U Beogradu, 21. maja 1999.

Pod parolom jedinstva
ova nacija se sve više deli

Intervju sa Jovanom Matićem, frontmenom Del Arno Benda

    Svakog petka u 16h Del Arno Band radi besplatne svirke u KST-u, bez obzira ima li ili nema struje. Razgovarali smo 21. 05. sa Jovanom Matićem, osnivačem i liderom ovog našeg najpopularnijeg rege benda.

FreeSerbia: Šta je ideja ovih vaših koncerata?

Jovan Matić: Pošto ne mogu ništa drugo da uradim, odlučio sam da ljudima poklonim nešto što može da ih odvuče na par sati od ovih govana. A koncert je za džabe iz poštovanja činjenice da više ništa ne radi, da je sve manje-više stalo. Malo ljudi prima platu i stvarno bi bilo besprizorno da od ljudi koji čine našu publiku otimamo pare za kartu, da bi ulazili ovde na razbibrigu. Dok je ovakvo stanje ulaz je dž. Šank na žalost ne može da bude dž, ali ulaz može. I tako će da bude sve dok traje ovaj rat. A posle ćemo videti. Kad stvari krenu normalno, stavićemo cenu za kartu, to nije problem. Mislim da je to najnormalnije. To je neki minimum koji muzičari mogu da urade. Ja kapiram da su muzičari u očajnoj situaciji, jer tek oni ništa ne mogu da rade. Ali stvarno bi se osećao sramotno kad bi naplaćivao od ljudi koji verovatno upravo crpe poslednje rezerve da bi isterali ovu situaciju. Mada nemam nikakve sumnje, obzirom na to kakva je atmosfera, kad bi stavio šešir na sredinu ili na izlazu i kad bih rekao: "Stavite koliko mislite da je bend zaslužio", da bi tu bilo love. Ali, mi smo poslednjih 13 godina sa svojom publikom razvili takav odnos da jedni drugima verujemo i nećemo da im pravimo takve stvari. Ovo je jedno porodično druženje. Tu smo svake nedelje da odmorimo malo glavu, da zaboravimo sve okolo.

FreeSerbia: Prošle nedelje ste svirali "Exodus". Da li ste mislili na nekog kada ste radili tu pesmu?

Jovan Matić: Mi uvek mislimo na nekoga. Mi u stvari uvek mislimo na jednu stvar. Sanjamo uvek jedan te isti san u ovom bendu, a to je da u ovoj zemlji čovek bude u stanju da radi svoj posao i da od svog posla živi. To je kranje jednostavan san. U takvim okolnostima sumnjam da bi iko od nas zanimalo ko se nalazi na kojoj fotelji, a verujem da bi ubrzo zaboravili i kako se ti ljudi zovu. Meni je najbitniji moj delokrug, a to je: ja sviram, ti imaš pare da platiš kartu. Ja od toga zaradim, ti se super provedeš, pa ideš da spremaš dalje ispit. A ja od toga idem da kupim svoj hleb i svoje pljuge. To je suština. To je onaj san koji mi sanjamo non-stop, od koga ne želimo da odustanemo. Ja mislim da je to u ovoj zemlji moguće, da u njoj možemo strašno da živimo. Ima nekih koji stalno govore da živimo super, ali ja nikako to da vidim. Žao mi je ako u ovom trenutku ispadam izdajica, ili podrivam odbrambenu moć zemlje. Jebem mu mater, ja ne živim od svog posla, a imam utisak da ga dobro radim. I onda nešto debelo nije u redu, jer nisam jedini koji živi loše od svog posla. Tako da sam i ja počeo da se češkam po glavi, iako sam prilično glup čovek. Da sam pametan, verovatno bih svirao dens muziku. Ali, mora da smo svi glupi, čim se uporno trudimo da radimo svoj posao, a nikako ne ide.

FreeSerbia: A kako gledaš na to što na CNN-u naprimer puste snimak albanskih izbeglica, a zatim snimak sa koncerta na Trgu i onda kažu: "Evo, dok albanske izbeglice proživljavaju to što proživljavaju, Srbi se vesele"?

