Nedelja, 1. Novembar 1987.

"U Jugoslaviji, narastajući etnički nemiri izazivaju bojazan od goreg građanskog sukoba"

Njujork Tajms
Kasno gradsko poslednje izdanje
1. sekcija; 1. deo, 14 strana, 1. stubac

    BEOGRAD, Jugoslavija

    Delovi južne Jugoslavije su došli u takvo stanje etničkih trvenja, da su Jugsloveni počeli da spominju užasavajuću mogućnost "građanskog rata", u zemlji koja je izgubila desetinu stanovništva, ili 1,7 miliona ljudi, u II svetskom ratu.

    Tekuća neprijateljstva suprotstavljaju etničke Albance naklonjene separatizmu raznom slovenskom stanovništvu Jugosleavije i događaju se na svim nivoima društva, od najviših funkcija do najprostijih seljaka.

    Mladi vojnik etničkog albanskog porekla je pucao po kasarni, ubivši na spavanju četiri slovenska cimera i ranivši još šestoricu.

    Armija kaže da je otkrila stotine subverzivnih ćelija etničkih Albanaca u svojim redovima. Neka skladišta oružja su napadana.

Oštre uvrede

    Etnički Albanci u vladi su manipulisali javnim fondovima i propisima da bi došli do zemlje koja je pripadala Srbima. A političari su razmenjivali oštre uvrede.

    Slovenske Pravoslavne crkve su napadane, zastave su skidane. Bunari su trovani i letina paljena. Slovenske momke su napadali noževima, a nekim mladim etničkim Albancima su stariji govorili da siluju srpske devojke.

    Etnički Albanci čine nacionalnost sa najbržim rastom u Jugoslaviji i očekuje se da uskoro izbiju na treće mesto, posle Srba i Hrvata.

Ciljevi radikala

    Cilj radikalnih nacionalista među njima, kako je jedan rekao u intervjuu, je "etnička Albanija koja uključije zapadnu Makedoniju, južnu Crnu Goru, deo južne Srbije, Kosovo i samu Albaniju".

    To uključuje velike komade republika koje čine južnu polovinu Jugoslavije.

    Drugi etnički albanski separatisti naginju viziji velike Albanije sa sedištem u Prištini u južnoj Jugoslaviji, a ne u Tirani, prestonici susedne Albanije.

    Nema dokaza da ih tvrdo-linijaška komunistička vlast u Tirani materijalno potpomaže.

    Glavno poprište borbe je oblast zvana Kosovo, visoravan okružena planinama, nešto manja od Nju Džersija. Etnički Albanci čine do 85 odsto od 1,7 miliona stanovnika. Ostalo su Srbi i Crnogorci.

Odavno nije bilo ovakvog sukoba

    Dok Sloveni beže od neprekidnog nasilja, Kosovo postaje ono što etnički albanski nacionalisti traže već godinama, a posebno od krvave pobune etničkih Albanaca u Prištini 1981 - "etnički čist" Albanski region, "Republiku Kosovo" po svemu osim po imenu.

    Nasilje, kaže jedan novinar na Kosovu, eskalira do "najgoreg za poslednjih sedam godina".

    Mnogi Jugosloveni okrivljuju etničke Albance za ove nevolje, ali stvari su složenije u zemlji sa toliko nacionalnosti i regiona kao što je Jugoslavija, i uključuju privredni razvoj, zakon, politiku, porodice i zastave. Pre samo 20 godina, slovenska većina je smatrala etničke Albance za niže, i zapošljavala ih da seku drva i unose ugalj.

    Etnički Albanci, kojih sad ima 2 miliona, su zvanično smatrani za manjinu, ne konstitutivni narod, kao što su sada.

    Da su etničke tenzije ostale ograničene na Kosovo, jugoslovenski problemi sa svojim Albancima bi se mogli rešavati.

    Ali neki Jugosloveni i neki etnički Albanci veruju da se borba raširila daleko van Kosova. Makedonija, republika na jugu sa 1,8 miliona stanovnika, ima buntovnu albansku manjinu od 350.000.

    "Albanci su već preuzeli zapadnu Makedoniju" rekao je član predsedništva jugoslovenske partije, objašnjavajući da je ova etnička manjina isterala slovenske Makedonce iz regiona.

Napadi na Slovene

    Prošlog leta, vlasti na Kosovu su rekle da su za dva meseca dokumentovale 40 napada etničkih Albanaca na Slovene. Za poslednje dve godine, 320 etničkih Albanaca je kažnjavano za političke zločine, od kojih je skoro pola okarakterisano kao teško.

    U jednoj prilici se Fadilj Hodža, nekada vodeći političar etničko albanskog porekla u Jugoslaviji, šalio na zvaničnoj večeri u Prizrenu prošle godine da bi srpske žene trebalo koristiti da zadovolje potencijalne etničke albanske silovatelje. Nakon što je ova dosetka objavljena u oktobru, spske žene su na Kosovu protestovale, a g. Hodža otpušten iz Komunističke partije.

    Centralne vlasti su kao predostrožnost poslale 380 pripadnika antidemonstrantske policije u oblast Kosova prvi put nakon četiri godine.

