Utorak, 25. maj 1999.

Srbi nisu žrtve, srpska vojska je gomila ubica

    Q: Neprestano govorite o NATO bombardovanju, a šta je sa masakrima na Kosovu? Srbi nisu žrtve, srpska vojska je gomila ubica!!
Poštujem vaš rad i vaše nade za mir, ali kada biste mogli da vidite užasne slike masakra sa Kosova na televiziji, promenili biste mišljenje i prestali da kukate o bombardovanju. Bombardovanje je jedini naèin da se kopile kao što je Miloševiæ spreèi da ubije svako dete, èoveka i ženu na Kosovu!!!

    Mi možemo da vidimo slike masakra koji se dogaðaju na Kosovu i gledali smo ih proteklih godinu dana. Iako RTS nikada nije prikazivao te slike, i još uvek porièe da se ti masakri dogaðaju, na internetu postoji veliki broj sajtova posveæenih užasima koje je poèinila jugoslovenska vojska i policija. Takoðe, vrlo nam je dobro poznato šta je Miloševiæeva vojska u stanju da uèini, jer smo to osetili na svojoj koži. Specijalne jedinice Miloševiæeve policije su prve poèele sa masakrima na Kosovu. Za vreme velikih protesta zime 96/97, kad je dva miliona ljudi protestvovalo protiv Miloševiæa na ulicama Srbije svaki dan cela tri meseca, èuli smo za prvu žrtvu Miloševiæevog terora na Kosovu. Jedan uèitelj albanske nacionalnosti je pretuèen na smrt od strane Miloševiæeve policije. Na protestu, jedan od opozicionih lidera je pozvao na minut æutanja da bi se odala pošta tom èoveku. 500,000 ljudi koji okupljeni na gradskom trgu žale za albanskom žrtvom na Kosovu teško da može da se nazove regularnom grupom koja podržava etnièko èišæenje. Iste policijske snage su dovedene sa Kosova da bi razbile demonstracije u Srbiji. To su uèinili silom, divljaèki prebijajuæi demonstrante, ukljuèujuæi i žene i decu. Nekoliko ljudi je poginulo, a stotine su bile povreðeno. Kasnije, kada se dogodio prvi masakr u Drenici, ogorèenje zbog toga je u Beogradu bilo veliko. Tada je održan samo jedan protest - Miloševiæeva policija je dobila ovlašæenje da postupa bez milosti prema svakome ko se pojavi. Prema tome, savršeno nam je poznato da su Miloševiæeve snage "gomila ubica", jer smo lièno videli te ubice na delu.

    Trenutna situacija u Srbiji je veoma razlièita od onoga što se dogaða Albancima na Kosovu. Vojska i policija ne pljaèkaju i pale naše kuæe, ne prisiljavaju nas da napustimo naše domove, ne pale naša sela i ne ubijaju našu decu. Mi nismo prinuðeni da hodamo stotinama kilometara da bismo umirali od gladi u prenatrpanim izbeglièkim kampovima. Ali, mi bismo voleli da vi možete da vidite užasne slike iz Srbije na vašoj televiziji, koja govori samo o masakrima na Kosovu, a ne i o užasima u Srbiji. Možda bi tada bilo jasnije zašto ne možemo da prestanemo da "kukamo" zbog bombardovanja. Nekako, mnoge od nas uvek pogodi kada vidimo slike deteta koje je ubijeno. Slike brata i sestre, od 4 i 8 godina, koji su poginuli prošle noæi u bombardovanju Beograda, pogodile su nas baš kao i slike trudnice koju je ubila policija na Kosovu.

    Mi se užasno oseæamo kada vidimo albanske porodice koje su rasturene, spaljena sela i izbeglièke kampove. Takoðe nam je užasno kada vidimo ljude koji su poginuli od bombi, koji su ostali bez svojih domova, koji moraju da stoje u redu za vodu i one koji nemaju hrane. U našim gradovima, ne samo na Kosovu. To su sve ljudi koji nemaju pravo da zovu sebe "žrtvama" samo zbog toga što su njihove patnje posledica NATO bombardovanja, a ne terora srpske vojske i policije. Nije li to sluèaj primene duplih standarda i obrnutog fašizma? Verovatno vam nije poznato da naše muškarce vojska odvodi noæu, da su cela sela uništena u bombardovanju, da je mnogo ljudi bilo prinuðeno da napusti svoje domove takoðe zbog bombi. NATO ubija graðane ove zemlje, primorava nas da živimo bez struje i vode, èini da naši životi ne vrede ni pet para, uništava ekonomiju naše zemlje i stvara hiljade izbeglica. NATO nam oduzima svaku šansu da preživimo i pritom uopšte, ili beskrajno malo, ugrožava samog Miloševiæa. Zbog toga ne možemo da podržavamo bombardovanje i da prestanemo da "kukamo". Ubiti devet miliona ljudi i uništiti celu jednu zemlju da bi se osuðeni ratni zloèinac i diktator spreèio da èini još zloèina teško da može biti pravo rešenje. Lièno, najdraže bi mi bilo da vidim Miloševiæa u Hagu, a sve izbeglice nazad u svojim kuæama, ali iskreno sumnjam da æu to moæi da doživim.

Philip from cinecom.ch