buduænost, apelujemo na sve ljude da pomognu, tražimo pomoæ za sve nas - za Albance i Srbe zajedno.

    Ovo je tragedija dva naroda - Albanaca i Srba. Ljudska katastrofa. I Albanci i Srbi su na istoj strani - nevini su, pate i bivaju ubijani.

    Ubice su na drugoj strani. Sebièni politièari koji ne brinu o ljudima, patnjama, razaranjima, životu, veæ samo o sopstvenoj poziciji. Ti ljudi vode svet pravo u ambis.

    Što se tièe drugog dela vašeg pitanja o dogaðajima u Bosni i Hrvatskoj, istina je da tada skoro da nismo imali nikakvih vesti i podataka na našem sajtu. Uglavnom je to zato što je ovaj sajt nastao nakon što je trenutna kriza poèela. Tokom tih prethodnih kriza, dizali smo naš glas na druge naèine, a ne preko web sajta. Prilike u Srbiji su tada bile prilièno drugaèije od sadašnjih.

    Opet ponavljam, ne bih da govorim o drugim sajtovima, zato što nemam baš pouzdanih informacija o njihovim vestima, izvorima i ureðivaèkoj politici. Bilo kako bilo, siguran sam da su neki opozicioni web sajtovi postojali i u ta vremena, èak i takvi sa informacijama koje spominjete, iako je izrada web sajtova tada bila tek u povoju u Srbiji.

    Što se tièe meta - sigurno je da ne bi pomogle civilima u Sarajevu, a ni u drugim gradovima koje su gaðali Srbi, kao ni drugim gradovima koje su bili meta Hrvata ili Muslimana (Bošnjak). Na nesreæu, izgleda da pamæenje ljudi je suviše kratko. Veæina je lako zaboravljhu desetine hiljada srpskih izbeglica koji su pobegli iz Hrvatske i Bosne u Srbiju. Ti jadni ljudi su još uvek ovde i opet ih ubijaju, ovog puta, NATO.

    Ali, to ne opravdava masakre koje su poèinili neki vojnici - Srbi, Hrvati, Muslimani (Bošnjaci) ili bilo koji drugi. Sa druge strane, te i takve okrutnosti su poèinile male grupe ljudi sa svih strana, a ne èitavi narodi.

    Svi ti bolesni ljudi moraju biti osuðeni za to što su uradili, bilo da su Srbi, Muslimani, Hrvati, Albanci ili NATO vojnici.

    Oni moraju biti osuðeni. Oni, a ne njihovi narodi!

    Ova generalizacija i kolektivna krivica je opasna, to je naèin na koji su fašisti razmišljali.

    Zato, mete su samo simbol neèega nevinog, neèeg što ne bi trebalo, ne bi smelo i ne može biti ni meta ni biti ubijeno, pod bilo kojim izgovorom. Mi govorimo o životima nevinih ljudi, žena, muškaraca, mladih, starih, beba, dece, omladine, staraca i starica, majki i oèeva, braæe, sestara, sinova i kæeri, baka i deda, unuka... bilo koje da su nacionalnosti i porekla!

    Ti ljudi su zaista ubijeni. Oni više ne postoje. Oni su prestali da postoje. Veæina njih nije umrla uopšte tiho i pristojno - njihova raskomadana tela su razasuta unaokolo.

    Imali su pravo da žive! Ko je taj, zaboga, da presuðuje da li je njihov život vredan. Oni èak ne mogu biti ni sahranjeni kako treba, njihva tela su raskomadana na parèiæe!

    Na žalost, to je realnost. To su ljudi koji su mete. Kao i obièno. Pravi krivni ostaju nekažnjeni. Na žalost.