15. april 1999.

Milošević mora da se zaustavi, ali bombardovanje ne uspeva

    Dragi prijatelji,

    Dok danas popunjavamo poreske prijave (odugovlačimo, svi redom), i potpisujemo se ispod svojih poreskih formulara broj 1040, možda bi trebalo da se zapitamo da li time potpisujemo nalog za ubistvo ljudi koje ni ne poznajemo. Jer svake noći, već treću nedelju, milioni dolara u bombama i projektilima - koje smo vi i ja platili - se koriste da bi se ubijali ljudi u bivšoj Jugoslaviji. Time postajemo saučesnici u njihovom smaknuću.

    Da li ste lično poznavali ikog od ljudi pobijenih u selu Priština (prestonici Kosova) prošle nedelje? Je su li vam ikad učinili nažao? Šta ćemo sa decom raznesenom u zgradi u Prizrenu? Jesu li vam ikad nečim zapretila i primorala vas da ih pobijete u samoodbrani? Možda ste sreli nekog od onih koje smo spalili u vozu za Beograd. Možete li mi reći zašto biste hteli da uzmete njihove živote?

    Žao mi je to ovako personalizujem, ali ova klanica se vodi u vaše i moje ime, i kažem vam da ovu krv ne želim na svojim rukama. Moraćemo da odgovaramo za ovo jednog dana, i želeo bih da mogu da kažem da nisam sedeo skrštenih ruku dok se to događalo, i da sam učinio sve što sam mogao da to što pre prekinem.

    Upravo ovog trenutka, uz sve dobre namere, neki od vas govore "Ali, Majk, taj Milošević je ludak. On vrši gencid. Ne možemo to ignorisati kao holokaust u početku II svetskog rata. Moramo ga bilo kojim sredstvima zaustaviti."

    Da, moramo ga zaustaviti. Ali bombardovanje naroda je upravo pogrešan način da ga zaustavimo. U stvari, to ga je samo ojačalo.

    Pre rata je u Jugoslaviji narastao disidentski pokret, i svako pismo koje dobijem od tih hrabrih duša govori mi da je bombardovanje toliko neverovatno unazadilo njihovu borbu, da se brinu da su sad zaglavili sa Miloševićem na duži rok. Oni zahtevaju da prekinemo. Bombardovanje ga je načinilo herojem, u vreme kad je skoro pola zemlje bilo nezadovoljno njegovim vođstvom. Nismo se unapred savetovali sa anti-Miloševićevskim pokretom da vidimo da li bi voleli da im pomognemo sa 10.000 borbenih letova. Srljali smo sami za sebe, i počeli da ubijamo upravo one koje smo tvrdili da spasavamo.

    Ko god se seća Vijetnama, zna tu kvarnu logiku i to ludilo. Ojačali smo Miloševića i uništili mu opoziciju. Sviđa li vam se sad?

    Prijatelji, Milošević mora da se zaustavi, ALI BOMBARDOVANJE NE USPEVA. Nikad nije. Nije uspelo u Iraku - Sadam je još uvek glavni, koliko god bombi bacali. Nije uspevalo u Vijetnamu. Za božićnu nedelju 1972, na Severni Vijetnam je bačeno bombi koliko na Englesku tokom celog II svetskog rata. To nije uspelo, pa smo se mesec dana kasnije predali i objavili da izlazimo, sasvim.

    Kakav je tužan, jadan čovek taj Bil Klinton. Iako su ga mnogi kritikovali što je izvrdao regrutaciju, ja sam se u stvari divio činjenici da je odbio da ide i ubija Vijetnamce. Nismo svi mi iz radničke klase imali taj luksuz, i desetine hiljada naše braće je izginulo apsolutno nizašta.

    Da će ovaj "anti-ratni" Predsednik narediti takav promašen, nemilosrdan - i, da, kukavički - napad iz vazduha, je razočaranje masivnih razmera.

    Bombardovanje nije uspevalo nijednoj strani u II svetskom ratu. Hitler je godinama bespoštedno bombardovao Britaniju, ali nije išlo. Naše bomberdovanje nije uspelo da spase 6 miliona Jevreja, 4 miliona katolika, Roma i ostalih "nepoželjnih", ni 20 miliona Rusa. Naše bombe nisu uspele čak ni da skinu nijedan mitraljez sa litica nad normandijskim plažama. II svetski rat je dobijen tako što su moj otac, stričevi, i vaši očevi i dedovi rizikovali svoje živote kuljajući iz amfibijskih transportera kao sedeće mete na plaži, i penjali se uz te litice po Francuskoj i Italiji i Južnom Pacifiku. Preko četvrt miliona, uključujući mog strica, je pritom izginulo.