    Beogradski zvaničnici vide izazov etničkih Albanaca kao opasnost po osnove multinacionalnog eksperimenta zvanog federativna Jugoslavija, koja se sastoji od šest republika i dve pokrajine.

'Libanizacija' Jugoslavije

    Visoki zvaničnici su spominjali "libanizaciju" svoje zemlje i poredili njene probleme sa sukobom u Severnoj Irskoj. Borislav Jović, član predsedništva srpske partije, je u intervjuu govorio o izgledima za "dve Albanije, jednu na severu i jednu na jugu, kao što su podeljene Nemačka ili Koreja", i o "praktičnom raskidanju Jugoslavije." Dodao je: "vreme radi protiv nas." Savezni sekretar za narodnu odbranu, adm. flote Branko Mamula, je septembra saopštio partijskoj organizaciji u vojsci o naporima etničkih Albanaca na subverziji oružanih snaga. "Između 1981. i 1987. smo otkrili ukupno 216 ilegalnih organizacija sa 1.435 članova albanske narodnosti u Jugoslovenskoj narodnoj armiji", rekao je. Admiral Mamula je rekao da su se subverzivci etničkih Albanaca pripremali da "ubijaju oficire i vojnike, truju hranu i vodu, sabotiraju, provaljuju u skladišta oružja i kradu oružje i municiju, dezertiraju i i izazivaju flagrantne nacionalističke incidente u vojnim jedinicama."

Vojna pitanja

    Tri nedelje nakon što je Aziz Keljmendi poklao svoje slovenske drugarre u kasarni u Paraćinu, glasine su unele strah u hiljade porodica čiji su sinovi bili na redu za svoju obaveznu godinu vojne službe. Pošto Albanci imaju relativno visoku stopu priraštaja, četvrtina od ovogodišnjih 200.000 regruta su etnički Albanci. Admiral Mamula su 3.792 njih potencijalne žive tempirane bombe. Rekao je da vojska "nije dobila pojedinosti bitne za određivanje njihovog ponašanja". Jedan broj beogradskih političara je izneo sumnju da bi jugoslovenske oružane snage intervenisale na Kosovu kao što su bile upotrebljene za smirivanje nasilne pobune 1981. u Prištini. Smatraju da je vojno rukovodstvo krajnje nevoljno da se meša u ono što je, pre svega, političko pitanje. Etnički Albanci već kontrolišu skoro svaki segment života u autonomnoj pokrajini Kosovo, uključujući policiju, pravosuđe, javne službe, škole i fabrike. Ne-albanski posetioci skoro odmah osete nezavisnost - i sumnju - vlasti etničkih Albanaca.

Slovenima u regionu nedostaje snaga

    Iako 200.000 Srba i Crnogoraca još živi u pokrajini, raštrkani su i nepovezani. Za poslednjih sedam godina, njih 20.000 je izbeglo iz pokrajine, često ostavljajući imanja i kuće, zarad bezbednosti slovenskog severa.

    Do septembra, većina u rukovodstvu srpske Komunističke partije je vodila politiku traženja kompromisa sa kosovskom partijskom hijerarhijom pod vođstvom Azema Vlasija, etničkog Albanca.

    Ali, za vreme 30-časovne sednice srpskog centralnog komiteta krajem septembra, sekretar srpske partije, Slobodan Milošević, je zamenio Dragišu Pavlovića na mestu čelnika beogradske partijske organizacije, najveće u zemlji. G. Milošević je optužio g. Pavlovića da je previše izlazio u susret albanskim radikalima. G. Milošević je svojim govorima na Kosovu zagovarao "politiku čvrste ruke".

    "Ustaćemo protiv antisocijalističkih snaga, makar nas zvali staljinistima", nedavno je objavio g. Milošević. To što je neko izazvao nekog da ga nazove staljinistom čak četrdeset godina nakon Titovog epohalnog raskida sa Staljinom, je mera stanja u koje je zapala srpska politika. Za trenutak, čini se da g. Milošević i njegovi simpatizeri rizikuju svoje karijere radi strategije suprotstavljanja kosovskim etničkim Albancima.

    Drugi jugoslovenski političari su izrazili uznemirenost. "Nema sumnje da je Kosovo problem cele zemlje, bure baruta na kojem svi sedimo", rekao je Milan Kučan, šef slovenačke Komunističke partije.

    Remzi Koljgeci, iz rukovodstva kosovske partije, je u intervjuu u Prištini rekao da su "odnosi zahladneli" između etničkih Albanaca i Srba u pokrajini, i da je previše "ljudi bez nade." Mnogi od intervjuisanih se slažu da je ovo takođe retka prilika da Jugoslavija preduzme radikalne političke i ekonomske korake, kao što je Tito učinio kad je raskinuo sa sovjetskim blokom 1948.

    Čine se napori da se ojača centralna vlast putem ustavnih amandmana. Savez komunista planira vanredni partijski kongres pre marta da bi se pozabavio dubokim problemima zemlje.

    Postoji nada da će se nešto učiniti da se sprovede vladavina zakona na Kosovu uz privlačenje etničkih Albanaca nazad u jugoslovensku maticu.

DEJVID BAJNDER,
Specijalno za Njujork Tajms