Jovan Matić: Mi ovde imamo posla sa dvostrukom situacijom. Prva je situacija koja se dešava spolja, koja nailazi ka nama. Meni je savršeno jasna jedna stvar. Nema isključivo nevinih, nema ni isključivo krivih. Retke su situacije koje su crno-bele. Jasno mi je da oni tamo, koje ova vojna intervencija protiv Jugoslavije košta grubo jedna milijarda dolara dnevno, svakako moraju da opravdaju toliki trošak i toliko zajebavanje. Jedini način za to je da od nas naprave monstrume. Mi smo i siledžije i ubice i čistači i ne znam šta. Meni je potpuno normalno da oni to moraju da rade. Nije RTS izmislio farbanje narodnih masa. To je patent koji su uvezli iz onih zemalja koje sada udaraju na ovu zemlju. I to oni prilično jednostavno rade. To je jedna čisto orvelovska situacija. Mi danas više nemamo nekakve krvoločne diktature južno-američkog tipa. To su jedne prefinjene medijske diktature koje ljudima oblikuju glave na način da oni kukaju nad 100, 200, 300 hiljada Albanaca, ali neće zaplakati nad 100 miliona Afrikanaca koji crkavaju gladni i umiru od SIDE. Neće crkavati za 20 miliona Kurda. Ali, ako slučajno usmerite njihovu pažnju na pet bosih Šiptara, to će biti nešto strašno.

S druge strane imamo jedan unutrašnji problem. A to je problem da ni mi sami nismo svesni šta je sve počinjeno u naše ime i da li je počinjeno. I imamo naravno onaj konstantan problem. Imamo obećanja koja se završavaju na praznim obećanjima. Nekako se uvek zgodno podesi da se javi neki jebeni neprijatelj koji sprečava te "sposobne ljude" da nam učine život boljim. 'Ajde da završimo to što ima, pa da vidimo kako će izgledati taj lepši život kad konačno ti "sposobni ljudi" budu oslobođeni tih velikih briga. Malo mi je muka više da se stalno delimo na izdajice, patriote. Ja ovu zemlju volim više nego svi oni zajedno. Ja sam ovu zemlju prošao uzdzž i popreko i družio sam se sa ljudima koji bukvalno sutra neće kupiti pljuge, ali će doći na naš koncert. Svirao sam po svim mogućim rupama. Daleko smo mi od tog glamura. Mi smo upoznali zemlju odozdo, tamo gde se u ovakvim rupama i još gorim, ljudi sastaju očekujući jedni od drugih nešto malo nade, da sačekaju te bolje dane. 'Ajde više ljudi da se ne lažemo. Ako ne možete, nije ni to sramota. Besan sam užasno. Dosta mi je tih obećanja sreće koja nikad neće doći.

FreeSerbia: Na početku ste svirali i na Trgu. Šta mislite o tim koncertima?

Jovan Matić: Generalno, mislim da smo mi toliko mala zemlja, da mi je prosto neverovatno kolike su se sile sjatile da nas nešto nauče pameti. Ideja reakcije vi kokate, a mi pevamo je negde OK. A šta se posle sve izdogađalo, šta ja tu mogu. Da li mene neko nešto pita? Imao sam ja nekih sličnih dilema i ranije. Zašto vi muzičari ne pokažete kurac vlastima? Čekaj bre čoveče. Da li si ti svestan u kojim mi okolnostima radimo? Mi smo najmanji šraf u ovom društvu. Pre mene mora da digne glas intelektualac, pa profesor, pa jebeni lekar. Pa svi oni jebeni ljudi koji i dalje nekako primaju platu, za razliku od nas. Mi za 13 godina karijere, kao ni naše kolege, nismo primili tantijeme od prodatih albuma. Nikada nismo dobili ni dinara za emitovanje naše muzike, ni na radiju, ni na televiziji. Što bi mi sad bili najjači i najhrabriji. Zvali su nas. Rekli su da je red da dignemo moral narodu. OK. Ono što nikad ne radimo je da sviramo pod partijskim zastavama. Sviramo kad nas zovu. Vidim 5-6 hiljada klinaca, koji nemaju šta da rade. Stoje tamo. OK je da im se svira. To se sada sigurno izvitoperilo. Čim se pametnjakovići dohvate takvih stvari, to je gotovo. Zato smo mi i uradili ovu stvar, koja je mnogo manje fancy, mnogo je manje medijski eksponirana, ali koja je svima nama od veće koristi. U početku smo bili sami, a sad vidim da nam se i drugi pridružuju. S tom razlikom što oni naplaćuju ulaz. To neću uopšte da komentarišem. To je stvar nečije savesti, da li je to uredu ili nije.

