Ponedeljak, 24. maj 1999.

Kosovo i socijalizam

    Q: Mislim da je fantastièno što i dalje operišete iz Srbije. Pre svega, ja sam uèitelj u britaniji, u Manèesteru, i aktivan sam u antiratnom pokretu u svom savezu (NUT) i zajednici. Mnogi u Britaniji su protiv ubilaèkog NATO bombardovanja. Nudimo vam svoju solidarnost. Moje pitanje je zašto nije moguæe postiæi solidarnost sa potlaèenim radnicima na Kosovu, kako etnièkim Albancima tako i Srbima. U Britaniji je za socijaliste važno pitanje podrške samoopredeljenju Severne Irske. Kao socijalisti, mi smo za najveæu slobodu svih ljudi, protiv slobode profitera i ubica na vrhu, Blera, Klintona, Miloševiæa. Dakle, zašto ne podržati samoopredeljenje Kosova radi srpskog i albanskog jedinstva? Zarad konaènog cilja socijalistièke federacije na balkanu?

    Pre svega, nejasno je pitanje ko bi trebalo da bude solidaran sa "potlaèenim radnicima". Ako su to radnici u ostatku Jugoslavije - oni su solidarno u manje-više istim neprilikama veæ celu deceniju. Problem sa sindikatima je što ih ima dve vrste - državni "Samostalni" i "Nezavisni". Prve zovu da pregovaraju sa vladom, ili upravama državnih firmi; potonje naveliko ignorišu, ili kinje na razne naèine, bez obzira na nacionalnost èlanova. Oni prvi ostaju bez posla, a kako privreda propada veæ deset godina, to nije retkost.

    Pitanje samoopredeljenja Severne Irske je sasvim razlièito od pitanja samoopredeljenja Kosova. Jedini sluèaj u užoj Britaniji koji bi se dao porediti bi bilo pitanje autonomije/nezavisnosti/otcepljenja Brikstona. Kosovo nikad nije bilo deo nijedne druge države osim Srbije (bar od doba Rimskog carstva, negde u VI-VIII veku). Severna Irska je jednom bila deo Irske, i može se smatrati za koloniju, gde je zavojevaè smišljeno nametnuo svoju vlast i naselio svoje, da bi promenio demografsku strukturu tog kraja.

    Kosovo je bilo u srcu prve srpske države, u IX veku, i uvek je bilo deo Srbije (èak i tokom petovekovne turske vlasti - administrativno je bilo sa užom Srbijom). Sva tamošnja imena mesta su srpskog porekla. Samo ime Kosova i Metohije potièe od Kosovog Polja (po ptici kosu) i metosima (metoh je manastirska zemlja). Albanci na Kosovu su veæinom muslimani, i nemaju manastire. Otud, ovo nije sluèaj izgubljene nezavisnosti. Ovo je sluèaj pokušaja amputacije dela zemlje iz suverene države.

    Vaša top lista okrivljenih se podudara sa našom.

    "Samoopredeljenje Kosova radi srpskog i albanskog jedinstva" je protivreènost. Da li biste podržali samoopredeljenje latinskog stanovništva južnog Novog Meksika i južne Kalifornije (sa izgledima da se sledeæom prilikom pripoje Meksiku) zarad Amerièko-Meksièkog jedinstva? Ono što bi moglo da upali je model Vojvodine (druge autonomne pokrajine, na severu Srbije), gde pet veæih nacija (i bar desetak drugih) žive u miru veæ 150 godina od poslednjeg sukoba - a i taj je bio 1848. kad je gorelo pola Evrope. Èak i posle svetskih ratova, kad su pojedine lokalne manjine privremeno bile na vlasti (jer su njihove matiène zemlje bile osvajaèi), nije bilo veæe osvete po dolasku mira (izuzev sudbine lokalnih Nemaca posle II s.r.).

    Socijalistièka federacija na Balkanu je neomiljena ideja, koja se ne bi primila za sledeæu deceniju ili dve, iz više razloga. Prvo, zato što su ovdašnje partije koje sebe nazivaju socijalistièkim, upravo one koje su krive za dobar deo ovog haosa. Kite se imenom socijalizma, ali ih u Evropi ne primaju kao takve (jedan dobar potez evropskih socijalista za koji znamo). Drugo, cela socijalistièka ideja je pase nakon pada SSSRa i njegovog istoènog lanca. Èak i veæina zapadnoevropskih levièara nije bila imuna na staljinizam - i dugo æe potrajati dok se današnje partije operu od staljinistièkog nasleða.

    U stvari, socijalizam nigde nije uraðen po projektu - nije obezbedio demokratiju, nije suzbio oligarhije i/ili autokratije unutar sebe. Èak i ovde, gde je bio najbolji, izrodio je nebrojene oligarhije, birokratiju, nedodirljive slojeve u društvu, nepoštovanje pravnog sistema, politièku pokornost umesto struènosti i kompetencije.

    Bilo kakav oblik federacije, èak i labavog saveza, na Balkanu bi bio kratkog veka, jer da njegovo postojanje nije trn u NATOvom oku, SFRJ bi još uvek postojala. Divide et impera, jelda? Znamo da pre ili kasnije mora doæi do lokalne saradnje na Balkanu - što se u stvari, ispotiha, veæ dogaða (brojke se ne objavljuju, ali viðamo robu uvezenu iz Slovenije ili Hrvatske, a znamo da ide i obratno), ali same države æe morati da ostanu kako jesu, bar dok je svet u unipolarnom (bolje reèeno, monopolarnom) obliku. Voleli bismo da živimo u državi u kojoj bismo ponovo skupili staro društvo, koje se odjednom probudilo u razlièitim državama, ali ne u državi kojoj bi bio suðen još jedan rascep.

Travis, cwcom.net