Sreda, 26. maj 1999.

Uzdržanost da se suprostavite srpskom nacionalizmu

    Q: Mnogi od nas su upoznati da je medijsko pokrivanje ovih ratova bilo jednostrano i da je namorno demonizovalo srpki narod. Èini se nespornim da iako su zloèine èinile sve strane ni srpske snage nisu nevine žrtve. Èinjenica je da su protivnici ovog rata, i u Evropi i u Americi, uglavnom ljudi koji smatraju da je rat retko, ako je i ikada, pravedan i koji su se protivili svojim sopstvenim vladama zbog ratnih zloèina i rasistièke politike. Kako da mi koji smo takvi u antiratnim pokretima u NATO zemljama da se odnosimo prema ovome? Izgleda nam da sav prljav posao nisu obavili samo Miloševiæ, Arkan i Mladiæ -- da je mnogo, mnogo više ljudi uèestvovalo u zverstvima. Izgleda nam da, izuzev grupa poput "Žene u crnom", da su ti postupci retko osuðivani -- èak i tokom prodemokratskih demonstracija 1996/97 èini se da ultra-nacionalistièki elementi nisu odstranjivani u tim protestima. Ovo uznemirava one èiju ste podršku izazvali.
Zapadna štampa je bila nefer prema Srbiji. Opet, èini se to da bar delom ide na dušu neprestanom srpskom zanemarivanju ili èak potpuno nesprikladnim odnosima sa javnošæu i neomoguæavanju da vesti dospeju do stranih konzumenata, kako bi i zverstva nad Srbima dobila pokrivenost koju zaslužuju. Ponašanje kao da je bilo: "Mi smo Srbi, a vi koji niste nikada neæete razumeti." Ovakvo ponašanje je razumljivo u istorijskom kontekstu -- ali ono slabo služi onima koji žele da budu viðeni kao deo evropske kulture. Ako Srbija želi da bude evropska, mora da bude voljna da igra po evropskim pravilima i pokuša da objasni sebe onima koji žele da razumeju, ali i da shvati da u sadašnjem vremenu ono što se dešava na bojištu nema veæeg znaèaja, a ponekad i manjeg, od onoga što se pojavi na svetskim TV kanalima, kao i da sliku Srba kao veèitih žrtava - perspektiva koja spreèava bilo koga da izbegne kruga nasilja tako da izgleda teško pobeæi sa Balkana.
Ne želim da ovo bude èlanak, veæ pitanje. Kako mi na NATO Zapadu (ili na ne-NATO Zapadu, zapravo) treba se ophodimo prema onome što što izgleda kao da je uzdržanost da se suprostavite srpskom nacionalizmu kao takvom i krene napred? Miloševiæ je više nego jednostavno antidemokrata. Takoðe je, ili bar tako izgleda, i ratni zloèinac. Obe ove stvari su nam bitne, nije samo njegova greška u tome što nije uspeo da pruži beneficije demokratije graðanima Srbije. Zapad se pita da li bi demokratska Srbija bila iole manje posveæena tome da uzrokuje etnièki orijentisan nacioanlizam, ali se više brine da oni koji nisu Srbi u Jugoslaviji dobiju podjednak tretman i da se prekine diskriminacija prema njima - što oèigledno ukljuèuje albansko i romansko stanovsništvo.
Prekinite rat. Otvorite sve granice.

Tom, yahoo.com

    Vaše pitanje je zaista dugaèko, i zato æu probati prvo da odgovorim na sama pitanja. Prvo, govoreæi o osudi Miloševiæeve bolesne politike, ukljuèujuæi i njegove šovinistièke poteze, stvari stoje upravo drugaèije - sve nevladine organizacije i opozicione partije su se snažno borine protiv njega i njegovih poteza tokom poslednjih 10 godina.

    Što se tièe kosovskog pitanja, moramo se setiti Antiratne kampanje (ARK), koja je poèela '98. kada je kosovska kriza poèela da se širi i bivala sve više i više opasnika. Aktivisti ARK-a su probali da objasne tu èinjenicu ljudima.

    Svi protesti i pokreti koji su održani protiv Miloševiæa i sadašnjeg režima su bili i protiv njegove politike, ukljuèujuæi u politiku rata koji ne odgovara nikome osim njegu, a posebno ne nama ovde, koji smo tako izloženi direktnoj opasnosti.

    Glavni dokaz našeg žrtvovanja tokom te borbe su ožiljci i modrice na našim leðima, koje smo zaradili suprostavljajuæi se tiraniji režima. Na žalost, takoðe i grobovi. Iskusili smo sve vrste tiranije tokom ovih godina. Miloševiæevo oružje su mediji i sila - policija. On koristi policiju kadgod može. Tokom demostracija 9. marta 1991. dvoje ljudi je ubijeno, a mnogo ih je brutalno pretuèeno i uhapšeno...