    A to, prijatelji moji, kako neki umeju da kažu, je strašna istina. Ako se genocid stvarno događa, jedini način da se on vojno zaustavi je da šaljemo svoju decu tamo i pomirimo se sa činjenicom da će hiljade i hiljade njih biti pobijeno. Želite li da to uradite? Ili još bolje, evo šta ja sebe pitam kad razmišljam da li da ikad podržim ili ne podržim rat: da li dovoljno jako verujem u razloge, da bih LIČNO bio voljan da rizikujem život da odem tamo i po savesti svojoj ubijam Jugoslovene.

    Imam osećaj da već znam odgovor većine vas. Znamo da nas Klinton laže.

    Znamo da nikakvog "holokausta" tamo nema. Ono što se DOGAĐA je da dve grupe ljudi izvode svoju vekovnu misiju da utamane jedni druge. OVK je objavila svoju nameru da očisti Kosovo od svih Srba (Albanci su većina na Kosovu, Srbi su manjina). To je upravo ono što je Miloševiću bilo potrebno kao opravdanje za svoju kampanju lišćenja Kosova od svih Albanaca. Ovo je istinsko ludilo i mnogi nevini ljudi ginu pritom.

    Evo mog rešenja:

    1) Prekinuti bombardovanje odmah.

    2) Poslati Ruse, kojima Srbi veruju, tamo da čuvaju mir i pomognu da se reši situacija.

    Nikakve američke ili Nato snage na kosovskoj zemlji.

    Rusija ovo može da uradi, uprkos svom folirantu na vlasti, g. Jeljcinu.

    Srbi će ih pustiti. Bolje da ih ubacimo, nego da Ruse još više otuđimo od sebe.

    3) Neka Pravoslavna crkva odigra glavnu ulogu u uvođenju mira. Srbi su većinom pravoslavci, i jak potez njihovog Patrijarha bi mnogo doprineo kraju krvoprolića.

    Pazite, nisam nikakav stručnjak za ovo. Uglavnom sam zauzet pripremom emisije za sledeću nedelju. Ali dok danas potpisujem svoj 1040, moram da priznam da sam delimično odgovoran, kao američki građanin koji plaća porez, za ovaj rat, i moram da ohrabrim koga god mogu da mi se pridruži u zahtevu da se to odmah završi.

    Prošle jeseni, mnogi od nas su učestvovali u neverovatnom protestnom činu, kad smo izbacili gomilu desnokrilnih iz Kongresa. Verovali smo da pokušavaju da preokrenu izborni rezultat zbog nečijeg privanog seksualnog života i laži oko njega. Pobedili smo, i republikanci su sad mlevena džigerica. Dobro se otarasismo.

    Sad je vreme da svi mi zaustavimo Klintona i njegove odvratne, licemerne kolege demokrate koji ga podržavaju u njegovom ratu. Čudo kako se samo svi ti "liberalni" kongresmeni postrojavaju iza Predsednika. U neku ruku mi je drago što se to događa, makar da američki narod vidi koliko je mala razlika između demokrata i obično ratoljubivih republikanaca. Zar vam nije milo kad vidite kako Pet Bjukeneni i Henri Hajdovi zvuče kao pacifisti! Ovi političari menjaju ćurak čim padne šešir (ili bomba) jer, na kraju krajeva, ista su zverka, učesnici u jednopartijskom sistemu koji zamajava narod držeći se pod dva imena ("republikanci" i "demokrati").

    Molim da pozovete svog kongresmena, pošaljete pismo uredniku, neka demokrate znaju da nam ih je sviju dosta. Ovo je NAŠA zemlja, a ne njihova niti korporacijskih interesa koje stvarno zastupaju. Vreme je da je počnemo da je uzimamo nazad.

    Svaki ispaljeni krstareći projektil je mogao da sazida tuce škola, ili zaposli stotinak učitelja ili pruži zdravstvenu negu hiljadi ljudi. Ovi milioni dolara su mogli biti utrošeni na spasavanje života i obrazovanje dece.

    Svako veče, Klinton ne bombarduje samo Jugoslaviju, on bombarduje vas.

    Vaš,

Majkl Mur
popularni američki domaćin TV programa