12. maj 1999.

Problemi sa identifikacijom

Autor je molekularni biolog koji radi na identifikaciji žrtava ovog rata

     Jedan suvoparni službeni nalog iz Ministarstva unutrašnjih poslova, parče tkanine natopljene krvlju, komadić kože sa kolena, deo lobanje spljoštene do neprepoznatljivosti... Već nekoliko dana na jednom od naših instituta traje potraga za izgubljenim identitetom ljudi čija su tela dovedena do neprepoznatljivosti humanitarnim NATO bombama. O dušama ne vredi govoriti, humanitarna bomba, kao i obična šalje samo u jednom pravcu -- prema nebu.

     Zadatak koji je stavljen pred istraživace veoma je težak, kako eksperimentalno tako i ljudski. Teško je izolovati dovoljne količine genetskog materijala iz tako malo ostataka. Materijal je često kontaminiran, a često je nemoguće dobiti materijal koji predstavlja relevantni kontrolni uzorak (genetski najbliži rođaci -- roditelji ili deca). I zato je češći rezultat eksperimenata neuspeh u pokušaju pouzdane identifikacije nego uspeh.

     I tu nastupa drugi problem, onaj ljudski. Rodbina nastradalih nada se, ako već ničemu drugom a ono barem penzijama koje je država obećala naslednicima pokojnih. Međutim, za nestale nema penzije, samo za one za koje se sa sigurnošću utvrdi da su poginuli. I kako onda presuditi? Teško je za čoveka da se igra Boga, ali ponekad se mora.

     Eto, na primer u jednom slučaju nije bilo moguće sa sigurnošću utvrditi da li se zaista radi o osobi za koju se sumnjalo. Krvne grupe su se poklapale, ali to nije bilo dovoljno. Bilo je malo rasprave između dvoje istraživača i službenika MUP Srbije. Potom je usledila tišina. Službenik MUP se diskretno povukao koristeći se nekim prigodnim izgovorom. Istraživači su se malo zgledali a potom popunili izveštaj o identifikaciji i potpisali ga. "Bar da nekog sahrane i završe sa tim" promrmljao je jedan od istraživača u bradu.

Red Baron
25 godina , Molekularni Biolog