    Aktivisti Antiratne kampanje su bili hapšeni i maltretirani stotinama puta... Mora se naglasiti da tih dana nismo imali mnogo pomoæi od Zapada.

    Pokret Otpor! je zapoèeo svoj rad u junu 1998. Imali smo mnogo uspešnih akcija od onda. Jedan od naših aktivista je brutalno prebijen ispred svoje zgrade od strane "nepoznate" grupe ljudi. Njegove komšije su spreèile najgore. Drugi je bio uhapšen i držan u zatvoru 24h bez objašnjenja. Tokom ta 24 sata prošao je kroz najrazlièitije patnje...

    Tokom graðanskih protesta '96/97, dok je više od 200 000 ljudi je demonstriralo na ulicama gradova širom Srbije svakog dana, tri meseca i ko zna koliko puta smo bili brutalno prebijeni, muèeni, hapšeni... Dvojca su ubijeni na ulici tih dana, hiljade teško povreðeno...

    Èak i tada, svaka pojedinaèna albanska žrtva je bila duboka ožaljena i izazivala rast otpora. Tih dana je jedan albanski uèitelj prebijen do smrti od strane srpske policije na Kosovu. Zbog toga je 200 000 ljudi održalo minut æutanja u centru Beograda, tokom jednog protestnog dana.

    Konaèno, svi mi imamo drugove razlièitih nacionalnosti, ukljuèujuæi i Albance. Da se ne zaboravi - Srbi èine samo 33% celokupne jugoslovenske populacije. Ostalo èine druge nacionalnosti koje žive u Srbiji. Godinama smo svi živeli zajedno. Mi smo ti koji oseæamo bol. Niko drugi do mi.

    Drugo, drugi deo vašeg teksta se odnosi veæinom na sledeæu sliku o Srbima - "sliku Srba kao veèitih žrtava". Moram da se složim da postoji pokušaj da se napravi takva slika. Ipak, važno je naglasiti - takva sliku nameæe srpski režim i njegovi mediji!

    Ta slika je nametnuta iz Srbije i, ako sam u pravu, primeæena van Srbije samo tokom poslednjih 10 godina. Ta slika se pojavila sa prvim konfliktom na Balkanu u skorijoj istoriji.

    Nekako se vreme kako se ta slika nameæe podudara sa vremenom Miloševiæeve vladavine. To je poenta! On je taj kome treba takva slika da bi opravdao svoje zloèine prema graðanima sopstvene zemlje. On je taj koji koristi taj prljavi trik da bi ubedio Srbe da postoji velika zavera Zapada prema Srbiji. Posle svega - Zapad radi najbolje što može da potvrdi njegove tvrdnje time što bombarduje Srbe, a ne njega.

    Tu dolazimo na drugu vašu frazu koju ste citirali: "Mi smo Srbi, a vi koji niste nikada neæete razumeti." Radije bih to rekao ovako: "Mi smo Srbi, a vi ste ti koji nikada niste pokušali da razumete naš problem".

    Problem zapadnih zemalja ovde je taj da one tokom svih ovih godina nisu zaista naèinile napor da se upoznaju sa kompleksošæu situacije u Srbiji. Oèigledan dokaz ove izjave je da jedini stav koji dopire do Zapada iz Srbije je stav srpkog režima! Neka druga mišljenja, kao što su ova koja predstavljamo na ovom sajtu, ili neka slièna, bila su teško dostupna obiènim ljudima širom sveta.

    Èinjenica je da svetski lideri nikada nisu investirali mnogo u srpsku opoziciju. Nikada se nisu zanimali da upoznaju svoju javnost sa nekim drugim stavovima i viðenjem situacije iz Srbije. Zbog kojih razloga to nije uraðeno - ili zato što Zapad nije bio zainteresovan za situaciju ovde, ili zato što su vlade zapadnih zemalja bile zadovoljne Miloševiæevim sprovoðenjem njihovih glavnih zahteva i interes - uglavnom Srbi su javno identifikovani sa Miloševiæem.

    Stoga, zapadna javnost nikad nije bila upoznata sa stvarnom situacijom ovde i nikada nije bila zainteresovana da radije spreèi ratove nego da ih posle zaustavlja. Nikada nisu pomislili da se udruže sa Miloševiæevim protivnicima iz Srbije da bi ga se otarasili. Nikada nisu pomislili da mi ovde i oni tamo bi trebalo da budemo na istoj strani, jer imamo zajednièkog neprijatelja - Miloševiæa.

    Zapadna javnost je bila nema dok rat nije poèeo. I onda se pojavila groznica - "kako da ga zaustavimo?" Ta ignorancija je bila glavni razlog tragiènih dogaðaja koji su potpomagali. Srbi su bili kažnjeni za ono što je Miloševiæ radio.