FreeSerbia: A ovaj incident sa Šešeljevim radikalima koji su se na vašem koncertu pojavili sa stranačkim zastavama? Vi ste prekinuli taj koncert?

Jovan Matić: Ja sam čovek hrišćanin. Užasno me vređa da na Uskrs neko dolaze i maše mi svojim programima. Ipak, treba svima biti jasno da to nije zasluga samo benda. Ovde se ništa ne bi moglo desiti tog tipa, a da nije postojala saglasnost organizatora. Zaista je naša politika da ne sviramo pod parolama. Ne mogu da verujem da naša braća i sestre ne mogu da shvate da pod parolom jedinstva sve više dele ovu naciju i sve više je krve. A nema boljeg primera od dotičnog gospodina, koji sa rođenim kumom ne može da nađe zajednički jezik. Bilo je tamo još nekih portreta, i da se oni nisu sklonili, sigurno ne bismo nastavili svirku, šta god organizatori rekli. Ja nemam neki nasilan stav da to treba eliminisati. To su ljudi koji vide neku korist. A ja je ne vidim. Vidim samo krv. Zna se ko je uveo to: prvo ti opali etiketu, pa se ti ceo život braniš. To su stvari koje su rezultat vrlo pogrešnih pogleda na život. Niko nije kriv za ono što su radili njihovi roditelji. Mi odgovaramo samo za svoja dela. A imamo posla sa ljudima koji su u stanju da te prozovu da ti je pradeda imao kriv kurac, pa da te zbog toga pljuju danas. Što je vrlo nepravoslavno, nehrišćanski i neljudski.

FreeSerbia: Šta posle svega ovoga?

Jovan Matić: Posle svega ovoga opet muzika. Šta drugo? Posle svega ovoga generalno mora da dođe do obnove. Moraju se moralne vrednosti ponovo postaviti na noge. Ovo je nacija koja je potpuno izgubila svoj identitet, koja mora sebe ponovo da pronađe. Nije sve u kinti, nije sve u zlatu, nije sve u tome da svakog zajebeš, da bi mu zgrabio to što ima. Ima nešto i u tome da se organizujemo pa da bude za svakoga onoliko koliko mu je potrebno. Mada je to misao onako šašava. Ne mislim da ćemo svi imati koliko nam treba, a da niko ništa ne radi, nego da treba da se obnovimo počevši od glave i morala, pa tek onda da vidimo šta ćemo sa političkim partijama, sistemima.

Sledi nam ogroman posao. Sledi nam da se pogledamo u ogledalo i da shvatimo zašto neke stvari nisu uspele i tada će nam biti mnogo lakše da počnemo sve iz početka. A moraćemo sve iz početka. Ne zato što je zemlja razrušena ovim udarima, nego zato što i da nije bila razrušena morali bismo sve iz početka. Ovo ne vodi nikuda.

FreeSerbia: Hoće li ikada ustati treći svet?

Jovan Matić: Treći svet je odavno na nogama, ali ne može sprovesti nikakvu promenu tako što će se koristiti oružjima koja su već poznata. Ne može se desiti promena tako što će se raditi isto što i do sada. Znači da ti, ja i on uzmemo motike i utabamo njih trojicu kao da smo mi rešenje. Pa će onda doći nekakva nova trojica pa da to isto urade. Promena mora da se desi po širini. Mora prestati da verujemo u nasilne promene, već poznatim metodima. Ovaj svet je već toliko umoran od poznatih stvari. Ovaj napad na našu zemlju je označio smrt parlamentarne demokratije. Koji parlament je konsultovan da li da se udari Jugoslavija. Kakvi crni parlament? Niko živ nije konsultovan. Odluka je donešena u uskom krugu troje-četvoro najmoćnijih ljudi na svetu. Parlamentarna demokratija doviđenja, završeno. Model koji bi taj neki treći svet mogao da ponudi bi morao da bude potpuno nov u odnosu na ovaj levi, desni, centralni, nazadni, napredni. Nešto novo, a opet naslonjeno na nešto staro, tipa ne kradi, ne ubij. Ali nešto sa verom u čoveka, u mogućnost da čovek bude čovek. Jer čovek nikako sebi da dozvoli da bude čovek, da prestane da bude jedna nasilnička životinja koja samo gleda kako da zgazi prvog do sebe i da zgrabi. Takvoj se ja promeni nadam.

Dragan Maravić
Boris Milićević