Sreda, 26. maj, 1999

Bombe i slavuji

    Kroz prozor je dopiralo biglisanje slavuja. Običnih slavuja, smeđih ptica sa crvenim repovima koje se kriju u žbunju i u svoju pesmu upliću beskonačno "tii - tii - tii - tii".

    Ne znam kako, ali bio sam budan. Sećam se da sam nameštap jastuk pod glavom. Onda su se čule dve male detonacije.Tišina. Da li je to tišina? To je beskonačan "tii - tii - tii - tii" zvuk praćen cvrkutom.

    BUM! Zgrada u kojoj živim se zatresla na isti način kao i juče, i još dva puta prošle nedelje. Ovog puta nije bilo zvuka slomljenog stakla. Svo je razbijeno u prve dve noći obližnjih detonacija. Ali sam čuo nešto što je zvučalo kao da šljunak otpada sa zgrade.

    Zgrabio sam jastuk ispod leve miške i ćebe ispod desne i iskočio sam u hodnik. Zaboravio sam da uzmem naočare sa stola. Seo sam na pod. Izgledalo je kao da ne postoji ništa što bih mogao da uradim.

    Moja majka i sestra su se pojavile na drugim vratima. Izgleda da je moja sestra gledala televiziju, a mama je bila očigledno u stanju panike. Čekali smo neko vreme, a mama je morala da popije nekoliko lekova da bi mogla da zaspi. Otišao sam u dnevnu sobu i seo u fotelju, umotan u ćebe i držeći jastučka u rukama. Verovatno sam podsećao na avganistansku ženu sa bebom. Pokušao sam da spavam sedeći ali nisam mogao. Kroz prozor su doprli glasovi slavuja. Izgleda da su tu bila dva slavuja. Smenjivali su se u pesmi. Dok je jedan proizvodio "tii - tii - tii - tii" zvuk, drugi je ubacivao cvrkut.

    Još dve male detonacije i onda ponovo jedna velika. Prozor se otvorio. Otišao sam i zatvorio ga, ostavljajući jastuk i ćebe na fotelji. Moja majka je bila pod lekovima, pa je spavala. Moja sestra, koja je tinejdžer, izgleda sposobna da prespava bilo šta, kad jednom uspe da se natera da zaspe. Prošlog puta je prespavala ceo napad.

    Slavuji se nisu zbunili. Pevali su kroz eksplozije. "Tii - tii - tii - buum - buum - tii - tii - tiu - tiu - BUUUM - tiu - tiu - tiu". Posle onoga što je izgledalo kao sati sedenja i razmišljanja, naterao sam se da ponovo odem u krevet. Stavio sam levo uvo na jastuk ali nisam mogao da spavam do jutra. Neprekidno sam čuo zvuke malih detonacija pomešanih sa slavujevom pesmom. Onda sam shvatio da su to otkucaji mog srca.

Željko, 25 godina, ekolog